Милоје Стевановић: Оче Р. Ви сте?

Намесник: Е јесам.

Милоје Стевановић: Благословите. Ја сам Милоје Стевановић. Како сте, оче.

Намесник: Добро.

Милоје Стевановић: Пa ево ми овде, нас неколико који смо били код вас, хоћемо нешто да вас замолимо.Пошто смоми практично на ономсастанку добили поуку да треба да се обратимо Владики па сам хтео да питам каква је процедура. Јел то писмено што ми подносимо Владики иде преко Вас или преко старешине Цркве.

Намесник: Може и преко мене, а може и директно, како Ви хоћете.

Милоје Стевановић: Ми би да испоштујемо ред...

Намесник: Ако је снимао онај разговор. Што нисте...Што нисте јавно снимали, што сте тајно снимали.

Милоје Стевановић: Све је било јавно, ја мислим, оче.

Намесник: Није било јавно Милоје.

Милоје Стевановић: Ваљда пред 15 људи нема тајности.

Намесник: Ви не би требали да се мешате у црквене ствари, у Литургику.

Милоје Стевановић: Ми се не мешамо у Литургику, ми смо имали молбу.

Намесник: А ко вас од свештеника подговара.

Милоје Стевановић: То морате да организујете састанак да вам све испричамо ко нас „подговара“.

Намесник: Добро, а ко пише јеромонаху писмо.

Милоје Стевановић: Писмо јеромонаху сам написао ја. И потписао. Ко га је умножио то стварно не знам.

Намесник: Добро, брате Милоје.

Милоје Стевановић: Писмо сам написао ја, и потписао мојом руком, и копију тога писма потписано, мојом руком, мојим именом, послао Владики. Да Владика зна шта му се у народу ради. А то што су ме неки сада свештеници прогласили за комуњару који је ушао унутра у Цркву да је разбија изнутра, ту ја не могу ништа. Што год више будем страдао и био пљуван Христа ради, надам се да ће ми плата бити већа.

Намесник: Добро, добро.

Милоје Стевановић: Ја би Вас, оче, желео нешто братски да замолим. Ово сте ми објаснили, и ја сам Вам благодаран. Кад можемо да Вам донесемо ово за Владику?

Намесник: Шта је то за Владику. Писмо, шта је?

Милоје Стевановић: Јесте писмо и одређени папири. Молбу коју смо Вама

упутили, сад желимо да упутимо њему. Исписак делегације коју предлажемо

да он прими. Да покушамо са њим да разрешимо овај проблем. У оквиру тога ће имати једно писмо које смо припремили за Вас, као одговор на Ваш пријем.

Намесник: Ви то пошаљите директно. Ја то нећу да примам. Ја сам на Вас огорчен. Ви то пошаљите директно Владики.

Милоје Стевановић: Зар нећете да примите писмо за Владику?

Намесник: Нећу да примим. Зато што сте ви снимали тајно тај разговор.

Милоје Стевановић: Није тајно, оче, оно што се ради пред 15 људи.

Намесник: Не, не, јесте тајно. Ја сам знао да Ви све снимате. Све ја знам. Ја знам ко Вас подговара. Али нема везе. Све Бог види, Милоје.

Милоје Стевановић: Наравно да Бог све види, оче.

Намесник: Видите, треба да имате чисто срце. Треба да заслужите љубав према Богу.

Милоје Стевановић: Како сте служили Литургију преко тридесет година, оче. Намесник: Који сте Ви форум, да ви доносите одлуке. Да се буните против одлуке Епископа.

Милоје Стевановић: Ми се не бунимо ни против кога. Ми само покушавамо да предупредимо последице које би могле да нам се догоде на Вашу и нашу бруку.

Намесник: Какве последице човече? Ваљда Епископ зна шта се ради у цркви, како се служи. Он доноси одлуку и он је тај који то организује.

Милоје Стевановић: Па знам, али Сабор је донео одлуку о томе.

Намесник: Ја те саветујем пријатељски: пусти Сабор! То ће Владика решити на Сабору.

Милоје Стевановић: Оче, хоћете ли сести да разговарамо као људи?

Намесник: Ја сам сада рекао све на телефон.

Милоје Стевановић: Оче, хоћете ли да седнемо да разговарамо као људи?

Намесник: Нећу, јер снимате тајно.

Милоје Стевановић: Није тајно, оче, кад има сведока.

Намесник: А шта да сам ја лупио нешто. Нешто што не треба?

Милоје Стевановић: Па, шта би Ви лупили забога. Ви сте помоћник Епископа нашег. Па, намесници ваљда, не лупају.

Намесник: Но, нема везе брате Милоје, само Ви радите свој посао што рекао онај Вукашин. Ви само радите како мислите да ваља. А Ја ћу вас посаветовати. Немој да грешиш душуМилоје.

            Милоје Стевановић: Добро, оче. Пазите, Ви сте нама рекли да је Епископ Сабор.

             Намесник: Епископ на својој епархији је јачи од Сабора. Откуд теби право  да се мешаш?

МилојеСтевановић: Оче драги Р., Ви сте нас натерали да после тога узмемо Устав и да прочитамо и да видимо да Епископ није Сабор. Па сте нас после натерали да прочитамо шта пише у заклетви коју архијереј полаже. Па не можете Ви са нама к`о са неким бакама...Оче, прво да вам кажем нешто. Ви нас нисте удостојили... Значи, ми смо се најавили уочи Никољдана. Нисте нам чак ни столицу дали. Могли сте нас одвести у салу. Ајде, нема везе. Друго, нисте хтели с нама да разговарате. Треће, рекли сте нам неке ствари које не стоје. Које су неистина.

              Намесник: Ама Милоје нисам ја дужан да вам дајем никакве извештаје. Никакве, човече Божји. А кога сте представљали? Она група? Шта сте? У чије име сте дошли.

              Милоје Стевановић: У име великог броја верника. Сад кад будемо дошли ово да Вам предамо видећете неколико стотина потписа. Питали сте, а ја сам вам рекао да долазимо у име великог броја верника. Ви сте рекли, и вечерас то потврдисте, да знате ко нас, од попова, код Вас шаље. Ми ћемо вам донети црно на бело ко нас шаље. Шаље нас огроман број народа и ми желимо да спречимо велику несрећу, оче.

Намесник: Хе, Хе, Хе...

Милоје Стевановић: Ми желимо да...

Намесник: Само Ви наставите брате Милоје. Хе, Хе, Хе...

Милоје Стевановић: Па немојте, нам се смејати...Молим Вас,..

Намесник: Знам ја да ти снимаши ово сад. Слободно ти снимај овај разговор.

Милоје Стевановић: Оћу оче, јер смо видели да неки оци новатарци тврде оно што никад није било.. Зашто Ви са таквим приступом разговарате са верним народом?Ви знате кад год смо сеВи и ја срели да је то било коректно. Јел тако?

Намесник: Јесте коректно. Ја те братски саветујем, немој се мешати у црквене ствари и грешити душу. Имаш децуМилоје.

МилојеСтевановић: Па баш зато што имам децу, морам да се борим против јереси, човече. Зато што имам децу морам да се борим оче. Да се не извучем са овога света као кукавица, а њима да оставим борбу.

Намесник: Па човече Божији. Ти гледај своју трговину.

Милоје Стевановић: Ја Вас позивам, учините ми љубав, дођите код нас. Примићемо Вас са братском љубављу. Са пуним срцем да разменимо мишљења.

Или да ми дођемо где Ви кажете. Ево ја и Никола ћемо да дођемо где Ви кажете. Сад или сутра, или кад Ви желите. Ми желимо у братској љубави да покушамо да решимо проблем јер не бисм ожелели да дође, оче, до неспоразума...

Намесник: Ја.

Милоје Стевановић: Да вам кажем, моја деца долазе у Цркву. Моји унуци долазе у Цркву. Ја не би желео да доживим да се они сабалазне у цркви. А сада је метеж у народу тако да људи заиста уместо да се поштују, да се воле они се после Литургије расправљају ко је овакав, ко је онакав...Ко хоће у католике, ко неће у католике...

Намесник: Да, да.

Милоје Стевановић: То нам није потребно. Ми смо ово учинили из највеће љубави. Из највеће љубави.

Намесник: Али Милоје, не мислиш ваљда... Какве католике? Шта је вама? Човече Божји.

Милоје Стевановић: Хоћу да вам кажем, оно што народ прича. Да ли ме разумете? Оче, ја ћу да вам кажем једну ствар. Открио сам недавно споменик из 1789. године.

Намесник: Да.

МилојеСтевановић: То је значи споменик који је подигнут Стевану по коме су моји Стевановићи Стевановићи.

Намесник: Да, да.

Милоје Стевановић: Е сад од 1789. године до дана данашњег је прошло преко 200. година. Значи до мене је сачувано некакво предање. Ја сам дужан да то предам мојим унуцима. Знате, и Ви сте часни оче служили Литургију 30. година онако како је служио Владика Николај, авва Јустин итд. Немамо ми ништа против да се служи по новом. Немамо ми ништа против да се скину Двери. Али да се то учини Саборно. Да то буде индентично у целој Цркви. Да то раде сви свештеници у нашој Цркви. Да то раде сви свештеници у нашој Епархији. Да то раде сви свештеницу у Српској православној цркви.

Намесник: Па радиће, полако Милоје. То улази у праксу човече Божији. Знаш ти откад сам ја био у Новом Саду, у Бачкој су то увели. Видим ја Епископ је то увео. Литургија у Новом Саду, видим иста, али неких разлика има. Нико се није бунио до сада. Док Хризостом, и овако код нас ваљда је то владика Атанасије увео. Никаве разлике нема само што се молитве читају наглас. Пази овако. И ја као свештеник кад читам молитву наглас је се осећам другачије. Разумем је и ја и чује је народ. А онако како се читало тајно, они остају кратки. Да ли то разумеш? Кад су Двери отворени озбиљнији сам ја као слуга Христов док вршим Литургију док народ гледа. Све то лепше изгледа, а  Ви то не можете да схватите. Грешите Милоје. Грешите душе, човече Божји.

Милоје Стевановић: Ми нисмо дорасли, ја специјално нисам дорастао...

Намесник: Владика Јефтић, он је доктор теологије. Јел ти сумњаш у њега. Јел ти сумњаш у то. Он је човек теологије, Милоје, човече Божји.

Милоје Стевановић: Немам ја разлог да сумњам и не сумњам. Знате било је доста доктора теологије у историји Хришћанства који су уносили расколе. Расколи никад нису долазили од неког шугавог Милоја, него углавном од епископа, свештеника...

Намесник: Није ти, ово раздор човече Божји.

Милоје Стевановић: Да Вам кажем једну ствар. Ако је Сабор рекао како да се служи ми само на томе инсистирамо. А друго у Служебнику који је издао Синод у коме је и наш Владика, ове године пише како треба да се служи. Треће ако смо се причешћивали, онако како уче свети оци да се треба припремити за свето причешће сада одједном `ватају ђецу да се причесте и ако се нису достојно припремили...

Намесник: Што сте подговарали моју сестру да она дође овде да ме нешто сетује. Ко је подговарао моју сестру из манастира..

Милоје Стевановић: Јок. Брате ми смо вас наговарали у овоме писму...

Намесник: Не, неко од Вас, ти, Никола или неко други.

Милоје Стевановић: Не очију ми оче, не. Не.

Намесник: Неко је наговарао и причао.

Милоје Стевановић: Не, неко Вас је то дезинформисао. Ми смо Вама у овом писму што смо Вам спремили, ми смо Вам препоручили да одете код једне равно ангелске монахиње која се зове И. Ја сам сад сазнао да је то ваша сестра. Нисам ни знао.

Намесник: Ниси знао?

Милоје Стевановић: Нисам знао да вам је рођена сестра. Ја сам мислио да Вам је сестра од стрица.

Намесник: Ја, ја.

Милоје Стевановић: Да Вам та стара монахиња каже како су Свети људи, из овог народа изнедрени, служили Литургију.

Намесник: Хеј, Милоје!

Милоје Стевановић: Ми имамо информацију, да је мајка мати И. била као анђео, да јој је отац био благочестив...

Намесник: Милоје, то су моја мајка и мој отац.

Милоје Стевановић: Па хвала Богу.

Намесник: Па и мој брат је свештеник, знате, у Краљеву.

Милоје Стевановић: То не знам.

Намесник: Не знаш. Он је секретар.

Милоје Стевановић: Е то нисам знао.

Намесник: Е, то је мој брат Милоје. Што не напиште, што не одете у Студеницу да мало разговарате са Тихоном, он је овде наш чачанин. Да вам он објасни о Литургији, о томе што ми радимо.

Милоје Стевановић: Ево са задовољством. И тамо ћемо да одемо није никакав проблем.

Намесник: Они у Студеници служе исто овако као ми што смо сад.

Милоје Стевановић: Па млади дечаци...

Намесник: И не знају они? Па немој Милоје.

Милоје Стевановић: Ваљда је отац Јулијан знао како се служи Литургија. Јел мислите да није знао?

Намесник: Па видите, Ви сте застранили. Ви се држите тога.

Милоје Стевановић: Да Вам кажем нешто оче. Ја сам имао благослов оца Јулијана. И питајте то Тихона и он то зна. Неколико пута сам провео у испосници Светог Саве по десетак дана у посту и молитви,

Намесник: Ја.

Милоје Стевановић: Према томе ја верујем да је отац Јулијан заиста био прави монах. И верујуем да је он знао како се служи света Литургија.

Намесник: Да, да.

Милоје Стевановић: Верујем.

Намесник: Милоје...

Милоје Стевановић: Верујем да је свети Николај знао како се то ради.

Верујем да је авва Јустин знао како се то ради. А немам ништа против да то буде другачије. Али саборно се мора...

Намесник: Не верујете епископима Атанасију, Амфилохију, Иринеју и

Хризостому.

Милоје Стевановић: Шта сте рекли?

Намесник: Не верујете овим епископима који служе овако.

Милоје Стевановић: Они су увели безакоње оче. Самим тим што крше Устав Српске православне цркве и одлукеСабора. Значи,ми се залажемо само за ред. Због деце наше. Због мира међу нама.

Намесник: Ја, ја.

Милоје Стевановић: Ја немам потребе да губим време на литургијским питањима. Тиме нек се баве теолози. Али ја имам потребу да се изборим да веру коју сам примио од предака мојих предам мојим унуцима. Да склоним могућу саблазан која се примиче непотребно. Знате...

Намесник: Да, да.

Милоје Стевановић: И због тога наша Молба коју смо ми Вама упутили је хришћанска. Значи блага. Ми смо желели да са вама разговарамо. А ви сте нас примили као последње никоговиће.

Намесник: Блага, а снимате тајно.

МилојеСтевановић: Па не може бити тајно ништа. Казано је, да ће се проповедати по крововима... Било нас је 15. Оче како то може бити тајно?

Намесник: Може бити тајно Милоје. Па после, приче на интернету. Називао мене неким именима.

Милоје Стевановић: Ко?

Намесник: Ово нема смисла човече Божији.

Милоје Стевановић: Ко Вас назива?

Намесник: Па онај прота МатејаМатејић, коме сте послали текст.

