Шездесетих и осамдесетих година прошлог века били су рехабилитовани комунисти, који подвргнути репресијама. Деведесетих година рехабилитовани су белогвардејци, а пред крај другог миленијума почела је рехабилитација житеља Содома и Гоморе.

 Испоставља се да дела Содомљана нису имала карактер злочина, дакле, њихово кажњавање је било незаслужено и Мртво море није споменик Божанске казне над развратницима, већ неправичан суд. За ову рехабилитацију треба постепено и доследно припремити јавно мњење, чиме се и баве телевизија и штампа. Засад код нас још нема бракова истог пола, као у неким европским земљама, у којима се срамни разврат сматра некажњеним и потпуно легалним, и више од тога, он је проглашен за део људских права и слобода.

Разврат није физичка, већ психолошка, тачније патопсихолошка појава. Човек, који је изгубио нормалан емоционални доживљај света не може да мисли правилно, пошто је морални отпадник, он не може да брани моралност, а овим људима је отворен приступ обављању различитих  дужности и функција. Друштво у којем  разврат није осуђен више не може да се назива хришћанским. Развратници раде оно што апостол забрањује чак и да се помиње као срамота човечанства. Развратник лишава себе права да буде члан Цркве и чак да пристуствује богослужењу до свог искреног покајања. А сад нас неки уверавају да су то само «нове боје» на палети осећања. Неки уметници – авангардисти, тврде да је ђубриво такође нова боја којом могу да се сликају слике...

Сексуална патологија је тешка болест која може да упропасти нацију, да уништи народ. Оци најпознатијег црквеног сабора Грузије, који се зове Руисо–Урбнијски (12.в.) разобличавајући содомски грех, писали су да је овај мрски разврат био главни узрок пада Персије, а затим Византије. Данас се Содом и Гомора налазе у стадијуму рехабилитације у православним земљама. У Грчкој, која је један од центара Православља стоје зграде с дрским натписом: «Содом». Неке силе желе да и само људско срце разврате и претворе у Содом.

Бог је обећао Авраму да ће поштедети преступни град ако се у њему нађе десет праведника, али се није нашло. Шта ће бити с нама, кад се међу нама не нађе ни десет праведника, који су се сачували од скрнављења и душевне нечистоте? – О томе немо сведочи Мртво море...

Извор: Архимадрит Рафаил Карелин, Како вратити породици изгубљену радост, Санкт-Петербург 2004.