Америчка агресија на Сирију пролази потпуно незапажено од глобалних мејнстрим медија, који остају верни својој пракси извештавања искључиво вести које им Вашингтонска “бела кућа” достави. Маестрално спиновање које је Амерички председник Хусеин приредио на конференцији у Уједињеним Нацијама би постидело и самог Гебелса.

Означавајући као највеће претње светском миру Русију и еболу, председник Хусеин је – нерадо, додуше споменуо и своје најбоље непријатеље, терористичку организацију ИСИС, против које се наводно води фамозна Америчка “борба против тероризма”. Ради се о истој Ал-Каидиној формацији коју званични Вашингтон по потреби размешта на ратишта, од Босне и Косова, преко Либије, Египта, Ирака и сада Сирије, у последње време ребрендирана у ИСИС. Иако сама Ал-Каида није тренутно присутна у овим крајевима, њено наслеђе и идеје су итекако живе, судећи по претњама “перформера” Ал-Зукорли везира и његовим најавам како ће “Дрина бити црвена од Српске крви”.

Председник земље која је директно или индиректно одговорна за све ратове вођене у свету од 1964-е наовамо је, остајући доследан свом зондервег идеалу о “Америчкој изузетности” заборавио је том приликом да спомене чињенично стање.

Сирија је последња у низу земаља коју је потребно окупирати да би Америка и њени вазали из наци-пакта могли да нападну своју крајњу мету: Иран, као највећег светског извозника нафте. Осим тога, ни Сирија ни Иран не продају своју нафту за свети Амерички петро-долар. Окупацијом Сирије Америка уједно избацује и Иранско-Ирачко-Сиријски гасовод као конкурента за продају гаса Европи, на исти начин на који је ратом у бившој украјини избацила Руски гас. Медијска хајка вођена током прошле године није била ништа друго до тражења повода за војну окупацију те земље и њених нафтних ресурса.

Поновљена је слична кампања као против Либије и Ирака, којима су уз помоћ Уједињених Нација најпре одузета хемијска оружја, уведене забране летова и убачени терористи ради дестабилизације пре коначне агресије. Када је Ал-Каида потучена од Сиријске војске председника Башара Ал-Асада, остаци су пребачени у Турску и Јордан, где су ИСИС-ови терористи били наоружани и финансирани од Саудијске Арабије и Америке и обучавани у нато базама од америчких војних инструктора, након чега је направљена фама о упаду ИСИС-а у Ирак што је послужило као изговор за покретање “борбе против тероризма”.

Чињенично стање је да је ИСИС одиграо улогу Америчких копнених јединица, као у случају агресије на СР Југославију, што је модус операнди на који Американци избегавају за њих иначе врло болне људске губитке. Припреме Америчке војне агресије на Сирију је одрадио њихов најбољи непријатељ, ребрендирана Ал-Каида освајањем најјаче ПВО базе на истоку Сирије где су се налазили системи С-300, чиме је Сирија практично остала без одбране тог дела територије од бомбардовања. Американци су се својим најбољим непријатељима реванширали почетком септембра, када су крстарећим пројектилима елимисали комплетни главни штаб ИСИС-ове опозиције. Уједињне Нације су дале свој допринос “борби за демократију” слањем вакцина које су већ првог дана вакцинације убиле више од 30 деце и источном делу Сирије, контролисаном од џихадиста.

Израел је остао доследан и дао свој допринос у “борби против тероризма” обарањем Сиријског војног авиона Су-24 у току који је иначе дејствовао по ИСИС терористима. Остатак Америчке “коалиције за борбу против тероризма” чине управо исте оне земље које су последњих година финансирале и наоружавале Ал-Каиду. Сиријска војска је исцрпљена трогодишњим грађанским ратом, ослабљена предајом свог хемијског оружја Уједњиненим Нацијама и додатно девастирана губитком своје најјаче ПВО базе на истоку.

Медијска “брејн-вошинг” машинерија глобалистичких медија је одрадила свој део посла, шеф Уједињених Нација Бан-Ки Мун је уместо да сазове хитну седницу Савет УН због агресије на суверену земљу једва промрмљао кроз зубе како се нада “да кампања неће однети превише цивилних живота”, у преводу: агресија на једну независну државу без икакве одлуке ни Савета Безбедности УН, ни самих Уједињених Нација – може да почне. Толико о “нобеловском” наглабању о “неповредивости граница”, међународним законима, Повељи Уједињних Нација и суду за ратне злочине, који очигледно важи само за оне који бране своје државе и свој народ од страдања.

Сирији се спрема подела на три дела, Сиријском председнику Асаду ће остати утешни западни део земље, Сунити ће преузети централни део а Курди ће бити награђени северно-истоком.

Сцена за нову Америчку агресију  је спремна, нова отимачина нафтних ресурса других држава може да почне, цивилне жртве нећете видети на глобалистичким мејнстрим медијима, као ни податке колико нафтних налазишта иде западним нафтним компанијама. Другом Светском рату је претходио распад Лиге Народа, присуствујемо ли сада репризи? 

Орвеловска времена треба завршити у Орвеловском стилу:

“Сва ратна пропаганда, сво вриштање, лажи и мржња увек долазе од људи који се не боре” 

Извор: “Инфо анонимни“