Поводом вести о одржавању првог састанка „Мисионарског одељења СПЦ“, јавио нам се један наш посетилац из Крагујевца и замолио нас да дамо наш осврт.

 Шта да кажемо - осим: јадна је Српска Црква (као институција), колико је понижавају… Човек чита вести, и само се јежи… Најновија вест о „мисионарима“ тек поражава. Даћемо, ради читалаца, неколико коментара о члановима ове „мисионарске“ дружине.          

Пре свега, епископ задужен за вођство, Теодосије, један је од најпознатијих издајника Српства и Православља данас – екумениста, новотарац и човек који је продао свог духовног оца, и који служи Американцима и Шиптарима. Шта ће тај да измисионари, унапред је јасно. О њему све пише у „Викиликсу“  и другим изворима истине о америчким слугама у Србији.

Ту је и презвитер (права, некако протестантски чиста, реч, српски свештеник по Духу није) Иван Цветковић, чувени оснивач „Поуке.орг“, „Живе речи утехе“, сајта препуног екуменистичко – новотарских бљувотина и непристојности, који нема никакве везе са Православљем, већ је више расадник безбожности и разноразних гадости, коме је чак и владика Давид, екумениста и новотарац, ускратио благослов (више о том сајту и попу Ивану Цветковићу прочитати ОВДЕ:).

Ту је и један од најгорих новотараца у СПЦ, свештеник Милић Драговић, који је направио „своју“ литургију, објавио је у књизи „Како заједно, а од Бога различити?“  и који се није вратио на нормални богослужбени поредак чак иако је он успостављен у већем делу Епархије жичке. Овом прелешћеном новотарцу нико ништа не може, па ни владика Јустин. То је онај с којим је сајт „Борба за веру“  својевремено дуго и оштро полемисао (ОВДЕ:, ОВДЕ:, ОВДЕ: и ОВДЕ:.), папопоклоник и чедо несрећног јересијарха Игњатија Мидића, духовног сина Зизиуласовог. 

А ту је и „сајбер-монк“ и главни пријатељ Џозефа Бајдена, онога што је Србе називао убицама беба, слуга свих Шиптара, Сава Јањић, срам га и стид било од Христа и Светог краља Стефана Дечанског!

Ту је и архимандрит Гаврило (Вучковић), игуман манастира Лепавина, који је познат не само као сајбер духовник, већ и као човек кога је екуменистички врх СПЦ, односно Синод, изабрао, 21. јануара 2010. године, да извлачи коверте са именима кандидата за патријарха. О разлозима зашто је за овај посао изабран управо отац Гаврило, иако није испуњавао све услове, прочитати на нашем сајту у тексту препуном занимљивих информација „Коцкице се полако слажу“ ОВДЕ:.

Овом приликом не можемо а да се не извинимо нашим цењеним посетиоцима. Наиме, на молбу Станоја Станковића, члана новооснованог „Мисионарског одељења СПЦ“, састављеног, углавном, од српских изрода и окорелих екумениста и новотараца, пренели смо, 9. августа 2013, на његову молбу, његов текст „Помозимо изградњу капеле Светог Саве на Филипинима“. Већ 14. августа, Станоје нам је послао мејл у коме је изразио своју захвалност на подршци и преношењу текста о пројекту изградње капеле на Филипинима. Такође је том приликом написао да су му се јављали људи да помогну, јер су текст видели на нашем сајту. На то смо му одговорили: „Богу хвала. Радосни смо што акција добро напредује. Сматрамо да би било добро да пошто се сакупи довољно новца за изградњу капеле, напишеш и објавиш текст захвалности приложницима, а ми ћемо текст пренети. Само нам то јави.“

Станоје нам је одговорио:  „Драги моји, то је добар предлог, обавезно. Писма захвалности ћемо слати лично и људима који су куповали иконе, тамјан, бројанице... радује што су из три храма свештеници послали своје свештеничке одежде. Један прота из Београда је дао две потпуно нове одежде, тако да смо једну послали за свештеника који ће, ако Бог да, служити у капели светог Саве... јављам ускоро надам се и добре вести!“

Међутим, Станоје Станковић нам се после тога више никада није јавио. Њега сада видимо у јавности, у друштву издајника српског рода и светог Православља! С обзиром на ове нове околности и чињенице, упућујемо извињење нашим посетиоцима, нарочито онима који су услишили наш апел и помогли пројекат Станоја Станковића. Јер они сада с правом могу поставити питање - како је њихов новац утрошен, а такође и какву су „мисију“ помогли – да ли православну или ову екуменистичко-новотарску, чији је циљ духовно сургунисање православног српског народа!?

Један од чланова "мисионарске" дружине је и ђакон Оливер Суботић, човек који се храни на "јаслама" патријаршијских екумениста, па је, између осталог, и зато погодан за њихове специјалне сајбер операције (у чему је стручан), од којих је једну - пљувачку - извео, својевремено, и против "Борбе за веру". 

Што се осталих људи тиче, можемо само рећи: с ким си, онакав си! Јер ни један Србин, који има част и држи до своје православне вере, не може седети у друштву, а камоли мисионарити, са Теодосијем Шибалићем, Савом Јањићем, попом Иваном Цветковићем и компанијом...