Ли Пен ЛАЖНЕ МЕСИЈЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ И ДАНАС И данас има много лажних месија. О њима говори амерички истраживач секти и тоталитарних култова, Ли Пен, чији текст у наставаку доносимо. СУНГ МИУНГ МУН
Он је био један од најистакнутијих савремених месијанских вођа; комбиновао је идеје преузете из хришћанства, будизма, таоизма, шаманизма и конфучијанизма, како би створио нову, ауторитативну религију, окренуту ка породици.Сун Миунг Мун (1920-2012) рођен је у Северној Кореји, у време када је ова земља била под јапанском управом. Око Васкрса 1935. године имао је визију у којој му се јавио ''Исус'', тражећи од њега ''да доврши задатак установљења Царства Божијег на земљи и да човечанству донесе Његов мир''. Своју јавну делатност започео је 1945. године и након што су га локалне хришћанске цркве одлучно одбиле због ''лажног учења'', одлучио је да оснује своју сопствену цркву на северу, који су до тог времена окупирали комунисти. Мун је у два наврата преживео сурове услове комунистичког хапшења, а ослободиле су га снаге Уједињених нација, када су крајем 1950. године заузеле Северну Кореју. Своју Унификациону цркву основао је 1954. године, да би 1959. године почео да шаље мисионаре у Сједињене Америчке Државе. (Мунов први мисионар упућен у Америку претходно је проучавао дела Емануела Сведенборга и тврдио да га је овај духовно посећивао). До 1975. године, његов покрет имао је мисије у 120 земаља широм света. Према недавним проценама, Мун има до 3 милиона следбеника широм света, а њих око 10.000 живе у САД. Унификациона црква сада трага за следбеницима у готово 200 земаља. Чини се, међутим, да се број њених чланова није значајно повећао у више од десет протеклих година. На дан 24. августа 1992. године, на Светском фестивалу културе и спорта, Мун је изјавио да су он и његова жена ''месије и истински родитељи целокупног човечанства. Ово означава почетак ере испуњеног завета''. Његова црква тврди да ''истинска љубав сада тријумфује над злом. Све сатанске препреке су срушене... Истинска Божија љубав, која је била изгубљена у човековом грехопаду, поново се тријумфално појављује у свету''. (Поред појаве нових месија, Унификациона црква тврди да се мора догодити и Трећи светски рат, да би се добило задовољење за људске грехе, започето Првим и Другим светским ратом). У априлу 2008. године Мун је свог најмлађег сина, Хиунг Јин Муна, именовао за свог наследника на челу Унификационе цркве. Један Мунов следбеник објашњава: ''Требало је да Адам и Ева буду истински родитељи човечанства. Требало је да физички и духовно идеалан свет (Царство Небеско) потекне од њих; они су, међутим, пали због сексуалног греха. Небески Отац делао је заједно са палим човеком како би створио темељ за слање Другог Адама, Исуса. Требало је да Исус, Други Адам, испуни оно што Адам није. Требало је да Исус достигне зрелост, да се ожени Другом Евом, да има децу и да установи Царство небеско на земљи и на небу. Њега, међутим, нису прихватили они који су били припремљени да Га дочекају, што је за свој исход имало Исусов одлазак на крст. Крст је дао духовно спасење, али није био у стању да у потпуности разреши проблем греха. Будући да Исус није могао да изврши Своју целокупну мисију, небески Отац је морао да створи темељ за истинске родитеље тако што је послао Трећег Адама, Сун Миунг Муна. Велечасни Мун испунио је мисију истинских родитеља, коју су Адам и Исус пропустили да испуне. Сједињујући се са велечасним и са госпођом Мун, човечанство може да испуни своју сврху стварања и да ступи у Царство Небеско, како духовно, тако и физички''. Енциклопедија нових религиозних покрета примећује: ''Теолошки посматрано, месија је брачни пар, што значи да би месијанство требало да буде подељено између Муна и његове жене Хак Ја Хан, при чему Мун ипак остаје средишња фигура. Од времена објаве о Муновом месијанству, међутим, акценат је пребачен на способност чланова да и сами постану месије... Слично томе, сви парови који припадају Унификационој цркви могли би сада да постану истински родитељи, и та улога није ограничена само на Муна и Хак Ја Хан''. Мун је објаву о свом месијанству градио деценијама. Тако је 1973. године Мун рекао: ''Међу свим свецима које је Бог до сада послао, мислим да сам, како се испоставља, ја већ сада најуспешнији. Да ли и ви мислите тако?'' (Аудиторијум одговара: ''Да!'')... Јесте ли бољи од Исуса? Ви морате бити бољи од Њега... Читав свет је на мом длану, и ја ћу освојити и покорити свет. Ја ћу прећи границе САД, отворићу рампе и досегнућу до краја света. Ићи ћу напред, продирући кроз све''. Затим је 1976. рекао: ''Како ствари стоје са мном, јесам ли ја син Божији, или син сатанин? (Аудиторијум одговара: ''Божији!''). Са световног становишта, могло би се учинити да сам син сатанин. Шта ме онда чини сином Божијим? Чињеница да је све, што ја чиним, супротно и да се за 180 степени разликује од онога што би чинио сатана. Оно што сатана воли, ја мрзим. Због тога сам ја син Божији. Чак и после моје смрти, као дух, ја ћу се увек појављивати и водићу вас у истој традицији, истим животним путем, све док не достигнемо потпуно Царство Божије овде, на земљи''. У марту 2003. године Мун је изјавио да је његов задатак, између осталог, подразумевао и да помири сатану са Богом: ''Истински родитељи су они који су прекинули борбу између Бога и сатане. Како? Тако што се сатана природно предао. Церемонија крунисања била је преломна тачка. Чак се и сатана преобразио и васпоставио у одговарајућу везу са Богом. Ако сатана више нема непријатеља, онда може да се врати на своје право место''. Два месеца доцније, Мун је рекао: ''Ја могу да сањам снове које Сам Бог никада није сањао... Ја могу да верујем у ствари у које чак ни Бог не може да верује. Због тога ме Бог мрзи више, него што ме мрзео сатана''. На дан 23. марта 2004. године, на банкету у Дирксен згради Сената, у Вашингтонском округу, Мун и његова жена били су од стране својих ученика крунисани као ''истински родитељи'' човечанства. Овом приликом, Мун је својим следбеницима рекао да је ''данас наступила нова ера... И за вас је такође дошло време да отворите своја срца и да примите тајне које Небо у овом веку разоткрива кроз мене. У извесном смислу, ја сам људско биће које, слично као и ви, живи у физичком телу. Међутим, када је реч о Божијем промислу, ја сам Божији изасланик, послат на земљу са Његовим потпуним ауторитетом. Ја сам послат да извршим Његову заповест и спасем шест милијарди људи у свету, васпостављајући их за Небо, како би вратили првобитну доброту са којом су саздани. Петорица великих светаца и многе друге вође у духовном свету, укључујући чак и комунистичке вође као што су Маркс или Лењин, који су починили сваки вид варваризма и убиства на земљи, и диктатори као Хитлер или Стаљин, нашли су силу у мом учењу, поправили се и били препорођени као нове личности. Цареви, краљеви и председници који су на земљи уживали у изобиљу и моћи, па чак и светски познати новинари, сада су стали у прве редове колоне револуције истинске љубави. Они су заједно на земљу послали одлуку која изражава њихову решеност у светлу мог учења о истинском породичном идеалу. Они су читавом Небу и Земљи објавили да велечасни Сун Миунг Мун није нико други до спаситељ човечанства, месија, Господ који се вратио и истински родитељ. Ова одлука била је обзнањена у сваком кутку земље''. Покровитељ овог крунисања био је Савет међурелигиозног и међународног мира, једна од многих маскирних група Унификационе цркве. Међу званицама које су присуствовале овом догађају били су и тројица демократа и тројица републиканаца: Дени К. Дејвис (демократа, Илиноис), Харолд Форд (демократа, Тенеси), Роско Бартлет (републиканац, Мериленд), Курт Велдон (републиканац, Пенсилванија), Крис Кенон (републиканац, Јута) и Сенфорд Бишоп (демократа, Џорџија). Видео-снимци, које је обезбедила Мунова црква, показују републиканца Дејвиса како доноси круну ''истинским родитељима'' и републиканца Бартлета како се повија пред Корејцима и придржава њихове плаштове. Дејвис и Бартлет правдају своје учешће у обреду, док истовремено поричу да припадају Муновим религиозним следбеницима. Многе личности из политичког