Милоје Стевановић: Ко је послао?

Намесник: Па не знам ја, Ви сте то ставили. На интернету има. Ја сам то прочитао. Прочитао је и Владика.

Милоје Стевановић: Јел то онај што је доктор теологије?

Намесник: Ја њега не знам. Само сам видео преко интернета то и то прочитао.

Милоје Стевановић: Јел то Матеја Матејић онај твој колега што је свештеник и доктор теологије?

Намесник: Прича се, тако. Јесте.

Милоје Стевановић: Јел то тај?

Намесник: Вероватно да је он.

Милоје Стевановић: Па шта он каже?

Намесник: Он прозива свештеника Р. Да сам ја Раја и тако у том смислу преносивом. Оно Раја, ... али нема везе. Види онај одозго све. Види то све Господ Бог.

Милоје Стевановић: Види Господ. Па ето кад можемо да дођемо код Вас овако скупа да вам предамо ово писмо.

Намесник: Ви то пошаљите владики директно, а са мном немате шта да разговарате. Ништа више. Ја сам на Вас огорчен.

МилојеСтевановић: Оче, ако нећете Ви са нама да разговарате, ви ћете нас онда натерати да ми то Вама пишемо.

Намесник: Пази, ја нисам надлежан за то. Ја сам постављен за намесника. Имам другу улогу у томе и слушам свог Епископа. Значи ја за сваки свој рад морам да одговарам Епископу. Према томе, кажем ти, нема потребе да код мене долазите. Ако имате нешто, Ви кажите директно Владици.

Милоје Стевановић: Добро, добро оче ја бих само желео да дођем...

Намесник: Јер и други су слали директно господину Владици.

Милоје Стевановић: Ја сам човек грешан и прегрешан. Али то не значи оче да ја не могу да се поправим. И да немам своју главу за размишљање. Ја видим да се нама примичу непотребни сукоби међу верницима око појединих ствари. Уствари непотребни сукоби међу свештенством око појединих ствари. Сваки мудар, оче драги мој... Када ја видим да мој магационер уради нешто, а потом се љути његов други колега. Ја их као мудар старац позовем и кажемим: Синови моји, ти ниси у праву овде, он није у праву онде. Од данас мора да буде за тебе и тебе овако и овако. И ми смо се Вама са том љубављу и том жељом као мудром човеку, као помоћнику нашег Епископа обратили да нам помогнете да изађемо из несреће која се надвила. Ја сам Владици написао писмо и потписао и послао и видећет ешта у том писму пише. Ја сада могу да Вам покажем. Што значи ја немам никакав интерес. Мени није потребно да ме неко унапреди, нити је потребно да ми дају некакво ордење. Ја само тражим да међу нама влада љубав.

Имам старца, значи, од 81-године. То је отац мога кума, који је написао писмо Владики ими нисмо дали да га пошаље. А у том писму вели: кумим вас Богом, ђецо, славио сам за време комуниста све ове године, а сада ми не дате славити, јер откада сте ви увели ове новотарије погибоше ми гости свађајући се на слави, што никад није било за мојих 80 година: овај поп `вако, онај `нако...

Намесник: Милоје...

Милоје Стевановић: Оче, не знате Ви како то изгледа кад се заврши Литургија и кад људи почну да се расправљају. И вероватно не знате како то изгледа на неком парастосу, када свештеник оде и када тако настане расправа без везе. Али без везе. Треба да то урадимо јединствено у целој Српској православној цркви.То значи онако како Сабор каже. У писму које смо Вам доставили тачно пише шта је Устав рекао. Ко је највиша црквена власт у погледу богослужбеног поретка, питања вере итд. Сабор!Амин!Амин!

Намесник: Милоје, Епископ је на својој епархији главни.

Милоје Стевановић:Није, оче!

Намесник: Милоје, а коме ја одговарам за свој рад него Епископу. А не Сабору. Коме него Епископу свом.

Милоје Стевановић: А слушајте Игњатије је избацио тезу, онај што је потписао оно у Равени: Епископ па Бог. То је у ствари Папа. А ми значи имамо у нашем Уставу шта је епископ, а шта је Сабор. Имамо и заклетве архијереја да је дужан и да ће се старати о спровођењу одлуке Сабора. Према томе, немамо ми намеру да се надмудрујемо, нити нам је жеља да се надмудрујемо. Ми само тражимо ред и поредак. Да не буде свађе међу нама, да не буде борбе међу нама, раскола, неслоге међу нама. О томе се ради.

Намесник: Да.

Милоје Стевановић: Не треба неки свештених да иде, да прича калуђерицама да сам ја убачен у Цркву да је разбијем изнутра. Ја знам да сам најгори, али радим на томе да будем све бољи и бољи. Значи ја се борим12 година из петних жила. Трудим се да постим. Да се исповедам. Да чиним добра дела да би се спасао колико било да не будем доле у паклу, ко онај богаташ. Него да се примакнем горе Лазару колико било...

Намесник: То је тачно. Али, немојте против Епископа.

