Удо Улфкоте, бивши уредник Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг-а и аутор бестселера „Купљени новинари“ је у свом најновијем интервјуу рекао како су у његов дом долазили из немачког Одељења за државну безбедност, описујући своју државу као „банана републику“. Он тврди да жеља амбициозних новинара за славом и богатством сада индиректно контролише оно што медији штампају, а да „једна погрешна реченица може да уништи каријеру славног новинара“.

Следи извод интервјуа са господином Улфкотеом:

Господине Улфкоте, рекли сте да сте добили пуно новца како бисте писали проамеричке чланке. Колико је профитабилно бити проамерички новинар у Немачкој?

„Нисам добио новац, добио сам поклоне, поклоне попут златних сатова, опреме за роњење и путовања са смештајем у хотелима са 5 звездица. Знам многе немачке новинаре који су у неком тренутку искористили то да купе себи викендицу у иностранству.

Ипак, много важније од новца и поклона јесте чињеница да вам се пружа подршка ако пишете проамеричке или про-НАТО текстове. Ако то не радите, ваша каријера се неће помаћи, седећете у канцеларији и сортирати писма која стижу уреднику“.

На основу онога што сте рекли, новинари се кришом корумпирају, тако што им се омогућавају путовања са плаћеним трошковима у САД. Да ли се озбиљни професионалци заиста тако јефтино продају?

„Када летите за САД изнова и изнова, а не морате ништа да платите, док сте успут позвани да интервјуишете америчке политичаре, све се више приближавате круговима моћи. Пошто желите да останете у оквиру кругова елите, пишете тако да их задовољите.

Свако жели да буде славан новинар који има ексклузиван приступ славним политичарима. Међутим, довољна је једна погрешна реченица и каријера славног новинара је готова. Сви то знају“.

Зашто сте тек сада одлучили да јавно изнесете своје мишљење о немачком новинарству?

„Преживео сам три срчана удара, немам више деце којима треба моја подршка, а из дана у дан посматрам Американце на вестима како подгревају следећи рат. Овај пут се он одвија у Украјини против Русије, али игра је иста.

Чак ни потпуни идиот не би могао да не примети једнострану антиМосковску пропаганду Американаца након пада авиона МХ17. Сада Американци чак разматрају и да разнесу нуклеарну електрану у Украјини и окриве сепаратисте или Русе. Стално се прича о томе. То је несавесно!“.

Тврдите да је Немачка „банана република“. Није ли то мало прегруба процена? На крају крајева, Немачка поседује опозиционе покрете, па чак и радикалне, а медији се критички односе према власти.

„Након што се емитовао тај пренос са новинарима који су користили сатиру да би изразили критику немачких медија – и изнад свега, критику проамеричког покривања вести – поднесене су тужбе и одведени су на суд.

То је савршен доказ чињенице да је Немачка банана република: не може се користити чак ни сатира да се искритикује једнострано покривање вести. Наше новине само делују као да слободно извештавају“.

Шта мислите о политичарима који су постали мета немачких новинара као део групе „Руских симпатизера“ (Шредер, Гизи, Вагенехт и други) и проруских новинара?

„Ти „Руски симпатизери“ су добро образовани, искрени људи. Кажем то иако се не слажем са њима на политичком плану. Ипак, поштујем њихов интегритет. Чињеница да су постали мете је типично за банана републике као што је Немачка, где се било које одступање од мејнстрим мишљења сузбија на груб начин“.

Поменули сте да Немачка још увек крије чињеницу да је у марту 1988. године, режим Садама Хусеина – тадашњег савезника Запада – починио дело геноцида у курдском граду близу иранске границе, користећи хемијска оружја произведена у Немачкој.

Да ли је могуће да након свих ових година ниједне новине, чак ни опозиционе, нису писале о томе?

„Не, писали су о томе, али им је требало годину дана да то ураде! Фотографисао сам Иранце који су отровани немачким хемијским оружјем пред очима САД, али то није требало да доспе у јавност.

У то време су Ирачани, Немци и Американци славили своју „последњу“ победу над Иранцима. Сматрам да је језиво што су у Багдаду славили чињеницу да су заједно отровали људска бића.

И ја сам отрован гасом – касније сам добио рак. Учинио сам све што сам могао да забележим оно што се тамо догодило, у нади да ће изазвати међународно негодовање. Ипак, то нико никад није објавио. Уместо тога, сви су славили њихову победу.

И дан-данас се питам зашто немачким канцеларима није био проблем да оду у Израел и на коленима моле Јевреје за опроштај, а да након тога побију Иранце својим гасом као другоразредне грађане. Да ли сте икад чули да се неки немачки канцелар извинио због тога у Техерану?

Можемо запазити да немачки политичари нису ништа друго до марионете САД. Они послушно раде оно што им Вашингтон каже. Ми смо и даље колонија САД, банана република и нисмо слободна држава“.

Кажете да сте добили информације од обавештајних служби од Либији, које сте објавили под својим именом. Такође тврдите да сте само радили оно што су вам рекли ЦИА и БНД?

Ипак, информација је била интересантна и тачна, да ли је могуће да су се ваши интереси просто поклопили? На крају крајева, могли сте одбити да то објавите.

„Тако је, могао сам да кажем не. Знате, АДАЦ – највећи немачки аутомобилски клуб – имао је радника који је радио за службу спашавања хеликоптером који је одбио да тајно сарађује са БНД-ом. Он је моментално избачен из АДАЦ-а, а затим завршио на суду, али су судије одлучиле да особа не може да одбије сарадњу са БНД-ом и да је нормално да изгуби посао због опирања. Да ли схватате? Нисам желео да будем незапослен“.

Рекли сте да су обавештајне агенције наредила да се изврши рација вашег дома 6 пута. Али, ако сте објављивали оно што су вам обавештајне службе рекле да објављујете, зашто су сматрали да је потребно да вам претраже кућу?

Или, са друге стране, ако сте још увек добијали информације које су обавештајне службе покушавале да сакрију, не значи ли то да сте још увек били независан новинар, а не „незванични агент ЦИА-е“?

„То је грешка у преводу – нису обавештајне службе наредиле рације, већ тајна државна полиција. Оно што су нацисти некада звали Гестапо се сада зове Одељење за државну безбедност. Они су дошли и спровели рацију 6 пута под изговором да сам одавао државне тајне. Овакве тактике застрашивања су типичне за банана републике“.

Кажете да би објављивање ове књиге могло да вам направи проблеме. Проблеме које врсте?

„Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг ме је обавестио да ће поднети судске тужбе против мене због кршења криминалних, грађанских и радних прописа, али и због корпоративних стандарда у новинарству. То би ме могло уништити. Чуо сам да многи други желе да ме стрпају у затвор зато што сам поново обелоданио „државне тајне“. Можда би ми вредело да одлетим за Москву као Едвард Сноуден и замолим за азил. Сачекајмо да видимо како ће лидери банана републике Немачке одреаговати, зато што су искомпромитовани и сви могу да прочитају у мојој најпродаванијој књизи како се управља слободним новинама овде и како је демократија у Немачкој само илузија“.

Извор: „Вебтрибуне.рс“