УСТАШКИ ГОВОР НА УКРАЈИНИ Капелан укронацистичког „Десног сектора“, унијатски свештеник Николај Зализњак, средином септембра 2014. ,„благословио“ је убијања, богухулно изврнувши притом Спаситељеве речи: „За сваког нашег треба убити десет њихових. Они су овде дошли, јер им је потребна наша земља и желе да им је дамо. Ми ћемо то учинити, али на други начин: нећемо њима дати нашу земљу, већ ћемо њих дати нашој земљи!/…/Љубите непријатеље своје. Да! Али посебну љубав према нашим непријатељима показивала је, показује и показиваће наша света украјинска земља! Она с љубављу прима све хорде, сваког агресора и непријатеља, који је ступивши на нашу земљу у њу дошао с намером да је оскрнави“.
Како је постао могућ овакав усташки говор на Украјини? КУНЦЕВИЧ, „АПОСТОЛ УНИЈЕ“ Када се види укронацизам, који се крваво бори против Русије, на мржњи утемељен, овако бесан и бесраман, не сме се заборавити шта су његови корени. А они су (о томе смо већ писали, али понављање је мајка учења!) засновани на папистичкој мржњи према православнима. Зато је опет час да се подсетимо историје. Све до 17. века, Украјина је била под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, која је у то време снажно бранила интересе православних верника. Међутим, крајем 16. века, шест владика – одступника, вођених Михаилом Рагозом, почели су да воде клерикални покрет за прелазак на унију. Чим је унија проглашена, почели су прогони правоверних. У то доба, власти Пољске су православно хришћанство ставиле ван закона. Унијати су били безумници спремни на све. Њихов бискуп Јозафат Кунцевич типичан је пример: рецимо, наређивао је да се ископају лешеви по православном обреду сахрањених људи, и да се баце псима. У Могиљеву и Орши вршио је насиље над „несједињенима“, спаљујући им и затварајући храмове. Толико је ревновао у свом џелатском „хришћанству“ да га је представник пољског краља, Лав Сапјега, опомињао и подсећао да би обичан народ пре желео да буде у турском ропству него да трпи прогоне какви су Кунцевичеви:“Уместо радости, Ваш претворни унијатизам донео је само жалост, немир и сукоб. Радије ћемо бити без њега“. А 12. новембра 1623. Кунцевич је, са наоружаном пратњом, стигао у Витебск да разори места где су се православни тајно молили Богу. Његов ђакон насрнуо је на правоверног свештеника. Народ је устао у одбрану светиње, каменовао издајника и бацио његов леш у реку. Папа Пије Девети га је канонизовао 29. јуна 1867, папа Пије Једанаести га, у енциклици „Ecclesiam Dei“, објављеној 1923, назива „праведником и свештеномучеником“, чији пример треба да следе сви хришћани. За време „екуменског“ папе Павла Шестог, Кунцевичеве антимошти пренете су у Рим, и смештене поред моштију Светих Јована Златоуста и Григорија Богослова. Иван Павао Други је рекао да је „ова племенита личност пролила крв да би заувек учврстила велико дело уније“. ОД КРИМСКОГ РАТА ДО БОЉШЕВИКА Када је половином 19. века избио Кримски рат Запада и Турске против Русије, папа је био на страни Турака. Надбискуп париски, кардинал Сибор, говорио је да је борба против православних „богоугодна“ јер је реч о „фотијевској јереси“. Ватикан је с радошћу говорио о успесима Турске и прорицао пропаст Русије. Папа Пије Десети рекао је да је Русија „највећи непријатељ Цркве“; радосно је поздравио пад царске власти и долазак на власт бољшевика. Да би преверили Русе, паписти су смислили тзв. „источни обред“: њихови свећеници и фратри пуштали су браде и носили православне мантије и одежде, с циљем да обрлате наивне. Руске избеглице су добијале и помоћ, с циљем да се одвоје од своје Цркве. Белгијски самостан Шеветоњ постао је средиште папиног „источног обреда“. Ватикански изасланик, бискуп Мишел д` Ербињи, три пута је путовао у Совјетски Савез, с папиним благословом, да би преговарао с бољшевицима који су гонили Руску Цркву. Циљ је био да се римокатолицима Русија преда као мисионарска територија, а да заузврат Ватикан подржи Лењинове наследнике. Егзарх руских римокатолика, Леонид Фјодоров, године 1923. говорио је: „Од времена у коме сам се предао Римокатоличкој цркви, сан ми је био да своју отаџбину видим у њој“. Он је изражавао пуну лојалност бољшевицима, и нудио им своју сарадњу. У архивима француског Министарства спољних послова налазе се тајни телеграми број 266 и 284 из 1925. из којих се види да је совјетски амбасадор Крестински кардиналу Пачелију ( будућем папи Пију Дванаестом ) рекао да власт у СССР-у нема ништа против постављања бискупа и отварања римокатоличих сјеменишта. Било је то доба најгорег прогона Православне Цркве! ИВАН ИЉИН СВЕДОЧИ Још док се велики руски философ лечио од катара у швајцарском Тиролу 1924, племић С. М. Волконски је говорио Иљину како за Русију има наде, јер многи руски свештеници на проскомидији тајно помињу папу римског. „Заледио сам се: издаја своје Цркве, обмана приликом савршавања Свете Тајне, богохулна лаж у олтару – зар је то утешна појава?!Ту сам први пут схватио да је сам Волконски тајни католик и просто сам „упио“ сву порочност католичке Цркве. Узгред, овде су биле од значаја његове хомосексуалне склоности, о којима ми је сам отворено говорио. Невољно сам се сетио психоаналитичке тезе Сигмунда Фројда: „Ако угледаш издају, питај се да ли је у њу умешан хомосексуалац; ако видиш хомосексуалца – практиканта, питај се где да очекујеш његову издају?““ Док је писао књигу о супротстављању злу силом, у којој је требало да се позабави и језуитским начелом по коме циљ оправдава средства, Волконски му је упутио позив језуитске школе у Инсбруку, где су га очекивали стручњаци овог римокатоличког реда да му све „објасне“. Иљин је, међутим, сам нашао потребну литературу у Италији, у библиотекама Уфици и Сан Ремо. Онда му је дошао свештеник Владимир Абрикосов, Рус који је прешао у римокатолицизам, који је покушао да Иљина убеди како учење о циљу који оправдава средства не постоји код језуита. Кад му је Иљин прочитао текст језуите Ескобара – и – Мендозе који је говорио супротно, Абрикосов се наводно изненадио, и замолио га да не пише о томе, јер Ватикан,опет наводно, преиспитује учење језуита и жели да их заустави у њиховим намерама. На крају, издајник православне вере није могао да издржи, па му се непосредно обратио: „Реците, Иване Александровичу, како се ви односите према питању поновог јединства Цркава? Јер ми видимо да вредни елементи руске емиграције не прелазе нама, прелази само смеће. А замислите какве би последице биле!... Православље има молитвену силу, али нема вољу и дисциплину; а ми имамо вољу и дисциплину, али немамо молитвену силу. Замислите, кад бисмо се сјединили, имали бисмо све, и био би обезбеђен тријумф хришћанства у свету“. Иљин му је рекао да, у области медицине, не верује у могућност пресађивања животињских органа човеку, а ни у такве експерименте кад је духовност у питању: „Православље ће из своје молитвене силе или извући и вољу и дисциплину, или ће се угасити у историји. Пресађивати му вољу и дисциплину из католицизма је безнадежан посао. И католици морају из себе и у себи да роде молитвену силу“. Године 1931, док се враћао из Женеве у Берлин, Иљин је доживео следеће. У вагону с њим седео је један римокатолички прелат, који је добро познавао Иљиново дело и антикомунистички идејни став. Лепо су разговарали, и прелат је све време узвикивао да је он Иљинов пријатељ. А онда: „Између Базела и Франкфурта на Мајни он ми се обрати овако. Рече ми да пре свега треба да се постарам да „спасем своју душу“. Зато обавезно треба да постанем римокатолик. Али не треба да то радим отворено. Треба да примим католицизам тајно, а јавно да останем православац. Тада ће ми се отворити велике могућности: ја ћу моћи да радим и у православљу и у евангелистчким центрима Берлина, по указима прелата Мишела д' Ербињија из Рима, а католици ће ми у Немачкој обезбедити доживотну професорску катедру на једном од својих универзитета.