Пре краја постојања Земље на њој ће настати пометња, ратови, сукоби, глад, земљотреси. Људи ће патити од страха, умираће од ишчекивања несрећа. Неће бити живота, ни радости животне, него болно стање отпадништва од живота. Наступиће отпадништво не само од живота, него и од вјере, и Син Човјечји када дође хоће ли на Земљи веру пронаћи? Људи ће постати горди, незахвални, порицаће Закон Божански: истовремено са отпадништвом од живота наступиће и осиромашење моралног живота. Настаће слабљење добра и повећање зла. О томе времену и говори свети апостол Јован Богослов у свом богонадахнутом дјелу, које се назива Откривење. Он сам казује да „бејаше у Духу“, што значи да је Сам Дух Свети био у њему када су му се у различитим сликама показале судбине Цркве и света и зато то јесте Откривење Божије.

Судбину Цркве он приказује у лику жене која се у томе времену скрива у пустињи: она се не појављује у животу, као ни данас (беседа из 1960 год.) у Русији. У животу ће одлучујући значај имати оне снаге које припремају појаву Антихриста. Антихрист ће бити човек, а не оваплоћени ђаво. „Анти“ је реч која значи стари, или пак, она значи „уместо“ али и „против“. Тај човек жели да буде уместо Христа, да заузме Његово мјесто и да има оно што би морао да има Христос.

Он жели да има исту привлачност и власт над читавим светом. И добиће ту власт Пре пропасти своје и пропасти читавог света. Имаће помоћника, Мага, који ће силом лажних чуда извршавати његову вољу и убијати оне што не признају Антихристову власт. Пре пропасти Антихристове појавиће се два праведника, који ће га разобличити. Маг ће их убити и три дана ће тела њихова бити несахрањена и ликоваће много Антихрист и слуге његове, и одједном ће ти праведници васкрснути и читава војска Антихристова ће бити збуњена, ужаснута, а сам Антихрист ће изненада пасти мртав, убијен силом Духа.

Али шта ми знамо о човеку - Антихристу? Његово тачно порекло је непознато. Отац му је потпуно непознат, а мајка је нечиста лажна девица. Он ће бити Јеврејин од племена Дановог. На ово нас наводи то што је Јаков, умирући, рекао да је он (Дан), кроз своје потомство, „змија поред пута и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњаник наузнак“. То је алегоријска назнака да ће он деловати лукавством и злом. Јован Богослов у Откривењу говорећи о спасењу синова Израиљевих каже да ће се пред крај света мноштво Јевреја обратити Христу, али у списку колена која ће се спасти нема Дановог колена. Антихрист ће бити врло паметан и обдарен вештином општења са људима. Он ће бити опчињавајући и љубазан.

Филозоф Владимир Соловјев је много радио на томе да прикаже долазак и личност Антихриста. Он је брижљиво користио све материјале о овом питању, не само светоотачке, него и муслиманске, и створио је ову упечатљиву слику. Пре доласка Антихриста у свету се већ припрема његово појављивање. „Тајна зла већ дејствује" и силе које припремају његово појављивањс пре свега се боре против законите царске власти. Свети апостол Јован каже да се „не може појавити Антихрист, све док не буде уклоњен Онај који одржава“. Свети Јован Златоусти објашњава да је „Онај који одржава“ - законита побожна власт, таква власт која се бори против зла. „Тајна“ која дјелује у свету не жели то, не жели борбу против зла силом власти; насупрот томе, она жели власт безакоња и када то постигне онда више ништа неће спречавати појаву Антихриста. Он ће бити не само паметан и опчињаваујући: већ и наизглед сажаљив, чиниће добро и биће милосрдан ради јачања своје власти. И када је толико учврсти да га читав свет призна, тада ће показати своје право лице. За престоницу ће изабрати Јерусалим зато што је баш овде Спаситељ открио своје Божанско учење и Своју Личност и ту позвао читав свет на блаженство добра и спасења. Али свет није прихватио Христа и распео Га је у Јерусалиму, а у доба антихриста Јерусалим ће постати престоница света, који је признао власт Антихриста. Постигавши највишу власт, Антихрист захтева од људи признање да је остварио оно што ниједна земаљска власт нити било ко није могао да оствари и захтева клањање себи као највишем бићу као богу.

Соловјев добро описује карактер његовог дјеловања као Врховног Владара. Он ће свима чинити по вољи, уз услов прихватања његове Врховне власти. Он ће оставити могућност живота цркви, дозвољаваће јој богослужења, обећаваће изградњу дивних храмова уз услов признавања њега за „Врховно Биће" и поклоњења њему. Код њега ће постојати лична мржња према Христу. Он ће живети од те мржње и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве. Настаће масовно отпадништво од вјере, при чему ће веру изневерити многи епископи и као оправдање ће наводити изврстан положај цркве. Тражење компромиса ће бити карактеристично људско расположење. Искреност исповести ће нестати. Људи ће довитљиво оправдавати свој пад и лицемерно зло ће подржавати такво опште расположење, и код људи ће постати обичај отпадништва од истине и сласт према компромису и греху. Антихрист ће све дозвољавати људима, чим му се „поклоне пошто су пали“. То није нови однос према људима: римски императори су исто тако били спремни да дају слободу хришћанима чим би они признали њихову божанственост и божанску врховну власт и мучили су хришћане само зато што су исповедали „Богу се Једином клањај и само њему служи“. Антихристу ће се покорити читав свет и тек тада ће он показати лице своје мржње према Христу и хришћанству. Свети Јован Богослов каже да ће сви који му се поклоне имати знак на челу и на десници. Нејасно је да ли ће то заиста бити белег на Телу или је то сликовит израз тога да ће људи и умом признавати нужност поклоњења Антихристу и воља ће њихова у потпуности бити њему потчињена. У време те потпуне - вољом и свијешћу - потчињености читавог света, појавиће се и поменута два праведника, неустрашиво ће проповедати веру и разобличити Антихриста. Свето Писмо каже да ће се пре доласка Спаситеља појавити два „видјела (светилника)“, двије „маслине пламене“, „два праведника“. Њих ће убити антихрист Маговим силама.