живота, које се помињу међу учесницима, правдају своје учешће наивним изговорима који би доликовали једном основцу. Током месеца у којем је извршено крунисање, републиканац Чарлс Рангел (Њујорк) написао је писмо у којем поздравља Муна: ''Ја, Чарлс Б. Рангел, из Њујоршког округа, члан Конгреса, снагом и ауторитетом који су ми дати, на данашњи дан, 16. априла 2004, признајем вас као ''истинске родитеље'', узоре самопрегорног служења и вођства, и признајем вас као ''краљеве мира'' (до почетка 2011, Рангел је и даље вршио своју државну службу). А 24. марта 2004. године, тј. један дан након његовог крунисања, Мун је пред 400 вођа његове цркве изјавио да САД морају преузети вођство у уједињењу религија и следити његов пример: ''Јучерашња церемонија крунисања представљала је велики историјски заокрет... Сада је време да жене стану у прве редове. Невидљиви Бог заузима позицију Оца, а видљиви Бог позицију Мајке. Ово је епоха жена. Жене морају иступити и донети помирење и љубав... 192 нације морају да постану једна... Хришћанство мора устати и пригрлити ислам и јудаизам... Америка је Оцу дала круну као краљу. Ви, међутим, морате бити веома озбиљни у својој жељи да то примените у пракси. У противном, круна коју сам добио у Америци неће ми ништа значити. Од овог тренутка, све жене морају устати. Бог воли и хришћанство, и ислам, и јудаизам. Америка мора устати да би објединила ово троје... Јуче су Сенат и Конгрес заједно истинским родитељима понудили круну као краљу мира... Хришћанство које је усредсређено у Америци мора се објединити и предводити посредством прихватања свих религија''. Карен Смит, директор Међурелигиозне и међународне федерације при Уједињеним нацијама, објаснила је право значење крунисања за унификационисте: ''У ствари, крунисање значи да је Америка рекла Оцу: Молим те, буди мој краљ... у извесном смислу, Америка је на тај начин започела са преузимањем своје истинске промислитељске позиције пред Богом и на тај начин ће ''пронаћи'' свој прави пут напред, пут који они, који су блокирани сатанским начином размишљања, нису у стању да виде. Биће неопходно да наше делање у Америци брзо прошири своје основе, до тренутка када ће Америка имати средишњу улогу у установљењу Царства небеског на земљи до 2012. године''. И док су Мунови крунисање приватно доживљавали као тријумф, дотле су у јавност пласирали измишљотине. Портпарол је изјавио следеће: ''Као папа или далај лама, и велечасни Мун се брине о превазилажењу сукоба, насиља, неправде и неморала у нашем свету и жели да ту бригу подели са лидерима са свих страна. Догађај који се одиграо на Капитол Хилу има за циљ да усредсреди пажњу на ове забрињавајуће појаве и да учеснике у њему надахне на трагање за миром посредством међурелигијског помирења, а не за привременом моћи''. Муново крунисање 2004. године представљало је велико финале његове кампање ''рушења крста'', која се распростирала од источне до западне обале САД, чији је циљ било ''уклањање хришћанских крстова на готово 300 цркава у слабо настањеним крајевима''; ова намера потиче од идеје да је крст био препрека уједињењу религија под Муновим вођством. Муна је на почетак ове кампање подстакао удар грома који је уништио крст на цркви при богословији у Беритауну, Њујорк, у јуну 2001. године. Мунови чудни говори, изречени током марта 2004, били су у складу са његовим примарним учењем. Мун је 1986. саветовао да демократија буде замењена ''богизмом'' (енгл. ''Godism''): ''Демократија је испробана, али је такође и исцрпљена. Богизам је алтернатива коју ће људи широм света сагледати и рећи: 'Свакако, то је решење'. Људи су, међутим, само загребали површину богизма, нису продрли до његових дубина. Проћи ће још много година пре него што то учине. Људи су тек почели да обраћају пажњу на велечасног Муна. Они ће морати да проуче 120 томова мојих говора, да би схватили шта је заправо богизам!'' Више од деценије пре тога, говорио је о овом истом и 1973. рекао: ''Када наступи наше време, морамо имати аутоматску теократију да завлада светом. Ми, дакле, не можемо одвојити политичку сферу од