ПРАВОСЛАВНА ПСИХОЛОГИЈА И НЛП

Н.Лепехин, магистар психологије и доцент на Санктпетербуршком хуманитарном универзитету, у свом тексту „Поглед православног психолога на НЛП“, каже да је НЛП постао популаран управо због тога што људма који нису професионални психолози нуди метод деловања на друге, као и начине манипулације зарад постизања одређених циљева. Сам појам „неуролингвистичко програмирање“ више је рекламни трик, него научни израз.

Пошто је психологија за многе „неодређена“ и не довољно научна,  користи се израз „неуро“, који постоји у таквим областима медицине каква је неурохирургија и неурофамакологија, мада НЛП нема никаквог дејства на нервне ћелије, него се бави  деловањем на подсвесно. Израз „програмирање“ повезан је са помодним светом кибернетиике, јер НЛП тобож уклања „лоше“ програме из мозга и снабдева нас „добрим“ програмима.        Лепехин каже:“Проблем личног смисла у НЛП престаје да постоји, пошто се присуство или одсуство смисаоног и вредносног односа код човека из перспективе НЛП не одређује садржајем његове мисли, осећања и других преживљавања, него само добро одабраном структуром (програмом), која по неопходности даје неопходне сликовне и лингвистичке компоненте“.    Принципи НