Према недавој изјави римокатоличког папе Фрање, преко 2% римокатоличких свештеника су сексуално настране особе, међу којима се истичу педофили. Међутим, број перверзних свештеника у Римокатоличкој "цркви" је сигурно знатно већи, јер се у светској штампи стално помињу све нови и нови случајеви, док велики број жртава сексуалног насиља од стране свештеника се свакодневно обраћа судовима тражећи оштету.

У многим случајевима Римокатоличка "црква" је прихватила да пружи новчано обештећење жртава. Није нам познато колико се сексуално настраних свештеника Римокатоличке "цркве" налази у Словенији, Хрварској, Херцеговини, Босни или пак у Београдској надбискупији, јер о томе нема података у српској штампи.

У једном званичном извештају Римокатоличке "цркве" у Аустралији се наводи могућност да целибат свештеника доводи до сексуалне настраности римокатоличког свештенства. Недавно је папа Фрања изјавио да Римокатоличка "црква" прима у своје редове хомосексуалце и настране особе. У извештају Римокатоличке "цркве" у Аустралији се наводи да је обавезни целибат свештеника "вероватно одговоран за стварање сексуалне настраности" и насиља над жртвама. Зато се предлаже да се млади свештеници подвргну посебном "психо-сексуалном образовању", које би им помогло да избегну да буду настрани према невиној деци. Овај извештај који смо навели донела је Комисија за истину, правду и излечење, Римокатоличке "цркве", после одлуке владе Аустралије да покрене истрагу о хиљадама случајева сексуалног насиља римокатоличких свештеника над невиним жртвама, углавном децом, у Аустралији. У раду ове комисије су учествовали надбискупи Мелбурна, Канбере, Перта, Аделаиде и Бризбејна.

 Ватикан упорно негира постојање могућности утицаја целибата свештеника на појаву сексуалних настраности. Званични говорник Ватикана, часни отац Фредерик Ломбарди је недавно изјавио да целибат "не може да утиче на појаву сексуалне настраности, јер је ова појава виђена и код свештеника који имају породицу". Некадашњи секетар државе Ватикана, гардинал Тарцисио Бертоне је 2010. године изјавио да је "хомосексуалност појединих свештеника узрок насиља над децом".

Сама комисија за истину, правду и излечење се, бар према изјави њеног секретара Фрање Суливана не залаже за укидање целибата, јер не жели да се супротстави званиној доктрини Римокатоличке "цркве", мада схвата да целибат "намеће код извесних особа огромну стегу, који многи не могу да превазиђу." У изјави пред комисијом Аустралијског парламента Ђорђе Пелини, надбискуп Сиднеја, је рекао да је целибат "можда узрочник, у неким случајевима насиља" над децом.

Сам целибат свештеника Римокатоличке "цркве" је установљен тек у XVI веку. Пре тога су и поједине папе били жењени људи. Папа Фрања је изјавио да је целибат пре одраз дисциплине свештеника него саме вере и догме, мада се он лично залаже за опстојање целибате.

Православна Црква сматра да свештеници треба да имају здрав и примеран породични живот. Приликом рукоположења неке особе у чин свештеника, та особа ступа у брак и заснива породицу, а његова супруга прима обавезу да га подржава у његовим свештеничким дужностима. Што се тиче православних монаха, њихово одрицање од световног живота и брака је сасвим разумљиво, јер се они свесно посвећују духовним обавезама и монашком животу.

Очигледно је да одрицање од православне вере код римокатолика и код протестаната доводи временом до разих настраности. Произлази да некаво "уједињење" са римокатолицима, папом и Ватиканом за које се залажу поједини тзв. "екуменисти" не долази уобзир све дотле док се римолатолици не одрекну својих сагрешења и настраности.

Професор Србољуб Живановић,

Лондон, Велика Британија