“ Иљин није могао да верује у оно што чује. Ипак, уздржао се од коментара, затражио време да размисли, и од свог саговорника посетницу и препоруку да га назове у Келн кад год то жели. Касније се обратио извесним моћницима из римокатоличких кругова, јасно им рекавши свој став. После му се више нико није обратио с предлогом да се покатоличи, али је Иљин сазнао да су извесне руске интелектуалце паписти врбовали. Зато није нимало чудно што је руски философ овако писао о односу православља и римокатолицизма: „Колико су ми само пута у последњим годинама католички прелати покушали лично да објасне, како „Господ гвозденом метлом чисти православни исток, не би ли се тамо устоличила једина католичка црква“... Колико пута сам се следио због мржње којом су били испуњени њихови говори и њихови погледи. И слушајући те говоре, ја сам почињао да схватам зашто је и како је прелат Мишел д’Ербињи, који је руководио источно-католичком пропагандом, могао два пута (1926. и 1928) да путује у Москву, да би остварио унију с „обновљеном црквом“ и, у складу с тим, „конкордат“ с бољшевицима, и како је могао да, по повратку оданде, без икаквих ограда, објављује гнусне чланке комуниста, који су мученичку православну патријаршијску цркву називали (дословно) „сифилистичком“ и „развратном“... И ја сам управо тада схватио да до „конкордата“ Ватикана и Треће интернационале није дошло све до данас не зато што је Ватикан „одбацио“ и „осудио“ такав споразум, већ зато што то нису хтели сами комунисти. Схватио сам зашто је дошло до уништавања православних саборних и обичних цркава и парохија у Пољској, које су спроводили католици тридесетих година овога века... На крају сам схватио у чему је прави смисао католичких „молитава за спас Русије“; како оне прве, кратке, тако и оне коју је 1926. написао папа Бенедикт XV, за чије је читање, према објави, обећавано „триста дана индулгенције“. И данас, када видимо како Ватикан годинама спрема поход на Русију, како масовно сакупља руску религијску литературу, православне иконе и целе иконостасе, како масовно припрема католичко свештенство за симулацију православног богослужења на руском језику („католичанство источног обреда“), и озбиљно проучава православну мисао и душу у циљу доказивања њихове историјске неоснованости – ми, Руси, морамо себи поставити питање: у чему се састоји разлика између православља и католицизма, и на њега одговорити с крајњом објективношћу и историјском документованошћу.“ Тако је писао Иван Иљин. САДАШЊИ РАТ Ове, 2014, крајем јануара, папа је пустио, са једном девојчицом и једним дечаком, два голуба мира за Украјину, која је била у „евромајдановској“ фази своје данашње трагедије. Голубове нападоше једна врана и један галеб – те фотографије пренео је читав свет. Било је то знамење. Ако нема места за случајност у царству Свемогућег Бога, како је говорио Свети Јован Кронштатски, онда нам остаје да се питамо – зар је могло бити другачије? Наравно, нити су криви голубови, ни галеб, ни врана – то су створења Божија бесловесна, преко чијег понашања нам Господ шаље извесну поруку. А порука је, како нам се чини, јасна, и и сасвим у складу с отачком поуком да је благослов јеретика проклетство. Како папа Фрањо може да се моли за мир на Украјини кад су његови претходници главни кривци и за дашње стање у Малој Русији? Унијати на Западној Украјини су оно што су усташе биле код нас – јер, најокорелије усташе су потомци покатоличених Срба, који су убијали своју браћу по крви да би себи доказали како њихови стари нису издајници, него борци за праву веру, коју оличава „намесник Кристов“ у Риму. Тако су и унијати стално ратовали против јединства Мале, Беле и Велике Русије, а за време Другог светског рата директно помагали Адолфу Хитлеру и његовим злочинцима, нарочито њихов кардинал Андреј Шептицки. Чак и многи Украјинци који формално нису припадали унијатима формирали су се под њиховим упливом у мржњи према „Москаљима“ – као данас ђукановићевци монтенегрини у Црној Гори, окупљени око Дедејића и „црногорске латинице“. Да није било папе и његовог „продора на Исток“, те мржње не би било, наравно. И какве голубове је пушатао он, који слави крволочног Јозафата Кунцевича као свеца? Фотографије рашчерупаних голубова су јасна порука православнима – не верујете папиним молитвама за мир. Он је јересијарх који у срцу носи, по службеној дужности, демона раздора и неслоге, и сваки његов „благослов“ јесте проклетство! То се види и данас, кад укронацисти с огромном мржњом гоне правоверне широм Украјине и кад убијају у Новорусији. |