Иако се војни планови за евентуални сукоб са Совјетским Савезом, односно трећи светски рат, у Пентагону праве још од завршетка Потсдамске конференције 1945, америчка администрација сада је отишла корак даље и усвојила правну регулативу којом би се пружио легитимитет за отпочињање оружаног сукоба са Русијом

Сви смо сведоци да је у дипломатским односима Истока и Запада, Москве и Вашингтона, у последњих годину дана дошло до великог лома, да је на сцени значајна ратна пропаганда и да се све озбиљније разматра могућност оружаног сукоба. Колико су ствари озбиљне, најбоље показује чињеница да је амерички Конгрес усвојио законодавни акт који даје легитимитет вођењу рата против Русије. Конгресна резолуција 758, усвојена 4. децембра, тек треба да се нађе пред Сенатом, али већ сада се може претпоставити да ће акт, који америчком председнику даје де фацто „зелено светло“ за отпочињање војног сукоба са Русијом без одлучивања у Конгресу, бити усвојен.

За резолуцију, коју многи оцењују као првокласни пример ратног хушкања заснованог на лажима и полуистинама, прошлог четвртка гласало је чак 411 од 435 посланика, док је против било само њих 10. Амерички економиста и колумниста Пол Крејг Робертс, који је у администрацији Роналда Регана био помоћник министра финансија, ово је прокоментарисао оценом да су Американци у стању да изаберу само два посто интелигентних конгресмена. „Цео свет би требало да обрати пажњу на то да је амерички народ у стању да изабере само десет интелигентних посланика. Десеторо од 435 је два посто. А, ипак, Вашингтон Америку проглашава ‚изузетном‘ и ‚неизоставном‘ земљом која има право да спроводи хегемонију над целим светом“, написао је Робертс у тексту под насловом „Русија има западне непријатеље, а не партнере“.

Историјско гласање

Доиста, гласање у Конгресу може се сматрати историјским тренутком којим је безбедност читавог света доведена у питање, али је тек најновији у низу корака које су САД предузеле у последње време на путу ка рату против Русије. У мају ове године, Сенат је започео процедуру усвајања Акта о превенцији руске агресије, где се позива на милитаризацију Источне Европе и балтичких држава и стационирање америчких и НАТО снага на прагу саме Русије. Овим би Сенат америчком председнику наложио да спроведе план о повећању америчке и НАТО подршке оружаним снагама Пољске, Естоније, Литваније и Летоније, као и другим државама НАТО, и да америчком сталном представнику у алијанси одреди да затражи разматрање сталног стационирања НАТО снага у тим земљама. И пре званичног усвајања овог документа, његове суштинске идеје се већ спроводе. Средином јула, командант НАТО снага у Европи, генерал Филип Бридлав позвао је на, како је 22. августа писао британски Тајмс, „формирање базе у Пољској која би имала довољно оружја, муниције и других потрепштина неопходних за брзо размештање хиљада војника против Русије“. Овакав сценарио добио је подршку на септембарском Самиту НАТО у Велсу, где је усвојен такозвани НАТО акциони план против Русије. Месец дана касније, у октобру, у балтичким државама спроведена је војна вежба, а почетком новембра одржан је други круг вежби на Балтику и у Источној Европи. У вежбама „Гвоздени мач“ учествовало је девет земаља НАТО, уз 150 војника, пет тенкова и 11 борбених возила из америчке Прве коњичке дивизије (која се, иначе, појављује у култном филму Апокалипса данас). Колико год ово деловало безазлено на први поглед, јер пет тенкова за Русију заиста не представља никакву силу, иза се крије озбиљна намера САД и НАТО да, пошто су погазиле споразум са Москвом о неширењу НАТО на Исток, сада прекрше и споразум из 1997, којим се забрањује трајно стационирање америчких снага у бившим совјетским републикама. Запад овај договор очито планира да изигра тако што ће да спроводи сталну ротацију снага и да одржава војне вежбе на сваких месец дана. Када се то сабере са формирањем „базе“ у Пољској, што је предложио Бридлав, потпуно је јасно да НАТО и САД на мала врата желе да осигурају могућност значајног војног присуства на граници са Русијом. Русија је на ове натовске маневре узвратила истом мером спроводећи у новембру велике војне вежбе у Баренцовом мору, које су се састојале из испробавања „читаве нуклеарне тријаде“ − стратешких бомбардера, нуклеарних подморница и интерконтиненталних ракета „Топољ-М“.

Легитимизација сукоба

 Усвајање Резолуције 758 у Конгресу представља успостављање правног оквира за будуће могуће оружане акције против Русије и, суштински, круну свих досадашњих конкретних мера које су САД и НАТО предузели против Москве. Посебно је важно то што се у Резолуцији помиње члан 5 Вашингтонског споразума, односно натовска доктрина о колективној безбедности. Овај члан предвиђа да напад на једну чланицу алијансе представља напад на све државе НАТО. Чињеница да се овим председнику САД даје дозвола да отпочне оружани сукоб са Русијом без званичне дозволе Конгреса може се сматрати и својеврсним кршењем самог америчког Устава, чији члан 1 предвиђа да само Конгрес може имати моћ да одлучује о објави рата. Резолуцијом се амерички председник позива да, уз консултације са Конгресом, „провери стање, спремност и одговорности америчких оружаних снага и снага других чланица НАТО како би се утврдило да ли су допринос и акције свих њих довољне да се задовоље обавезе колективне одбране у складу са чланом 5 Северноатлантског споразума и прецизирају мере да би се отклонили било какви недостаци“.

Овај део Резолуције недвосмислено указује да САД разматрају употребу члана 5 како би покренуле процес војног сукобљавања са Русијом. Члан 5 Вашингтонског споразума је врло згодан механизам којим САД могу приморати чланице НАТО да ратују за рачун Вашингтона.

На ивици нуклеарног рата

САД и СССР, односно Русија, били су од Другог светског рата до сада у више наврата на ивици нуклеарног сукоба. Најзначајнији историјски догађаји који су могли да доведу до нуклеарне апокалипсе су:

25. јун 1950 – 27. јул 1953: Корејски рат – сукоб између комунистичког севера и капиталистичког југа, за који су многи веровали да може да ескалира у отворени рат између СССР и Кине, с једне, и САД с друге стране.

15 – 28 октобар 1962: Кубанска криза – конфронтација између СССР и САД у вези са стационирањем руских нуклеарних ракета на Куби често се сматра тренутком када је свет био најближе трећем светском рату.

6 – 25 октобар 1973: Јомкипурски рат – арапско-израелски сукоб током којег су напетости између САД (на страни Израела) и СССР (подржавао арапску страну) нарасле до те мере да су поморске снаге суперсила биле на ивици тога да отворе ватру једна на другу.

26. септембар 1983: Совјетски систем за рано упозоравање објавио је лажну узбуну показујући лансирање америчке интерконтиненталне ракете „Минутмен“. Узвратни напад спречио је један официр совјетске Противваздушне одбране, који је схватио да није дошло до лансирања ракета, него да је систем заказао.

25. јануар 1995: Први, и до сада једини пут када је руски председник активирао „Чегет“ ташну за лансирање нуклеарних ракета: америчко-норвешко тестирање ракета грешком је протумачено као лансирање „Трајдент“ нуклеарне ракете. На сву срећу, председник Борис Јељцин није притиснуо дугме за лансирање руских ракета, јер је команда успела да утврди да туђа ракета неће ући у руски ваздушни простор, и отказала планове за узвратни ударац.

Извор: „Печат“ / bigportal.ba