Како извештава Радио Ватикан, римски папа Фрањо је јуче, на повратку из посете Турској, одржао у авиону конференцију за новинаре. Папа је говорио о мноштву тема, између осталог и о путу ка пуном јединству с Православним Црквама.

Коментаришући однос Латина с православнима и пут ка њиховом јединству, Фрањо је рекао: "Ако будемо чекали теологе да постигну сагласност, тај дан никада неће доћи! Оно што нам је потребно духовни је екуменизам - заједно молити и радити. Источне католичке Цркве имају право постојати - истина. Али унитаризам је реч једног другог периода. Данас се о њему не може говорити. Ваља пронаћи други пут".

Замољен да коментарише папски примат у односу на православне, папа је рекао како за облик вршења примата "требамо мало заћи у први миленијум, поради надахнућа". Међутим, папа није пропустио да истакне важност развоја римокатоличког учења о првенству у другом миленијуму, по коме је папа „намесник Христов“, са „потпуном, врховном и општом влашћу над Црквом“. Ево његових речи:  

"Не кажем да је Црква погрешила: не! Подсетимо да, између осталог, Други ватикански концил учи да "Римски првосвштеник по својој служби као намесник Христов и пастир целе Цркве има над Црквом потпуну, врховну и општу власт, коју може увек слободно вршити." "Црква је имала свој историјски пут" - наставио је папа Фрањо - "али сада је историјски пут Цркве онај који је тражио св. Иван Павао II: 'Помозите ми пронаћи заједничку тачку у светлу првог миленијума".

Није нимало случајно да су закулисни работници Новог поретка уклонили папу Бенедикта који је био отворени паписта, и да су довели свелукавог језуиту Фрању, који се враћа на позиције Ивана Павла Другог, префарбаног свим фарбама. Наиме, Фрањо изјављује да неће ићи путем „тврдог“ унијатства (или, како рече, „унитаризам је реч једног другог периода“),  него се враћа на „ружичасте“ позиције Баламанда (о њему у тексту Митрополита Кипријана „Баламандска нија“, http://borbazaveru.info/content/view/1406/106/).

 То је прича о првом миленијуму, када су, наводно, сви признавали папски примат, и кад је он „председавао у љубави“, и када је папа био онако како се и данас титулише „слуга слугу Божјих“. Овај папа је прави ђавољи дар свим „православним“ екуменистима – није битна теологија, битно је да се дружимо, љубимо, грлимо, и да спроводимо „екуменизам у пракси“. Домаћи екуменци и фанариоти, који нису знали шта ће са Бенедиктом, биће одушевљени, и поново ће певати: “Опрости ми, папе“. Али, наравно, нећемо им дати да обмањују православне Србе. Редовно ћемо обавештавати читаоце  о томе шта се стварно дешава.