религиозне. Демократија је рођена зато што су људи управљали светом, као што то чини папа. Затим смо постали свесни да светом треба да влада Бог, и да људи који воле Бога треба да владају светом – и то је логично. Треба да уклонимо искварене политичаре, и синови Божији морају владати светом. Сатани се највише допада раздвојеност религије и политике''. Мун је 2003. предложио уједињење цркве и државе као начин да се разреши корејска безизлазна ситуација: ''Да бисмо ујединили Кореју, морамо да ујединимо цркву и државу. Морамо да установимо политичку партију, а затим да ујединимо цркву и државу''. Мун је наставио да велича краљевску власт и апсолутну послушност као алтернативе за демократију. Тако је 2003. рекао: ''Шта је Богу најмрскије? Најмрскији му је индивидуализам''. У октобру 2004. Мун је изјавио: ''Демократија више не делује. Да ли мислите да је Америка земља која је фокусирана на Бога? Америка не разуме Божију идеју краљевске власти... Апсолутна вера, апсолутна љубав и апсолутна послушност представљају данас оне пресудне врлине које ће довести до краљевства... Аврам је предак вере, Исус је предак љубави, а Господ Другог доласка је предак апсолутне послушности... Религија мора руководити политичке партије, јер ће у противном оне пропасти. Мене сада подржавају КГБ и ЦИА. Није увек било тако... Ми морамо да спасемо Америку. Да бисмо је спасли, ми морамо да нађемо праву религију којом ћемо спасти ову земљу. (''Господ Другог доласка'' је једна од титула коју је Мун присвојио за себе). На дан 1. јануара 2004. Мун је упозоравао: ''Мора доћи до чишћења према Божијој наредби, и зло ће бити уклоњено као сенка. Хомосексуалци ће бити уклоњени и ујединиће се три Израиља. Ако се то не догоди, биће спаљени. Ми не знамо какав ће свет Бог донети, али ово се догађа. Ова чистка ће бити већа од комунистичке, и извршаваће се према Божијој наредби''. Мун је, осим тога, још 1977. рекао: ''Земља која представља сатанину жетву јесте Америка''. Мун је 2003. оптужио Јевреје за холокауст и захтевао од њих да следе његову форму ''хришћанства''. ''Они који су овде јеврејски чланови, нека подигну руке! Јевреји, ви се морате покајати! Посредством принципа одштете, Хитлер је побио шест милиона Јевреја. Из тог разлога Бог није могао да спречи сатану да то учини, будући да је Израиљ убио истинске родитеље. Чак и сада, ви треба да одлучите да се покајете и да следите, да постанете једно са хришћанством посредством велечасног Муна''. Пре тога, 2001. године, Мун је изјавио да су Хитлерове жртве – и Јевреји и хришћани – задобили духовну корист од овог искуства: ''Истина је да је Хитлер убио многе Јевреје и хришћане. Њихов потенцијал да уђу у Царство небеско се повећао због овог њиховог искуства. Хитлер је увећао њихову шансу да уђу у Царство небеско''. Мун је 2001. године понудио јединствен савет везано за сексуално здравље и искушење. ''Вас, сестре, посматрам петнаест година... Ваш полни орган сличан је глави змије – отровнице. Уколико га злоупотребљавате, он може да уништи вашу породицу, па чак и ваш народ... Суштина људског пада садржи се у загађивању крвне лозе посредством полног односа. Услед тога, Бог је био утамничен хиљадама година...''. У наставку овог говора, Мун и мушкарцима даје сасвим конкретна упутства како да се понашају у случајевима да ''полни орган надвлада свест'', и ова упутства укључују и драстичне мере самопозлеђивања, како бисмо били сигурни да су ''наш дух и тело постали једно''. Он тело, а посебно полне органе, назива нашим непријатељима, тврдећи да све до оног тренутка, док не будемо у могућности да потпуно контролишемо полне органе, нећемо моћи да поправимо своју лозу. Мун се обраћа младима и каже: ''Постоје бројна искушења у свету, и искушење увек потиче од полне жеље. Требало би да жене носе бритве или мале пиштоље да би заштитиле вашу лозу''. Једна од карактеристика унификационистичке праксе јесте и масовно венчање, у којем парови – чије су бракове уредили Мун или лидери његове цркве – добијају благослов од Муна, лично или посредством сателита. Новобрачне поучавају да они ''стварају нову, идеалну