Милоје Стевановић: Па таман посла. Ја сам Епископа, за Вашу информацију одбранио од опасности која је претила на једном месту. То он зна. Написао сам му писмо пре годину и по дана. А написао сам му и недавно писмо у најбољој намери. Ја нисам против Епископа. Ја сам само зато да се Епископу дају праве информације. Знате, оче драги, кад би Епископ знао шта се сада догађа у народу, он би то прекрстио ко ништа. У оном разговору са нама старешина цркве је рекао да Епископ није хтео да ништа напише, него је рекао ко хоће да служи, како се служи, нека служи. А ко хоће нека служи по новом. А да Епископ зна које су последице у народу он би то пресекао из цуга и рекао „Слушајте овако је то од данас“. Тачка. Да је Епископ то написао, онда је то обавеза Ваша.

Намесник: Милоје значи да нема грешке. Он неће да обавезује никога. Значи остаје на савести да ли ће да слушају свог Епископа. Нема ту грешке Милоје.

МилојеСтевановић: ОдлукаСабора другачије каже. Док комисија у којој је и наш Владика не буде проучила ствар и док не буде предложила, и док Сабор не донесе одлуке има се служити по устаљеном вековном поретку. Амин. Ако нећемо да слушамо Сабор, кога ћемо онда да слушамо кумим те Богом? Кога? Неможе бити једна земља, а два господара, нити можеш служити оној двојици одједном.

Намесник: Добро, добро Милоје. Ја те саветујем немој то радити и пусти то. Разумеш? Имај поверења у људе који то раде.

Милоје Стевановић: Знаш ону причу „Пустио бих ја њега“ - Еро са онога свијета.

Намесник: Добро.

Милоје Стевановић: Али он неће мене. Па пустио бих ја ту одлуку, кад би је поштовали...

Намесник: Ја ти кажем да не радиш тако Милоје.

Милоје Стевановић: Па добро, кад ћемо да се видимо онда?

Намесник: Па нема потребе да се видимо. Испричали смо се сада лепо што кажу.

МилојеСтевановић: Добро, мени је жао што сте Ви ономад изазвали велико огорчење код оних људи.

Намесник: Ја сам морао да идем онда, јер сам имао парастос у цркви, а оно што сам имао то сам вам и рекао.

Милоје Стевановић: Учините ми љубав молим Вас, оче. Ви сте имали парастос у цркви. Ми смо се вама обратили уочи Никољдана. Ви сте нама заказали састанак. Према томе, после тога сте заказали парастос. Ви сте могли да померите. Још нико није правио парастос у пола девет.

Намесник: Па јесте. У пола девет.

Милоје Стевановић: Друго, у Вашој канцеларији седело је од 10-15 попова. Ви сте могли да кажете колеги иди замени ме, очитај парастос мени заљубав, јер сам ја овим људима обећао састанак. Треће, могли сте да кажете парастос траје 20 минута. Будите овде и стојте ту ја ћу да дођем за 20 минута да наставимо овај разговор. Него Ви сте једноставно рекли нама да не можете с нама да разговарате, да нећете и да немате шта са нама да разговарате.

Намесник: Ја нисам имао шта са Вама више да разговарам. Ја сам Вам лепо рекао. Знао сам да снимате тајно и зато сам тако урадио. А ко је снимао кажи ми?

Милоје Стевановић: Оче, мој драги, хоћу да Вас замолим пре него што спустимо слушалице, благословите ме грешног.

Намесник: Бог те благословио Милоје.

Милоје Стевановић: А друго оче, ја Вас искрено позивам. Молим Вас, учините ми љубав, дођите у моју кућу или у моју фирму или ме позовите да дођем ја у вашу канцеларију да Вам подробно објасним које су часне намере ових часних људи биле. Те намере су биле да се спречи оно што ће доћи, нажалост, ако не будемо имали мудрости. А мудрост је у томе да се као браћа договоримо како да изађемо из незгоде у коју је народ упао ни крив ни дужан. Ето. О томе се ради. Ја Вас молим размислите о мојој молби. Да дођем ја код Вас, да Вам то објасним или да дођете Ви код мене и будете мој драги гост. Ето што се тиче овога Ви ако нећете да примите писмо ми ћемо видети да ли хоће старешина цркве да прими па да преда Вама и Владики, а, ако то не можемо, ми ћемо Вама послати поштом или на неки други начин.

Намесник: Па немате потребе мени, пошаљите Епископу човече Божији.

Милоје Стевановић: Добро, имамо ми писмо за Епископа, а имамо писмо које је потписало можда 200 људи. Писмо које је упућено Вама јер ми смо поднели извештај народу, који нас је делегирао да дођемо код Вас. Сви људи су нам рекли да ми морамо да се огласимо и кажемо да нисмо задовољни са таквим односом нашег намесника и морали смо да Вам напишемо писмо.

Намесник: Немојте мене мешати ја нисам надлежан за то био.

Милоје Стевановић: Па добро нисте. Ми ћемо зато ићи код Владике, а Вама ћемо да одговоримо на оно што сте рекли.

Намесник: Ја морам да слушам свога Епископа. Јеси ти слушао заклетву како се полаже и како се заклиње: „Слушати свога Епископа као Христа“.

