Ових дана су неки дневни листови и сајтови, са бомбастичним „велико чудо“, објавили вест да је на Богојављење, приликом освећивања воде, на жезло Јерусалимског Патријарха слетео голуб. Тим поводом, за наше цењене посетиоце доносимо неке актуелне и значајне информације, на основу којих ће лакше моћи да донесу исправан суд о овом догађају.

Елем, Свети Синод Грчке Православне Цркве донео је ових дана одлуку о оснивању комисије коју ће чинити три архијереја, чији ће задатак бити да припреми неопходне материјале за ослобађање утамниченог бившег Јерусалимског Патријарха - антиекуменисте Иринеја.

По информацији коју је пренела грчка агенција црквених новости „Ромфеа“, на предстојећем заседању Светог Синода биће основана комисија, која ће проучити све могућности ослобађања прогоњеног Јерусалимског Патријарха, који је 10 година утамничен у својој келији у Патријаршији.

Предлог да оснује такву комисију, Синоду је предочио митрополит Калавритски Амвросије, који је до сада већ уложио много напора да се Патријарх Иринеј ослободи.  

Како преносе исти извори, митрополит Амвросије је првобитно тражио да се оснује комисија од четири архијераја, којој би председавао Архиепископ Атински Јероним, али је сам Архиепископ одбацио такав предлог, како „не би дошло до тензија у односима са другим Црквама – сестрама“.

На крају је одлучено да се оснује трочлана комисија која ће бити упућена у Јерусалим у циљу разрешавања наведеног проблема.

Како би се могло сагледати каквом је безакоњу и тортури већ годинама изложен Патријарх – антиекумениста, доносимо два ранија извештаја православних медија:

Новост од 14.4.2006.

 „Израелска полиција је била принуђена да обузда протесте православне заједнице. Разлог њиховог незадовољства је невиђена клевета против Патријарха Јерусалимског Иринеја. Њега су оптужили за незаконито давање у закуп црквене земље у Старом Граду Јерусалима јеврејским инвеститорима. Патријарх Иринеј негира своју умешаност у махинације са земљом, што је израелски суд у принципу и доказао. Васељенски Патријарх је искористио ту ситуацију и сазвао скуп на коме је (2005. године) свргао са трона Патријарха Иринеја и лишио га чина. Патријарх Иринеј је био затечен антиканонском ујдурмом усмереном против њега. Шта више, безакона чињења Константинопољског патријарха подржали су екуменисти из осталих Помесних Православних Цркава. Од стране Руске Православне Цркве у прилог новог патријарха – екуменисте Теофила, изјаснио се митрополит Калињинградски и Смоленски Кирил (садашњи руски патријарх – нап. „Борба за веру“). Израел није дао формалну подршку новом патријарху Теофилу  III, али то није допринело да се било шта промени. Правда ионако није била васпостављена. Истинитост оптужби на рачун Патријарха Иринеја судски није доказана, но то више никога не интересује. Ствар је завршена. Ових дана патријарх Теофил прима римокатолике, који му честитају на победи.“

Информација из 2012. године или карике истог ланца

Управо је Теофила III у пролеће 2011. године у Харков позвао познати бизнисмен, члан јеврејске секте Хабад, Александар Фељдман. Том приликом се Теофил III сусрео с архиепископ Онуфријем (садашњи „...целе Украјине“). У априлу ове, 2012. године, Теофил III је учествовао у екуменистичком скупу у Кијеву, који је организовао већ поменути Фељдман. Треба поменути и награду коју је Теофил III уручио председнику Украјине Виктору Јануковичу у децембру прошле године. Све ово су карике истог ланца – покушаја урушавања Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије. Антихристове слуге желе да православне Украјине преведу под јурисдикцију патријарха Теофила. Овоме треба додати и „драбинковску смутњу“¹, играње коњем украјинских "самосвајата^"2, као и ужарбано припремање вучјег „васељенског“  сабора...

После свега реченог, поштовани посетиоци, рекли бисмо још само: „Чувајте се да вас ко не превари“ (ср. Мт. 24,4).

__________

1 По архиепископу Александру Драбинку који се сматра неформалним вођом присталица аутокефалије у УПЦ Московске Патријаршије – нап. „Борба за веру“

²Овде се ваља подсетити догађаја од 15. јула 2000. године, када је у Шамбезију (Швајцарска) одржан сусрет представника Константинопољске Патријаршије с украјинским расколницима – „самосвјатима“, с намером да их Константинопољ призна. На скуп су дошли: из „Кијевске Патријаршије“ „митрополит“ Љвовски Андреј Горак и „епископ“ Ровенски Данил (Чекаљук), а од стране тзв. „Украјинске аутокефалне православне цркве“ „архиепископ“ Игор Исиченко и „митрополит“ Методије Кудрјаков. Руску Православну Цркву, односно њен нераскољени украјински део, представљао је митрополит Смоленски Кирил (садашњи руски патријарх). Главни задатак поменутог сусрета – било је званично признавање од стране Константинопољске Патријаршије обеју група расколника. Како су тада јављали извори из УАПЦ, главно питање било је статус „Кијевске Патријаршије“, која је требала да буде призната једино у смислу парохија Константинопољске Патријаршије у Украјини, а „Кијевска Патријаршија“ имала би статус аутономије или егзарахата Константинопоља. Позиција Руске Православне Цркве је на овом скупу била просто игнорисана.

Овај план је био разрађен од стране „екперата“ из САД, премијер-министра В.Јушченка и вице-премијера Украјине Николаја Жулинског. Само неколико дана раније, Жулински је предао патријарху Вартоломеју писмо В. Јушченка, а у одговору на исто Вартоломеј је рекао да ће у августу 2000. године под јурисдикцијом Константинопоља бити основана „Украјинска Православна Црква“.