породицу'', и да ће њихова деца ''бити рођена без првородног греха''. Као символ светости њиховог брака и његовог места у Божијем промислу, новобрачни пар очекује учешће у приватном и ''посвећеном'' обреду који обухвата њихове прве три ноћи вођења љубави. Положаји које супружници притом заузимају и радње које врше символично означавају Евин преступ и победу над сатаном или, пак, обрнути процес прародитељског пада и васпостављање Божијег плана. Интегрални део унификационистичког венчања такође је и ''церемонија кажњавања'', у којој муж и жена треба да очисте једно друго од греха тако што ће три пута ударити једно друго ''церемонијалном палицом''. Као што можемо и да претпоставимо, муж је онај који први удара и ово кажњавање претходи првом полном чину. Мун то објашњава следећим речима: ''Током историје, сви мушкарци и жене злоупотребљавали су карлицу, и због тога мушкарац осећа озлојеђеност према жени и жена према мушкарцу. Пошто се озлојеђеност појавила посредством жене, најпре мушкарац удара жену''. Мун и његова секта поседују глобално пословно царство, значајну имовину, трговачка предузећа, па чак и студио за снимање. Мунови послови укључују ''True World Foods'' (која доминира трговином сушијем у Америци), али и дијаманте, драго камење, фабрике оружја, софтвере, хотел у Њујорку, производњу лекова, трговину жен шеном, титанијумом и војном опремом; осим тога, поседују и ''United Press International'' (''Јунајтед прес интернешенел''), који је некада био достојан такмац новинској кући ''Associated Press'' (''Есошиејтид прес''). Мун поседује Тонгил групу, јужнокорејски пословни конгломерат, основан 1963. године. Најзад, Мун поседује и огромна имања у Парагвају... Мун и његова црква увек су били на граници легалног и илегалног пословања. Између осталог, Мун је 1982. био оптужен за утају пореза, због чега је 13 месеци задржан у Федералном затвору. Унификациона црква у Јапану била је предмет једне од највећих истрага везаних за новчане малверзације, при чему је установљено да су многи људи били присиљавани да своју уштеђевину донирају овом покрету. Унификационисти тврде да је Мунов брак са Хак Ја Хан, склопљен 1960, ''свадба Јагњетова која је проречена у Откривењу Јовановом'' и да су њих двоје, као истински родитељи, ''први пар који има потпуни благослов Божији, услед чега су способни да рађају децу без првобитног греха''. Мунов живот, као и живот његове породице, разобличују ову лаж о безгрешном животу. Пре не го што је оженио Хак Ја Хан, Мун је већ два пута био у браку – што је у супротности са правилом које налаже св. апостол Павле, а према којем хришћански старешина треба да буде једне жене муж (Тит 1; 6). Током овог, трећег брака, Мун је имао и ванбрачне везе, а једна од њих резултирала је рођењем дечака којега су одгајиле вође Унификационе цркве. ''Истински родитељи'' имали су четрнаесторо деце; један од њих ''пао је са хотелског балкона и по свему судећи извршио самоубиство''. Нека од њихове деце имају озбиљне брачне проблеме, док је један син зависник од хероина и кокаина, оптужен због физичког злостављања супруге. Један од Мунових синова, Хеунг Јин Мун, погинуо је 1984. у аутомобилској несрећи. Старешине Унификационе цркве тврде да се Хеунг Јин сада налази на небу, на положају који је „узвишенији од Исусовог''. Током 1987. и почетком 1988, унификационисти су говорили да је Хеунг Јинов дух запосео тело једног члана ове цркве из Зимбабвеа, ''црног Хеунг Јин Муна''; њему је дата власт да слуша исповести чланова ове цркве и да батина оне који су згрешили. Насиље, укључујући и тешко повређивање и болничко лечење Муновог блиског сарадника, Бо Хи Пака, наставило се све док Мун у лето 1988. није отпустио ''црног Хеунга''. „Унификациона црква“ важи за десничарску организацију. Била је одлучан противник комунизма у време Хладног рата; у САД је подржавала републиканске представнике (Никсон, Реган, Буш), као што је подржавала и десничарске војне диктаторе у Боливији и Хондурасу или десничара Ле Пена у Француској. Унификационисти поседују финансијски проблематични и конзервативни „Вашингтон