Ко су ти праведници?

По црквеном предању, то су два праведника који нису искусили смрт: пророк Илија и пророк Енох. Постоји пророчанство да ће ти праведници који не искусише смрт да је искусе на три дана, а кроз три дана ће васкрснути. Њихова смрт ће бити радост велика за Антихриста и слуге његове. Њихово оживљавање кроз три дана ће довести до неописивог ужаса, страха и пометње Антихристове силе. Управо тада ће наступити крај света. Апостол Петар каже да је први свет био створен од воде и да га је вода уништила. „Од воде“ је такође слика хаоса физичке масе, а пропао је од воде потопа. „А садашњи свет и небеса остављени су његовом Речи за огањ“. „Земља и дјела што су на њој изгореће“. Сви елементи ће бити сажежени. Овај данашњи свет пропашће у једном трену. У трену ће се све променити. И појавиће се знамење Сина Божијег - то јест знамење крста. Читав свет, који се својом вољом потчинио Антихристу, „заплакаће“. Све је завршено. Антихрист је убијен. Крај његовог царства, борбе против Христа. Крај и одговорност за читав живот, одговор Богу Истинитоме. Тада ће се из палестинских планина појавити Ковчег Завјета - пророк Јеремија је сакрио Ковчег и Свети Огањ у дубоки бунар. Када су из тога бунара узели воде, она се запалила. Али сам Ковчег нису пронашли. Када сада погледамо живот, онда они који могу да виде - виде да се све што је предсказано о крају света извршава.

Па ко је тај човек - Антихрист! Свети Јован Богослов алегоријски даје његово име 666, али сви покушаји да се разуме ово значење су били безуспешни. Ми сада већ имамо прилично јасну слику о могућности да читав свет изгори, када „сви елементи буду сажежени“. Ту слику нам даје цепање атома (нуклеарна енергија). Крај света не означава његово уништење, већ промену. Све ће се променити, одједном, за трен ока. Мртви ће васкрснути у новим телима, својим, али обновљеним, као што је Спаситељ васкрсао у Своме Телу на коме су били трагови рана од ексера и копља, али је оно задобило нове особине и у том смислу је било ново тело. И појавиће се Господ у слави на облаку. Како ћемо видети? Духовним сагледавањем. И данас на самрти праведни људи виде оно што не виде остали људи око њих., затрубиће трубе одлучно и снажно. Оне ће затрубити у душама и савести. Све ће постати јасно у људској савести.

Пророк Данило, говорећи о Страшном Суду, приповеда да је Старац судија на престолу, а пред њим је река огњена. Огањ - то је прочишћавајући елемент. Огањ спаљује грех, сажиже га и ако се, на несрећу, грех сјединио са самим човеком, огањ онда сиаљује и самог човека. Овај огањ ће се распалити у самом човеку: видевши Крст једни ће се порадовати, а други ће доспети у очајање, смутњу, ужас. Тако ће се људи одмах поделити; по Јеванђељском приповедању, једни ће се пред Судијом поставити десно, а други лево - поделила их је сопствена савест. Само душевно стање баца човека на ову или ону страну, удесно или улево. Што је свесније и упорније у животу своме човек тежио Богу, то ће већа бити његова радост када зачује речи „дођите к мени благословени“, и насупрот томе, исте речи ће изазвати огањ патње и ужаса код оних који Га нису желели, који су Га избегавали или му се супротстављали и хулили на Њега за живота. Страшни Суд не зна за сведоке или званични записник. Све је записано у душама људским, и ти записи, те „књиге“ се показују. Све постаје очигледно свима и самом себи и стање људске душе свакога усмерава лево или десно. Једни иду у радост, а други у патњу. Када се „књиге“ отворе, свима ће постати јасно да су корени свих порока у души људској. Ево пијаница, блудник — кад тело умре, неко ће помислити да је умро и грех. Не, у души је постојала склоност и грех је души био сладак. И ако се она због тог греха није покајала, ако га се није ослободила, она ће на Страшни Суд доћи са том истом жељом за слашћу греха и никада неће задовољити своју жељу. У њој ће настати патња због мржње и злобе. То је паклено стање. „Пакао огњени“ - то је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен слабости и злобе, и ту „ће бити плач и шкргут зуба“ немоћног зла.

Извор: „Боготражитељ“ бр. 1, Лист П.Н.Х.З. при Саборном храму Св. ап. Петра и Павла, Шабац, 2008.

Приређивач: www.borbazaveru.com