Милоје Стевановић: А има тамо још нешто: и Светих отаца предање. Да нећеш својом главом, умовати, већ онако како каже света Црква, а она не почиње од Игњатија. Наша Црква потиче од Светога Саве. Она почиње од Светога Саве и даље преко Василија Острошког, владике Николаја, редом, редом до наших дана. И не може сад преко ноћи: то не важи. А то је све супротно одлуци Сабора. Ето о томе се ради.

Намесник: А ниси ми рекао ко је снимао онда онај разговор.

Милоје Стевановић: Па снимало је најмање шест људи оче. Јер пазите када је седница, људи имају мобилне телефоне који снимају. Дакле то је нормално

у пословном свету. Остаје запис о ономе што смо се договорили. Јер ја значи могу да се сакријем од тебе, оче, ал` не могу од Бога да се сакријем.

Намесник: И ви дошли на братски разговор, а снимате тајно.

Милоје Стевановић: Па, оче, није то тајно кад је 15 људи присутно.

Намесник: Добро! Знам ја још кога сте Ви звали па није подлегао. Немојте то да радите човече Божији. Звали сте још неке па нису хтели да дођу.

Милоје Стевановић: Нисмо хтели да правимо гужву. Па смо изабрали делегацију као што смо сада изабрали. Двеста људи је хтело да иде код владике.

Рекли смо: не. Него пет, шест, десет људи и ...

Намесник: Добро, брате Милоје, ја сам ти рекао поштено немој то радити.

Милоје Стевановић: Оче драги, ево још једном ја Вам благодарим за љубав коју сте показали али од срца Вас позивам да ми дођете у госте било у фирму, било у кућу. Бићу пресрећан и бићу почаствован тиме. Испоштоваћу Вас као Христа, поштујући и Вашу мантију, поштујући Ваш чин. А ако се не слажемо у неким стварима које су у супротности са одлукама највиших црквених органа, онда ћемо то један другом да кажемо, да не би смо били лицемери и да ко браћа видимо ако ја нисам био у праву... И ови људи, ако нисмо у праву ми ћемо да дођемо и да клекнемо јавно пред Вас и да Вам се извинимо. Али, мислим, морамо да расправимо јесмо ли у праву или нисмо у праву. Ако нисмо у праву ми ћемо сигурно да Вам се извинимо.

Намесник: Немате мени шта да се извините.

Милоје Стевановић: Па добро и Вама ћемо да се извинимо ако треба. Ми смо од Вас тражили одговор и од нашег старешине Цркве. Када сада значи нисмо од Вас добили никакав одговор, а од старешине Цркве смо добили одговор да би о томе требало попричати са Епископом. Ево, ми сад са хришћанском љубављу идемо код Епископа.

Намесник: Што онда нисте звали цео колектив, све свештенике, па онда сви заједнички могу да кажу оно што служе.

Милоје Стевановић: Са задовољством оче. Учини нам то, за нашу љубав. Са задовољством оче. Ево са нашим пастирима желимо као браћа понизна да разговарамо. Значи нема никаквих проблема. Ако се одлучите позовите свештенике све, односно организујте нам тај састанак а ми нећемо да правимо гужву. Ми ћемо у највећој љубави да дођемо каошто смо дошли прошли пут. Ви знате да ми Вама прошли пут нисмо рекли ниједну тешку реч.

Намесник: Па које послао наш разговор на интернету?

Милоје Стевановић: Ево, кажем Вам, пазите, значи говорим Вам врло одговорно ако то доводите у везу са мном, доћи ћу да ме испљујете да ми радите шта год хоћете. А он је Ваш колега колико сам ја разумео, он је свештеник. Питајте га.

Намесник: А ко је послао на интернет оно што сам ја говорио?

Милоје Стевановић: Не знам. Знате ли шта у Јеванђељу каже оче. У Јеванђељу је казано: Ако они заћуте, то се односи на Вас, то се односи на Апостоле, а Ви сте продужена рука Апостолска. Каже „Ако они ућуте, камење ће да проговори“. А можда је камење у овом случају проговорило.

Намесник: Добро. Добро.

Милоје Стевановић: Проговорило, па то је можда Божија промисао. Пазите, ако ви нећете да разговарате са својим стадом онда ће се са Вама разговарати интернетом.

Намесник: Па дошли сте онда на погрешну адресу Милоје. Шта имаш са мном да разговараш.

Милоје Стевановић: Па то да се у Твојој Цркви, и у Твом намесништву служи и овако и онако. Не може овако и онако. Него онако како јеСабор рекао. Само тако.

Намесник: Милоје, то је једино у Чачку. Сви други су прихватили да служе као Епископ човече. Једино је у Чачку проблем.

Милоје Стевановић: Је ли у Ужицу служе као Епископ.

Намесник: У Ужицу, Пожеги.

Милоје Стевановић: Отиђи у Мачкат, у Шљивовицу... тамо су служили по

старом.

Намесник: Не брани Владика да се тако служи. И једно и друго је исправно Милоје, схвати и зато ти кажем немој грешити душу.

Милоје Стевановић: Сабор је рекао да то није исправно.

Намесник: Немојте се држати Сабора Владика је сваки на својој епархији Сабор.