Тајмс“; Мун је 1968. сарађивао чак и са лидером јапанске мафије, а циљ њихове сарадње било је установљење ''Интернационалне федерације за борбу против комунизма''. Мун је великодушно подржавао америчке конзервативце, и секуларне и религиозне. У говору одржаном 1996. у Аргентини, Џорџ Буш је рекао: ''Желим да поздравим велечасног Муна'', којега је бивши председник величао као „човека са визијом''. Некадашње унификационистичке вође указују да је ова црква издвојила 10 милиона долара за Буша, да би му на тај начин узвратила за помоћ Муновим следбеницима у Азији, јужној Америци и САД. Мун и његови следбеници су током дужег периода били милитантни антикомунисти. Након што се 1990. године сусрео са Горбачовим, Мун је, међутим, почео да ублажава овај аспект својих убеђења, и подржао је совјетског вођу у покушају да реформише СССР. Почев од 1992. године, Мун је почео да успоставља пословне везе са Северном Корејом. Званични биограф – унификациониста на једном месту каже: ''Ризикујући сопствени живот, велечасни Мун је у децембру 1991. г. отпутовао у Северну Кореју, где се сусрео са председником Ким Ил Сунгом, под чијим је режимом био мучен и упућен у радни логор. Намера му је била да пронађе начин за премошћивање провалије између две земље. Севернокорејски владар, који је више од четрдесет година прогонио религију, пожелео је добродошлицу велечасном и госпођи Мун''. Унификациона црква дала је велике новчане суме режиму у Пјонгјангу да би задобила економске позиције у овој земљи. Ове ''велике новчане суме'' подразумевају поклон од ''неколико десетина милиона долара'' који је дат Ким Ил Сунгу и три милиона долара који су, као рођендански поклон, предати Ким Ил Јонгу (владао Северном Корејом до своје смрти 2011. год, прим. прев.). Захваљујући томе, унификационисти у овој земљи поседују аутомобилску индустрију, хотел, итд. Унификациона црква оформила је 2007. ''Светски центар мира'' у Пјонгјангу, престоници Северне Кореје. Ова секта веома је активна у промовисању међурелигијских дијалога и међународног мира, ''охрабрујући људе који припадају различитим религијама да се сусретну и ускладе своја убеђења''. Осим тога, Мунови следбеници активни су и у либералној Иницијативи уједињених религија (United Religions Initiative, URI). Својим обраћањем и левичарима и десничарима Мун је покушавао да ''свима буде све'', али су његова мегаломанија, култ личности и духовне заблуде очигледни сваком иоле пажљивијем посматрачу. Смрт га је омела у даљим настојањима да „уједини човечанство“. САТЈА САИ БАБА Према традиционалном хиндуистичком пророчанству, садашња зла епоха или ''кали југа'' окончаће се доласком Калкија, Десетог Аватара (или последње инкарнације) врховног бога Вишнуа. Сатја Саи Баба (1926-2011) био је најпознатији међу савременим хиндуистичким ''чудотворцима''. Следбеници су га описивали као ''богочовека''. На веб – сајту који уређују његови поклоници каже се да је Саи Баба ''Аватар кали југе'', дуго очекивани Калки Аватар, који означава ''почетак златног доба духовног препорода света''. И сам Саи Баба истицао је своју божанственост, говорећи: ''Ја сам све, ја сам свуда, свемогућ, свемоћан, свудаприсутан, и ма шта да пожелим, истог тренутка се догађа''. Крајем 60-тих година ХХ века, Саи Баба је рекао својим следбеницима: ''Ја сам отелотворење истине... У тренутку кад се нађете у мојој близини, опраштају вам се сви греси... не покушавајте да моју силу поредите са безначајним моћима чаробњака... моја сила је божанска и безгранична... Ја превазилазим сваку препреку и не постоји сила, природна или натприродна, која би могла да заустави моју мисију''. Упркос свему томе, његово здравље постајало је све слабије, тако да је од 2005. године користио инвалидска колица. Убрзо после Саи Бабиног рођења, испод његовог кревета пронађена је кобра, тако да је дете одмах посвећено Шиви, божанству чији је символ змија. ''Почев од раног детињства, Саи Баба је компоновао религиозне песме и био способан да из ваздуха материјализује разне предмете. Када је имао 14 година, ујела га је шкорпија и он је пао у дубоки транс; када се