Дужан сам да читаоце „Борбе за веру“ обавестим о писму које ми је стигло електронским путем. Његов главни део гласи: “Оно што ме је, мало је рећи изненадило" у јутрошње "глуво доба" ноћи-негде око 2 сата, јесте текст који је синоћ, 10. јануара објављен на вашем порталу, а то је текст о Милети Протићу

Када сам текст ишчитао од почетка до краја, као што рекох, мало је рећи да сам се нашао изненађеним. Остао сам згранут и без текста. Дакле, сем додатака, тј. података да је Милета Протић био верник (што нажалост нисам знао-слава Господу за то), тираде о Фрањи Пирцу, два пасуса из оног писма неких чини ми се адвоката о наводном злочину комуниста у селу Јабука, односно сведочења сина Исе Мандарића (овде не оспоравам да се тај злочин десио, али просто сем тог писма, нико не помиње имена тих седамдесет двоје људи, што баца извесну сумњу на аутентичност, нарочито у светлу чињенице да је "костур" ЈРВ и ПВО након рата чинио предратни кадар), те Ваших спекулација о наводној диверзији усмереној ка Милети Протићу, како би га уклонили јер није био, нити је хтео да буде комунар и закључног пасуса на крају текста, сав остали текст, дакле, безмало читав текст, а ако не, оно барем 85% текста је од речи до речи преписан текст аутора Златомира Грујића, председника Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и мене, Милана Ракића, као коаутора, иначе секретара поменутог Удружења и једног од уредника портала "Поуке.орг".

Морам да напоменем да је текст који сте преписали од речи до речи (Да! Заборавио сам да додам и да сте "варваризовали" норму српског језика упорним инсистирањем на "срБски", уместо уобичајеног "срПски", односно да сте чак пренели и неуобичајено велике размаке између појединих речи у тексту, за које је крив текст процесор моје верзије "Џумле" на којој је постављен сајт Удружења који уређујем). Дакле, текст је пре него што сте га синоћ преписаног са извесним и горе поменутим додацима, пре тога објављен на сајту Удружења, односно у групи "Ваздухопловство", форума "Поуке.орг", познатијег као "Живе речи утехе" и то 12. децембра 2013. године, односно пре више од годину дана.

Господине Димитријевићу, не знам шта бих Вам рекао, сем да ово што сте урадили, ни најмање није у реду. А није у реду, зато што сте као аутора текста и у самом наслову, те у потпису текста објављеног на Вашем порталу, потписали себе, иако сте били у прилици да видите, да је текст са уредно потписаним ауторством објављен на поменута два места на интернету, тј. на сајту УПВЛПС, односно "Поукама"... Па још наводите и на крају текста, да сте исти, вероватно опет под Вашим именом, објавили и у листу "Геополитика".

С тим у вези, у својству секретара УПВЛПС, уредника "Поуке.орг", уз дозволу аутора текста (који се опоравља од тешке операције на срцу) и лично, као коаутора текста, најљубазније Вас молим, да на насловној страни Вашег портала, упутите извињење Удружењу пензионисаних летача и порталу "Поуке", на којима је текст првобитно објављен, односно аутору Златомиру Грујићу... То би био довољан гест коректности и показатељ Ваше добре воље. Подразумева се наравно, да исто (извињење) има бити објављено и у наредном броју листа "Геополитика".

У Христу брат,

Милан Ракић

секретар УПВЛПС

уредник-администартор Поуке.ор“

   Пошто већ годинама пишем и објављујем, а преписивање туђег текста без навођења извора је нешто што је заиста непримерено, дужан сам да господину Ракићу и читаоцима упутим извињење, које мора бити пропраћено и објашњењем.

Наиме, 9. новембра 2014. у селу Товаришеву код Бачке Паланке учествовао сам на трибину о Првом светском рату и присаједињењу Војводине Србији, скупа са господом Мишом Ђурковићем, Игором Јарамазом и Марко Пејковићем. Предавање су организовали србски родољуби из Товаришева, који су нас том приликом обавестили о историји села и лику Милете Протића. Одушевљен овом причом, решио сам да, уз њихову помоћ, напишем текст о њему и понудим га „Геополитици“. У ствари, договор је био да ми они пошаљу сав материјал, а да га ја стилски уобличим, уз размишљања о нашој трагичној историјској судбини.

Материјал ми је стигао, са двадесетак фотографија у електронској форми. Мислио сам да материјал припада родољубима из Товаришева, које сам потписао као коауторе, јер они нису желели да потпишем њихова имена. Текст сам објавио у „Геополитици“ и пренео га на сајт „Борба за веру“. МОЈА КРИВИЦА ЈЕ У ТОМЕ ШТО НА ИНТЕРНЕТУ НИСАМ ПРОВЕРИО ДА ЛИ ЈЕ МАТЕРИЈАЛ ВЕЋ ПРИСУТАН, И ШТО НИСАМ УКАЗАО НА АУТОРСТВО ИСТОГ. ВРЕМЕ ЈЕ БИЛО КРАТКО, ЖУРИО САМ, АЛИ МЕ ТО НЕ ОПРАВДАВА.  (Нећу полемисати о Фрањи Пирцу и литератури о нашим, од комунистима,  убијеним пилотима; то постоји, и може се наћи, али то није тема мог извињења).

ЗАТО, ГЛАСНО И ЈАСНО, МОЛИМ ОПРОШТАЈ ОД АУТОРА ЧИЈИ ТЕКСТ ЈЕ (НЕНАМЕРНО, АЛИ  ИПАК) УПОТРЕБЉЕН НА НАЧИН НЕПРИМЕРЕН. ТРУДИЋУ СЕ ДА ОВАКВИХ ПРОМАШАЈА ВИШЕ НЕ БУДЕ.