Апостолски нунције у Украјини, надбискуп Томас Галиксон, оптужио је Москву за агресију против Кијева. Прелат је уверен да Кремљ води „необјављени рат“, чији је резултат дестабилизација суседне државе.

Почетком септембра, Галиксон је већ иступао с апелом земљама Запада да одлучније интервенишу у украјинској кризи. Изасланик Ватикана је рекао да осим Москве, Украјина има још једног непријатеља, а то је њена сопствена елита. Представник Руске Православне Цркве, међутим, саветује верским организацијама да објективније оцењују грађански рат у Украјини.

64. годишњи Томас Едвард Галиксон је први апостолски нунције у Украјини који има држављанство САД. Раније, 4. септембра текуће године, он је већ позвао на „одлучније мешање Запада ради супротстављања руској агресији“. „Ми дугујемо људима нешто више од постфактум деловања, у коме бисмо само превијали ране и обнављали оно што је неопходно за живот, порушено од стране агресора. Наша морална дужност је нешто више од закаснеле операције спасавања“, рекао је он тада.

По мишљењу Галиксона, рат у Украјини директно се дотакао и Римокатоличке „цркве“, јер је „значајна штета“ била нанесена њеним храмовима. Према речима прелата, неки римокатолици су били принуђени да напусте територију Украјине, „окупирану“ од стране Русије.

У Ватикану нису коментарисали изјаве свог источноевропског представника. Папа Фрањо изјављује да се моли за Украјину. Истовремено, представници Кијева, на пример, премијер Арсениј Јацењук, сусретали су се за време кризе с римским понтифом. Руске политичаре, међутим, ватикански вектор није заинтересовао.  

Представник синодалног Одељења Московске Патријаршије за односе Цркве и друштва, протојереј Всеволод Чаплин, прокоментарисао је за „Независимују Газету“ изјаве апостолског нунција. „Ово није први пут да чујемо изјаве неких верских делатника, који пристрасно стају на једну од страна учесница конфликта у Украјини – а то је заправо грађански рат, - јер су се људи који имају различите погледе на будућност Украјине, а може бити, Европе и света, нашли подељени разчитим погледима на то питање. Желим да се надам да ће све верске заједнице и у Европи, и у свету, и у Украјини, и у Русији, узети у обзир осећања, очекивања и интересе људи који се налазе на обе сукобљене стране, управо као што то чини Украјинска Православна Цркве Московске Патријаршије, а њених верника има, свакако, на обе стране. То је несрећа, и то не допушта да се стаје на једну страну“, сматра Чаплин.

По материјалу са „Независимаја Газета“, 26. септембар 2014.

Превод и приређивање „Борба за веру“