коначно пробудио, рекао је да је он реинкарнација Ширди Саи Бабе, индијског гуруа који је умро 1918. године''. Саи Баба се прославио као чудотворац и током 50-тих година ХХ века основао је ''ашрам'' (хиндуистичку испосницу, прим. прев.) у јужној Индији, у једном селу недалеко од Путапартија. Од тог доба, подизао је храмове, ашраме, школе и болнице широм Индије. Једна од његових болница, недалеко од Путапартија, нуди бесплатно кардиолошко, оптометријско и нефролошко лечење свима којима је то потребно. Ова болница делимично је подигнута и захваљујући донацији коју је поклонио сувласник Хард Рок Кафеа, Исак Тигрет. Остала доброчинства укључују и бројне водене цистерне за сиромашна села и бесплатно школовање за многу сиромашну децу. Саи Бабин ашрам посећивали су најистакнутији представници индијског друштва: премијери, одабрани политичари, богати бизнисмени, новински магнати, спортисти, академици... претпоставља се да је почетком XXI века Саи Баба имао од 10 до 50 милиона следбеника у Азији, Европи и Северној Америци. Његова организација тврди да постоји око 1200 Саи Бабиних центара у 114 земаља широм света. Тел Брук описује магнетизам који је осетио приликом свог првог сусрета са Саи Бабом у Индији: ''Баба је био најпривлачнија људска појава коју сам икад видео. За разлику од свих других индијских гуруа које сам посетио, Баба није око себе ширио атмосферу смртне озбиљности или строгости. Био је зачуђујуће младолик, свеж као пролећни цвет и преиспуњен енергијом''. Саи Бабина религија садржи врло мало изричитих учења, осим прихватања његове божанствености. Као што читамо у Салону, ''осим строгог вегетаријанства, Саи Баба не прописује неке посебне поступке. Његово учење је сликовито и магловито и представља комбинацију живописне хиндуистичке митологије, будистичке усредсређености на превазилажење овоземаљских жеља, хришћанске идеје служења и јеванђелског нагласка на непосредном искуству божанственог''. У Океану љубави, књизи коју је издала његова организација, каже се да ''он не проповеда нови пут, нити ствара неки нови поредак. Он не доноси нову религију нити неку нову философију... његова мисија је једноставна и јединствена: његова мисија је мисија љубави и саосећања''. Један део Саи Бабине мистике чинила је (како тврде његови следбеници) и његова способност стварања ''вибутија'' (свети пепео који се користи у хиндуистичким обредима), прстења, огрлица, сатова и сл. тако што их је материјализовао из ваздуха. Његови следбеници такође тврде да је Саи Баба исцељивао болесне и васкрсавао мртве; сва ова чуда су, међутим, очигледно лажна. Упркос великом броју следбеника, Саи Баба и његов покрет осрамотили су се скандалима који укључују и сексуална злостављања. Десетине (сада већ бивших) Саи Бабиних следбеника мушког пола иступили су са тврдњом да их је гуру сексуално злостављао. Саи Бабина додиривања и напаствовања дечака и младића трајала су деценијама, без уплитања индијског закона. Један младић, који је такође био његова жртва, каже: ''Саи Баба је био мој бог – а ко би се усудио да одбије бога? Био је слободан да ми учини све што пожели, јер је имао моје поверење, моју веру, моју љубав, моје пријатељство, другим речима, поседовао ме у потпуности''. Многи од Саи Бабиних следбеника знали су за ове појаве, али су покушавали да их рационализују. Као што Салон извештава 2001. године, ''изгледа да многи од Саијевих следбеника прихватају да њихов гуру, који иначе проповеда чедност, узима младиће и дечаке и одводи их у приватне одаје, захтевајући да тамо чине разне ствари... Они верују у те приче, али верују и да је он – бог''. Један од његових следбеника из Америке написао је есеј под називом ''Саи Баба и секс – јасан поглед'', у којем, између осталог, каже: ''Као прво, верујем да је Саи Баба Аватар, потпуна инкарнација Бога... на основу онога што сам чуо или прочитао, склон сам да мислим да су многе од оптужби, које су му упућене, уједно и тачне: чини ми се сасвим вероватним да је он повремено имао сексуалне односе са својим поштоваоцима''. На крају овог есеја, писац закључује: ''Саи Баба додирује