Соња Бошковић

Имају ли будућност „Уједињене нације религија“?

Почетком септембра, бивши председник Израела Шимон Перес, током сусрета са римским папом Фрањом у Ватикану, предложио је понтифику место председника „Уједињених нација религија“. Циљ стварања организације – допринос окончању ратова, изазваних верским фанатизмом. Папа је посветио читавих 45 минута бившем председнику Израела и са пажњом саслушао његов предлог, не обећавши ништа унапред.

За последњих четири месеца, то је био трећи сусрет Переса и Фрање. У јуну се десио догађај који је ушао у историју: заједничка молитва у Ватикану папе са константинопољским патријархом Бартоломејем I и председницима Израела и Палестине, Шимоном Пересом и Махмутом Абасом. Председник Израела је назвао папу „градитељем мостова братства и мира“, истакавши неопходност сарадње у име постизања мира, чак и ценом самопожртвовања и компромиса. Према мишљењу бившег председника Израела, „УН религија“ могле би помоћи у обустављању конфликата, изазваних верским фанатизмом. Перес сматра папу Фрању идеалним председником нове религијске организације: „Нама је потребан неоспорни морални ауторитет који би могао свим слушаоцима рећи: Не, бог не жели и не дозвољава то (убиства у име религије)“.

Богословски дијалог између ислама, храшћанства и јудеизма траје још од Средњег века. Али тек од 50-60 година прошлог столећа он почиње да добија конкретне обрисе. Прво је папа Јован XXIII 1959. године затражио да се избаци из молитве осуда јевреја за издају и убиство Исуса Христа, а затим је 1965. године други Ватикански Конгрес усвојио декларацију „О међусобном односу цркава са нехришћанским религијама“ - "Nostra aetate". У декларацији су истакнуте опште црте које обједињују ислам и хришћанство - веровање у једног бога, загробни живот и духовне вредности, истичу се као основне смернице у међуверском дијалогу. Први резултат ове кампање постало је оснивање 1964. године „Секретаријата за Међуверски дијалог Ватикана“. 

Папа Јован Павле II много је урадио на нормализацији исламско-католичких односа. Тако, он се извинио за злочине католика за време Крсташких похода и посетио џамију у Дамаску. Ватикан је успоставио дијалог са муслиманским свештенством и трудио се да избегне јавне полемике са исламским представницима, што се не може рећи за његовог наследника Бенедикта XVI. За време његовог понтификата дошло је до оштре промене политичког правца. За време своје инаугурације, он се уздржао од спомињања ислама међу водећим светским религијама, док је за време говора у Регензбургу 2009. године цитирао речи византијског цара Манојла II: "Покажи ми шта је ново донео Мухамед и тамо ћеш наћи само зле и нечовечне ствари, као што је наређење да се вера, коју је он проповедао, шири мачем“. Ове речи су изазвале велико негодовање у читавом исламском свету, који до данас није добио извињење од папе. Нови папа Фања покушава да политику Ватикана врати на пут Јована Павла II.

И исламски свет почиње активније да учествује у овом диалогу. Отварају се институти који се залажу за успостављање дијалога са другим религијама. Тако 2011. године у Бечу је отворен Међународни центар за међуверски и међукултурални дијалог краља Саудијске Арабије Абдула бин Абдулазиза (KAICIID) који има за циљ унапређење узајамног разумевања између разних религија и култура, као и пропаганду идеја правичности, мира и права човека. У савету центра седе представници највећих религија: хришћанства, ислама, хиндуизма, будизма и јудеизма. И Ватикан има свог представника у овом савету. Аналогични центар основао је и јордански принц Ал Хасан бин Талал, који је, каква коинциденција, истог дана кад и Шимон Перес посетио папу.

Да ови центри и њихови оснивачи заиста немају баш много жеље за остварењем прокламованих циљева, добар показатељ је догађај који се недавно догодио у Саудијској Арабији. Службеници саудијског „Комитета за промоцију врлина и превенцију греха“ ухапсили су 27 хришћана, због учешћа у хришћанском богослужењу. Саудијска Арабија би требала сама нешто да уради са нетолеранцијом у сопственој земљи, пре него што крене у успостављање верског дијалога у иностранству.

Приметно је да се, како развојем међуверског дијалога, тако и распламсавањем верског фанатизма, баве управо политички посленици. Није проблем у исламу. Ако се за хришћанство каже да је религија љубави, ислам је религија праведности. Тероризам се потпуно апсурдно сматра муслиманским феноменом. Подсетимо се, како су у XIX веку револуционари-бомбаши изазивали ужас у Русији, минирајући зграде и постављајући бомбе на улицама и трговима. Тада се сматрало да ове ужасе могу стварати само атеисти-безбожници. Сто година касније, овај кошмар се поновио у Западној Европи, где су то радили католици – Ирска републиканска армија и баскијски сепаратисти.

Политичари вештачки и врло прорачунатои подгревају међуверске проблеме и ту никакве „Уједињене нације религија“ не могу помоћи. Тамо ће опет они седети. Више није тајна да су многе терористичике организације основале обавештајне службе западних држава, па и саме Саудијске Арабије. Није проблем у религијама, крив је систем.

Мишљење аутора не мора да се подудара са ставом редакције.

Извор: „Глас Русије“