 Русија и званично одустала од претварања да има било каквог „дијалога“ са Англоционистичком империјом
Драги пријатељи, На мрежи је сада доступан цео говор председника Путина (први део говора погледати овде:, други део овде:), његово обраћање Федералној скупштини Руске федерације, али, пошто је то веома дугачак текст, нећу га овде поставити. Уместо тога, скренућу вам пажњу на четири дословна извода из његовог говора са неким сегментима које сам подебљао.
Путин се у већем делу говора бавио економским и унутрашњим руским стварима, али мислим да ове четири тачке и, посебно, изрази које је изабрао, заиста „лепо говоре“ какав је садашњи однос Кремља према Западу. Уверите се сами: 1. Крим је заувек руски То је био догађај од посебног значаја за нашу земљу и народ, јер на Криму живе наши људи, а полуострво је од стратешког значаја за Русију као духовни извор наше разнолике, али здраве руске нације и руске централизоване државе. На Криму је, у древном граду Херсонесу, или Корсуну, како су га називали стари руски хроничари, велики принц Владимир крштен, пренего што је донео хришћанство у Рус. Поред етничке сличности, заједничког језика, заједничких елемената материјалне културе, заједничке територије, иако њене границе нису онда биле обележене, и тек у повоју заједничке привреде и власти, хришћанство је било моћна духовна уједињавајућа снага која је помогла да различита племена и племенске заједнице у огромном источнословенском свету створе руску нацију и руску државу. Само захваљујући овом духовном јединству, наши су преци први пут, а заувек, видели себе као јединствен народ. Све ово нам омогућава да кажемо да Крим, древни Корсун или Херсонесос, и Севастопољ има непроцењив цивилизацијски и чак сакрални значај за Русију, као што га Брдо храма у Јерусалиму има за следбенике ислама и јудаизма. Тако ћемо се и ми према Криму односити, сада и занавек.“ 2) Русија никада неће постати колонија ЕУ Успут, Русија је већ дала велики допринос у помоћи Украјини. Допустите ми да поновим да су руске банке до сада уложиле око 25 милијарди долара у Украјину. Прошле године је Министарство финансија Русије повећало зајам за још 3 милијарде долара. „Гаспром“ је Украјини обезбедио још 5,5 милијарди долара и чак понудио попуст који нико није обећао, тражећи да Украјина плати 4,5 милијарде долара. Све то саберите и добићете око 32.5 – 33.5 милијарде долара, само новца који су добили недавно. Наравно, ми имамо право да постављамо питања. Чему ова украјинска трагедија? Зар није било могуће да се реше проблеми, чак и спорна питања, кроз дијалог, у правном оквиру и легитимно? Али сада нам говоре да је то у ствари компетентна, избалансирана политика, политика коју би требало да поштујемо без питања и са повезом преко очију. Тога бити неће. Ако је за неке европске земље национални понос давно заборављени концепт, а суверенитет превелик луксуз, прави суверенитет је Русији неопходан за опстанак.
3. Империја је била смртни непријатељ Русије много пре Крима Добро се сећамо ко је и како, и скоро отворено подржавао сепаратизам, па чак и чисти тероризам у Русији, говорећи да су убице, до лаката у крви, само побуњеници, и за њих организовао сусрете на високом нивоу. У Чеченији су се ти „побуњеници“ опет појавили. Сигуран сам да ће се тамошњи момци, локалне извршне власти задужене за спровођење реда и закона, добро за њих побринути. Они сада раде на елиминисаању још једног терористичког напада. Подржимо их. Да поновим, памтимо пријеме на високом нивоу, за терористе које су назвали борцима за слободу и демократију. Тада смо схватили да што више им простора и оправдања дајемо, то понашање наших противника постаје све безобраније, циничније и агресивније. Упркос нашој тадашњој отворености без преседана и спремности на сарадњу у свему, чак и у најосетљивијим питањима, и упркос чињеници да смо – а сви сте тога свесни и сећате се – наше бивше непријатеље сматрали за блиске пријатеље, па чак и савезнике, подршка сепаратизму у Русији која је стизала преко баре – укључујући информације, политичку и финансијску подршку и подршку специјалних служби – била је апсолутно очигледна и није остављала места сумњи да би они радо пустили да Русија прати југословенски сценарио распадања и комадања. Са свим трагичним последицама по народ Русије. Није успело. Нисмо дозволили да се то деси. Као што ни Хитлеру са његовом мржњом према људима није успело да уништи Русију и гурне нас иза Урала. Свако би требао да се присети како се то завршило. 4. Русију нико неће малтретирати Нико и никада неће остварити војну надмоћ над Русијом. Имамо савремену и борбено спремну војску. Како сада говоре, љубазну, али импресивну армију. Имамо снаге, воље и храбрости да заштитимо нашу слободу. Ми ћемо штитити разноликост света. Људима у иностранству ћемо говорити истину, да свако може да види праву, а не искривљену и лажну слику Русије. Активно ћемо унапређивати пословне, међуљудске, научне, образовне и културне односе. То ћемо чинити чак и ако неке владе покушају да створе нову гвоздену завесу око Русије. Ми никада нећемо ићи путем самоизолације, ксенофобије и сумњичавости и трагати за непријатељима. Све то је доказ слабости, а ми смо јаки и самоуверени. По мом мишљењу, оно што видимо је велики „искорак“. Из различитих разлога, Путин и министар иностраних послова Лавров овакве ствари у прошлости нису говорили, али Руси већ неколико месеци показују знаке да су крајње згађени. Данас је то постало очигледно. И болно је очигледно да Русија на САД гледа као на арогантног силеџију, којег Русија може да заустави, и да Русија на еуропске режиме гледа као на колоније које немају право гласа. Исто тако је јасно да је Русима до гуше умиљавања и уразумљивања било кога више на Западу. Американци су превише арогантни, Европљани превише бескичмењаци. За разлику од Американаца, Руси ће увек разговарати са својим непријатељима и неки облик „разговора“ са Западом ће се наставити. Али је прилично очигледно да је Кремљ напустио сваку наду у постизање било чега кроз било какву врсту дијалога. Русија ће се од сада углавном ослањати на једностране акције. А пошто Руси никада не прете, те акције ће увек стићи као шок и изненађење за западну плутократију. Много пута сам рекао: Англоционистичка империја је покренула прави рат против Русије, рат у којем су војне снаге мање важне од информативног рата, али је то ипак прави рат. Оно што Империја вероватно није схватила, јесте да то неће бити кратак рат, већ дуг. И док је Империја већ искористила већину свог оружја, Руси су тек почели своје одбрамбене операције. Ово ће бити дуг рат и завршиће се тек када једна од две стране у основи прсне и сруши се. Првог марта ове године сам написао чланак под називом „Обама је у Украјини управо направио ствари много, много горим – сада је Русија спремна на рат„. Русија тај рат није желела, он јој је наметнут у време када Русија за рат није била спремна. Међутим, данас нас је Путин све обавестио да Русија одбија да се подчини, да прихвата изазов и да ће победити. Извор: The Vineyard of the Saker: Disgusted, Russia officially gives up any pretense of „dialog“ with the Anglo Zionist Empire Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски |
