„ВЕЛИКИ МЕШТАР СВИЈУ ХУЉА“ СЕ ОГЛАСИО

Ако неко до сада није био сигуран да ли је Русија на правом путу, сад може да одахне: јесте, и то тврди један од најпознатијих глобалистичких злотвора, „велики мештар свију хуља“, Џорџ Сорош, у свом чланку „Пробуди се, Европо“, објављеном у „Њујорк ривју ов букс“ 23. октобра 2014.

Он, наравно, не хвали Русију, него вришти против Русије; али, управо је то доказ за нашу тезу – што Сорошу смета, то је права ствар. Између осталог, он пише:“Русија је упутила изазов самом постојању Европе. Ни европски лидери, ни сами Европљани нису сасвим свесни какав је то изазов и како се с њим суочити. То углавном приписујем чињеници  да су и ЕУ као целина и еврозона посебно, залутали  после финансијске кризе 2008“.

Милијардер је запањен:“Шокира то да је Русија Владимира Путина показала своју надмоћ на Европом у читавом низу аспеката: она се показала гипкијом и стално спремном да приређује изненађења. ЕУ и САД – због разних разлога – су решили да избегавају било какав непосредни војни сукоб с Русијом. Русија користи њихову неспремност да се умешају“.

ЗАГОНЕТНИ ПУТИН

Сороша брине то што Путин, иако се држи договора о примирју потписаног с Порошенком, ипак себи оставља одрешене руке да „обнови нападе у пуном обиму“. Обама и Европљани само формално подржавају Порошенка, али одбијају да модерним средствима снабдеју украјинску армију. Украјини, због западног оклевања, прети озбиљна финансијска криза. После избора, сматра Сорош, Путин ће Порошенку понудити да на чело Владе постави неког „проруски“ оријентисаног. Порошенко то не може да прихвати, због „евромајадановаца“. Руски председник ће онда чекати зиму и њене последице по власт у Кијеву; држаће велике делове Новорусије, као и Крим, и вребаће час када ће се Украјина сломити под теретом околности. Сорош се плаши и да ће Обама, тражећи руску помоћ у борби против исламиста на Блиском Истоку, пристати да му да одрешене руке у земљама – суседима Руске Федерације.

 ЛИЈУ СЕ КРУПНЕ СУЗЕ

Чланкописац ламентира:“То би била трагична грешка са далекосежним геополитичким последицама. Слом Украјине био би ужасан губитак за НАТО, ЕУ и САД. Победничка Русија стекла би много већи утицај у ЕУ и постала би отворена претња балтичким државама у којима живи бројна руска национална мањина. Уместо да подржи Украјину, НАТО ће морати да се брани на сопственој територији“.

Сорошу је жао што у САД и ЕУ преовладава мишљење да Путин није Хитлер, и да му треба чинити „разумне уступке“:“Постоје лажне наде, које су засноване на лажном закључку, а нису поткрепљене било каквим доказима. Путин је не једном прибегавао сили и кадар је да то опет учини, ако му се не пружи снажан отпор“. Запад није схватио да су „евромајдановци“, упркос раширеног мишљења да је реч о људима слабих моралних квалитета, у ствар „најбољи људи те земље“,који су устали против Јануковића из „етичких разлога“ ( са све снајперистима у позадини ):“Омладина, чији су представници завршили школе у иностранству и који, по повратку у земљу, нису хтели да раде у органима власти ни да се баве бизнисом због одбојне атмосфере“. Милијардер и пропагатор „отвореног друштва“ је, упркос чињеницама, устврдио чак да су „екстремисти националистичког и антисемитског правца само мањина оних који су протестовали против власти Јануковича“.Он је у свом чланку истакао да његов Фонд на Украјини успешно ради још од 1990, и да нигде није имао толико успеха у стварању „грађанског друштва“.

ПОУКЕ ЗА КРАЈ

Европска унија мора да зна да је, ако треба и војна, одбрана Украјине приоритет:“Нова Украјина има политичку вољу да заштити Европу од руске агресије и да почне радикалне структурне рефоме. Да би сачувала и ојачала ту вољу, Украјини треба адекватна подршка са стране оних који су јој одани“. Зато ММФ Украјини мора да да бар 20 милијарди долара кредита.

Шта нам ово говори?

Путин, за сада, игра савршену партију покера са Империјом. Али, могуле Империје, попут Сороша, управо то и плаши. Љуља се тле под ногама. Што је играч бољи, то је ближи тренутак да „пацери“ поразбијају сијалице, преврну сто и почну тучу у мраку. Треба веровати да Владимир Владимирович, мајстор толиких борилачких вештина, и за тучу има право решење.

Текст објављен у недељинику „Печат“ 1. новембра 2014.