Није хтела ићи организованим превозом преко Српске Православне Цркве или туристичке агенције него потпуно сама

У мој дом у Београду, на мој рођендан 29. августа, ове 2014. године, у госте ми је дошла другарица и убрзо рекла да има за то вече купљену аутобуску карту, ни мање ни више него, за Приштину. Нисам веровао и тражио сам да ми покаже карту што је и урадила (види скенирану карту).

Другарица ми је рекла да жели да посети Приштину и православне србске манастире. Био сам забрнут за њу и питао је откуд јој идеја да иде на тај пут и то не преко Српске православне Цркве или туристичке агенције него потпуно сама и да ли је раније била на Косову на шта је она одговорила:

„Никад раније нисам била на Косову али хоћу да видим какво је стање и да ли је заиста тако како причају небезбедно за Србе туристе. Идем потпуно сама ради изазова јер сам по пририоди авантуристичког духа.“

Храброст или сулудост ове намере је и у томе што она не зна енглески нити други страни језик а говорити у Приштини само србски прилично није безбедно на шта сам је упозорио. Узалуд сам је одвраћао од тог пута и наговарао да ако већ хоће на Косово и Метохију иде преко Српске православне Цркве или туристичке агенције ради своје безбедности, али она је као и увек остала тврдоглава у својој намери. Саветовао сам је да само посети манастир Грачаницу јер је он у близини Приштине као и споменик на Газиместану и да се што пре врати у Београд. Она се сложила са тим и отпутовала је. Док је била на Косову и Метохији разменили смо пар смс порука преко мобилног телефона, јер сам био забрнут за њу и проверавао сам где је и како јој је.

Хвала Богу, вратила се жива и здрава, за дан, два, али била је психички исфрустрирана од Албанаца о чему она не жели да прича детаљније чак ни мени, за сада. Када је стигла у Приштину на главну аутобуску станицу било је рано јутро и млади Албанац који ради при КФОР-у је више пута упозоравао да не говори србски док шета Приштином већ енглески на шта је она одговарала да не зна енглески и да Албанци сви знају србски и разумеће је. Она јесте Србкиња али необавештена и нереалних југоносталгичарских и интернационалних схватања па су током вишечасовне њене шетње Приштином, илузије које је гајила полако падале у воду тако да она сада и преко овог текста даје савет свим девојкама Србкињама да не иду тамо саме. У Приштини је фотографисала споменик Билу Клинтону и његову велику слику на једној згради, споменик Ибрахиму Ругови, библиотеку која има беле куполе налик на албанску капу кече, недовршену српску православну цркву у центру Приштине, споменик Милошу Обилићу у Грачанаици и манастир Грачаницу.

Успела је да посети манастир Грачаницу у којој је у то време било  неко богослужење (заједничка молитва). Попричала је на кратко са једном монахињом и купила за мене бројаницу и књижицу о Светој Тајни брака које ми је поклонила.

Да ли јој честитати на храбрости или с опроштењем рећи србску изреку „Будалу и Бог чува“ расудите сами.

Ипак, треба јој захвалити на фотографијама које нам прилаже.

Српска православна црква Христа Спаса у Приштини која је од Албанаца неколико пута оскрнављена, пре неколико месеци и са музичким развратним и сатанистичким видео спотом албанске певачице и групе смиљеним у њој а који се налази и на сајту YouTube под називом „Era Istrefi ft. Mixey - E dehun (Official Video)“ и има скоро два милиона прегледа, око 6000 свиђања (лајкова) и исто толико несвиђања.

Споменик Милошу Обилићу у Грачаници, недавно подигнут

Капија манастира Грачаница, фотографисано изнутра

Владимир Јанковић

Београд

Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.

Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.