Милоје Стевановић: То смо Вам објаснили у писму. Ето, добићете то писмо. Ми смо Вам објаснили, оче,шта је Сабор, шта пише у Уставу. Нисмо ми то затошто смо паметни. Ми смо мало ишли у неку школу. Кад сте Ви рекли: Епископ је Сабор, ми смо видели да то није тако и ми смо Вам то све у писму образложили.

Намесник: Али у својој Епархији Епископ је јачи од Сабора, човече. Да ли ће он поштовати одлуку Сабора, то је његова ствар. Што га Сабор не позове на суд, Милоје?

Милоје Стевановић: Ми не желимо да нашег Епископа тужимо Сабору.

Намесник: Дозволи, Епископ је на својој епархији јачи од Сабора човече. А што он Сабор не слуша, питајте њега.

           Милоје Стевановић: Има једна епархија уХрватској, која је давно пре другог светског рата комплентно преведена у католичанство. То су биле најусташкије усташе после тога за време другог свтеског рата. Да је тада било неких људи да устану против понашања тог епископа не би нам се та несрећа догодила. Е, ја не кажем да наш Епископ хоће да нас води Папи, али кажем да он не поступа по одлуци Сабора и тиме крши уставноправни поредак и црквени поредак.

Намесник: Ја.

Милоје Стевановић: Устав Цркве крши. И ми због тога покушавамо да замолимо. Ја ћу Вам показати писмо које сам ја лично написао Владики и кажем...

Намесник: Јел одговорио?

Милоје Стевановић: Ваше правосвештенство, над стадом Вашим наднео се опасан мутан облак раздора, неслоге, прадословља итд .Неко је на пашњак Вашег стада посејао кукољ итд, итд. И ако сам маловеран имам веру капетанову који рече Господу: само реци реч и оздравиће слуга Твој. Према томе. Ја знам, ја смем ока моја два да извадим да Владика ако каже једну реч: „Док Сабор не одлучи, ви ће те, господо, служити по вековном поредку.“ Гарантујем да не смеш да писнеш. Чик!

Намесник: Нормално.

Милоје Стевановић: Јел тако?

Намесник: Тако је.

Милоје Стевановић: Неки свештеници из Његове епархије раде супротно одлукама Сабора. И то нама прави велике проблеме. Идемо редом. Сад смо били код Вас, па идемо код Владике Ако нас Владика не прими, и ако нам не одговори ми ћемо директно да се обратимо Сабору. Не само да ћемо да се обратимо него ће нас неколико хиљада да иде на заседање Сабора, да кажемо: Ало, људи! Ало, људи надвила се несрећа над нама. Над то мало соли у српском народу што је остало, а то је Српска православна црква. Ако хоћете и то да баталимо нашим неслогама онда нама нема опстанка.Онда нама нема спасенија. А ми хоћемо да пренесемо веру отаца наших на унуке наше. Ми имамо право да то тражимо. Ми морамо да Владики нашем објаснимо да ми поштујемо њих као Владике, али да они морају да схвате да нису Црква. Црква је Господ Исус Христос. А ми смо сви његово тело. А што је важнији орган Владика од мене који пуже доле по блату, то ја поштујем Владику због тога. Али ја не могу да дозволим да тај орган који се зове Владика, да ради супротно од онога што цело тело представља. Сабор је највише тело у нашој Цркви . То је наше убеђење, оче. Ја бих волео да Ви нас убедите, да ми нисмо у праву, па ћемо ми одмах да Вам се извинимо. Али Ви нисте били спремни да разговарамо. Ја више Вас нећу да мучим. Али молим Вас, мени заљубав учините то да будете гост у мојој кући. Видећете да су ми намере чисте као сунце. Учините ми љубав. Сви они људи који су долазили, њихове су намере чисте. Ја ћу вам рећи, испричати шта људи говоре. И нашта су спремни ради вере своје. Не дај Господе Боже да до тога дође.Ми желимо то да спречимо ради љубави хришћанске, а не да дође не дај Боже до нереда, да саблазнимо децу нашу, нашим понашањима. Ево, ја Вас молим, ја Вас преклињем учините љубав. Сад знам да имате гужву око ових празника. Ајте понедељак, уторак. Дођите или ме позовите да дођем да попричам са Вама као са својим пастиром. Ја сам Вас годинама ценио. Јесам ли Вас срео некад на улици, а да Вам нисам целивао руку? Јесам ли некад случајно рекао нешто не примерно? Јел било некада нешто да Вама, Вашим колегама не изађем у сусрет. Ако било шта треба да се уради некад и да се припреми било шта. Никад се није десило не само у Чачку него уширем окружењу ко год је од свештеника дошао, или од монаха. Ја сам се трудио да узвратим братском љубављу.

Намесник: Милоје,Милоје... То је све тако, али не мешај се.

