Бивши министар одбране Доњецке Републике Игор Стрелков одговорио је на неколико актуелних питања.

·  Да ли је могуће Ваше учешће у изборима за Државну Думу? 

У најкраћем: у Думу не желим и нећу да идем. Чак и ако ме буду наговарали (примамљиве „понуде” сам већ добијао). Генерално, немам намеру да се бавим политиком „у класичном схватању” (односно ради стицања власти). У шта се претворила савремена такозвана „демократија” одлично се види на примеру „изборне кампање ДНР и ЛНР” где ће важити пословица: „из блата у палату”.  

·  Да ли се може утицати на судбину Новорусије?

Проблем је у томе што се априори претпоставља да је „рат завршен” и да ће све „полако доћи на своје”. Олигархија ће поделити власт, санкције ће бити укинуте, нафта ће да поскупи итд. Због тога су многи спремни да врате назад новорођену Новоросију. Шансе за то постоје, али су мале. Полазим од тога да смута тек почиње и да ће Русија сада одлучније ићи напред. У ром случају би било више шанси да избегнемо последице смуте. Јер, што дуже будемо тапкали у месту (и у Новоросији)  - то ће се теже за нас развијати долазећа криза.   

·  Шта ви имате у виду када кажете да се „иде напред”?  

Пре почетка било ког озбиљног пројекта, сваки руководилац формира екипу са којом ће решавати проблеме. Око Путина се скупила екипа која је досад како-тако решавала задатке који су им се постављали току протекле деценије. Али, почела је свеопшта криза која захтева доношење радикалних и брзих одлука. У току те кризе испоставило се да осим самог председника нико није способан да делује у новој ситуацији. Неко се једноставно плаши, а већина није спремна, не уме и не жели да учи. Постоје и свесне штеточине – рецимо, онај Владислав Јурјевич...    

Офанзива може почети од тренутка када Путин уради исто што је урадио Стаљин након катастрофалних пораза 1941. (подсетићу да су они уследили после тријумфалних победа 1939.-1940.) – односно када почне са ротацијом кадрова унутар своје већ израубоване и либерално оријентисане екипе. Без тога, сваки, чак и најисправнији и најодлучнији његов потез биће срозан неспособним (који потуљено пружају отпор) извршиоцима до ништавног и понижавајућег пораза.     

·  Зар Вам се не чини, Игоре Ивановичу, да је време тих покушаја и грешака већ прошло и да су сада поред Владимира Владимировича људи који задовољавају одређене критеријуме према параметрима који ни нама ни вама нису познати?  

Надам се да је Владимир Владимирович довољно паметан да схвати да треба да се растане бар са некима од њих (као и са њиховим личним „екипама”). То је питање преживљавања не само за Русију, већ и за њега лично. Једино што може да спречава председника, то је потпуно несхватање ситуације јер исти ти „кандидати за избацивање” на све начине представљају себе као „незаменљиве патриоте” или обећавају да ће све „средити”.  

Ти људи, разуме се, нису бирани да се супротстављају Западу, већ, напротив, да се интегришу са њим. 

Али, сада када је постало јасно да Западу нико не треба осим „удворица” (које се после коришћења пуштају у канализацију), треба се отарасити такве екипе. Отприлике на исти начин као што се Стаљин отарасио троцкиста из „лењинове гарде”, чиме је променио вектор „светске револуције” и почео „изградњу социјализма у једној земљи”.  

·  Да ли знате који би људи могли да уђу у такву екипу?  

Понекад треба користити метод „покушаја и грешака”. Ако постоји ауторитет и кредит поверења – чак и мала одступања неће бити критична. А председник обоје има. Још увек има. Али, ускоро ће се то потрошити. Веома брзо.  

Видим људе који изјављују да су спремни да преузму терет проблема у различитим гранама и да почну са њиховим решавањем. Убеђен сам да неће сви одговарати постављеним захтевима. Међутим, ако се ништа не чини, онда ничег неће ни бити. Треба покушати. За мене је једно јасно: са садашњим окружењем Путин може гарантовано да стигне једино до трибунала у Хагу.  

·  Да ли ће се Русија задовољити резултатима „гасних преговора”?  

Многи би желели да се задовоље. Али ко ће то да им дозволи? САД (ударни инструмент светске олигархије) чврсто су решене да  нас дотуку. Значи, рат и даље траје и трајаће. Порошенко је само обновио своју стару варку коју је са успехом искористио у пролеће, када је ужурбано упумпавао крадени гас у складишта. Русија због тога неће добити ни новац за гас, ни реално примирје око Доњецка и Луганска, нити укидање санкција. Све у свему – неће ништа добити, а стално ће губити.   

Рат у Новоросији биће као чир у меком трбуху Русији који се стално иритира. Ако Новоросија буде жртвована – проблем ће се пребацити на Крим и све ће кренути по новом кругу. 

·  Да ли ће хунта попустити када дође зима?  

Кладим се у флашу „Мартела” против суве корице: неће. И даље ће да краде гас из цеви уз потпуну наклоност Гејропе.  

Превела: Марија Петрова

Извор: "Факти"