мушкарце да би пробудио њихову 'кундалини' енергију или да би уклонио њихову претходну лошу сексуалну карму. Сваки сексуални контакт који је Баба имао са својим следбеницима био је заправо потенцијални благослов, дат да би се пробудила духовна сила у тим душама. Ко би то могао сматрати погрешним? И само називање таквих контаката 'злостављањем' само по себи представља изопаченост''. Упркос бројним оптужбама за злостављање, Саи Баба је имао заштитнике који су припадали највишим слојевима индијског друштва, међу којима су били и премијер Ваџпаји и главне судије индијског Врховног суда, Багавати и Мисра. Након једне серије таквих оптужби, упутили су и потписали писмо у којем је, између осталог, речено: ''Дубоко смо погођени и озлојеђени махнитим, безобзирним и измишљеним оптужбама, упућеним против Сатја Саи Бабе... Очекујемо да одговорни медији испитају стварне чињенице пре него што објаве овакве податке, а посебно када је у питању особа која је широм света призната као отелотворење љубави и самопожртвованог служења човечанству''. Током многих година, Саи Бабини противници извојевали су неколико победа против овог хомосексуалног ''Аватара''. Тако је 2000. године УНЕСКО повукао своје спонзорство за једну образовну конференцију, образложивши то ''дубоком забринутошћу због бројних изјава о сексуалном злостављању младића и дечака, упућених против поменутог вође, Сатја Саи Бабе''. Исте године, у Шведској је затворена Саи организација и школа која се налазила при њој. На Божић 2000. године Саи Баба је говорио у своју одбрану, показавши том приликом потпуну супротност Исусовом ћутању пред Пилатом и Синедрионом (в. Мт. 26; 63, Мт. 27; 14). Гуру је, међутим, себе упоредио са Христом, а своје критичаре са Јудом и демонима: ''Исус је имао дванаест ученика. Јуда је био дванаести ученик који је на крају издао Исуса. У то време, постојао је један једини Јуда, док данас постоји много таквих Јуда... Данас су многи људи љубоморни на Саија, јер су се његово име и слава проширили на све стране. Осим тога, они не чине ништа добро, нити могу да поднесу ако неко други чини добро... Саи Баба се залаже за чистоту, трпељивост и истрајност. У Саи Баби нема ни најмањег трага себичности; он се у потпуности предао несебичном служењу. Људи који покушавају да поставе препреке овим светим задацима уопште нису људска бића: они су истински демони. Чак и ако би читав свет био испуњен таквим демонима, Саијева одлука се никада неће променити. Неки људи би, због своје злонамерности, желели да упрљају Саи Бабин лик. Ја не жудим за именом и славом, и ја ништа нећу изгубити због њихове злобне пропаганде. Моја слава ће се увећавати из дана у дан. Она се ни најмање неће умањити, чак и ако би у целом свету, великим словима, објавили своју пропаганду. Чини се да су неки поклоници збуњени овим лажним изјавама. Они и нису прави поклоници. Ако су упознали Саијеву моћну силу, зашто се онда плаше грактања ових врана? Они који оптужују божанске личности и узрокују њихове патње чине најтежи од свих грехова''. Саи Бабине тврдње о сопственом божанственом пореклу уобичајене су међу индијским гуруима. Наведимо само неколицину примера: Мехер Баба (1894-1069) прогласио је себе за ''Аватара овог доба''. У његовој биографији каже се да је Мехер Баба ''као деветнаестогодишњак сусрео старицу по имену Хазрат Бабаџан, једног од пет савршених господара времена''. Она га је пољубила у чело и облак његовог незнања је ишчезао, оставивши га са уверењем да је он оваплоћени Бог. Матаџи Нирмала Деви (1923 - 2011), утемељитељка покрета сахађа јоге, тврдила је за себе да је оваплоћење женског принципа и богиња, жена бога Вишнуа. На земаљском плану, Матаџи је била удата за једног високо рангираног службеника ОУН-а. Ни њен супруг, ни њене две кћери, не упражњавају сатаџа јогу. Мајка Меера (1960-) учи о ''јединству свих религија'', а њени следбеници верују да је она инкарнација Мајке Богиње. Према томе, мајку Мееру поштују као ''укрепљујућу душу и силу универзума'' у људском обличју, која има натприродну моћ да исцељује, штити и духовно преображава. Наставиће се... |