Милоје Стевановић: Ја Вас молим да ми верујете да су наше намере... Знате ли које су чисте намере тих људи који желе да спрече несрећу која нам се примиче. Па ми нисмо криви што видимо шта нам се ради: да се надвио облак од Овчара. Ми хоћемо да склонимо чељад од града и олује која наилази, а та чељад су наша браћа. Зар да се мрзимо? Зар да правимо у Цркви политичке партије, као оне које смо направили у држави? Зар да псујемо једни на друге, кумим Вас Богом. Ето, то Вас молим. Значи, учините ми љубав одвојите пола сата или сат времена по недељи за мене. Бићу Вам захвалан до гроба. А верујем да ће те и Ви мени бити захвални. Ја сам спреман да клекнем ту пред Вама у блато. Тамо усред порте, усред града, на сред трга, само молим да нас саслушате. И морате да говорите истину, а не да кажете да је епископ Сабор. Зато што ми знамо да Устав тако не каже. Ми хоћемо само да истину једни другим кажемо.

Намесник: Али ниси ти разумео. Епископ је на својој епархији јачи од Сабора.

Милоје Стевановић: Зар он сме да ради супротно уставноправном црквеном поретку, Уставу Цркве и одукама Сабора.

Намесник: Ко?

Милоје Стевановић: Јер, епископ може да буде ко год хоће. Епископ може да буде, да простите Оче, и бекрија што се и догађало. Епископ може да буде хомосексуалац, што се и догађало. Епископ може да буде и криминалац, што се и догађало. Догађало се у историји и те како.

Намесник: Види, Милоје, ми имамо суд, па нека суди.

Милоје Стевановић: Е јесте, па слажем се. И над попом има поп. Саборност је основа, да кажем, кичма наше Цркве. Ми верујемо у Апостолску,Свету, Саборну, а не Јанкову иМаркову цркву.

Намесник: Јесте, јесте.

Милоје Стевановић: Наша Црква, све смо ми то научили од св Теофана Затворника, Василија Великог, Јована Златоуста...Ми оче знамо. Ја ћу да Вам кажем нешто. Кад будете дошли код мене кући ја ћу вас одвести у моју радну собу у којој има верујте, преко 1000 књига који су написали свети људи. Ја Немам више Крлежу. Ја сам побацо Лењина и Маркса. Тамо су само богонадахнуте књиге. Ја то читам 10-12 година и не претендујем да сам ја нешто паметан, али се трудим како да ја грешан угодим Богу. Како ја да исправим своје грешке пред Богом. Како ја Бога да унесем у моју фирму, међу моје раднике. И како Бога да усадим у срца моје деце и моје унучади. И Господу Богу хвала, за сада сам прилично успео. Моји унучићи мали су још, држе пост. И ја им завидим. Држе боље од мене. Нико их не тера. Они су то, тај начин понашања, научили. Не постоји недеља да сва моја деца и сва моја унучад не иду на Литургију. Не постоји! Али нико их не тера. Ја и не знам да су ишли. После кад их видим преко дана они ми кажу били смо у Сретењу, у Чачанској цркви... Ми се трудимо да живимо као благочастиви људи. Ви нам не смете замерити што смо забринути за стање које је неко посејао међу нас. Неко је убацио међу нас, злу крв, ето тако. Ето, кад Ваш колега каже да сам ја ништак, да сам ја комуњара који је убачен у Цркву да би разбијао Цркву изнутра. Ваљало би да то покрепи чињеницама...

Намесник: То ја рекао нисам.

Милоје Стевановић: Каже у Јеванђељу: Благо вама кад Вас испљују и наруже мене ради. Најважније је шта човек у срцу носи. Ја знам да Господ све види и да су нам намере чисте. Може бити да ми грешимо. Ако грешимо требало би нам супротставити чињенице.

Намесник: Грешиш сигурно, Милоје.

Милоје Стевановић: Па добро. Добро. Има ли неко ко није грешан?

Намесник: Нема. Немојте устајати против Епископа.

МилојеСтевановић: Ми само желимо, Оче, за разлику од неких људи који су непоштени према нашем Епископу да му предочимо истину шта се дешава у стаду његовоме. Многи јереји и намесници, црквене старешине из цркве његове не говорему истину. Лажу га. Он не зна како му је стање међу народом. Ми знамо шта се догађа у народу. Дужни смо да му истину кажемо ради спасења његовог и нашег. Немамо ми ништа против Епископа. Напротив. Ми њему желимо да помогнемо, да се болест уњеговом стаду излечи. То је наша жеља. То је наша љубав, оче.

Намесник: Добро Милоје, добро.

Милоје Стевановић: Ето бићемо у контакту, ако будете хтели идуће недеље да за мене одвојите један дан и да посетите Захкеја грешног ињегов дом, бићу почаствован.

Намесник: Бићемо у контакту, добро?

Милоје Стевановић: Ево, зашто Вам кажем. Кунем Вам се. Да ово није лицемерје. Ево имам сведока преко пута мене. Доктора Николу. Ја сам човек који није заплакао лако. Ево сад бришем сузе верујте ми, да вам говорим искрено. Верујте ми. Молим Вас, мени за љубав дођите, да чујете шта ми стварно мислимо. Видим да се примиче опасност. По нас и нашу Цркву. По наше пастире. И по нашег Епископа. Које су непотребне. Треба нам само мало мудрости.

Намесник: Добро.

Милоје Стевановић: Оче, благослови.

Намесник: Бог те благословио Милоје.

Извор: Грешни Милоје, „Не помичи старе међе“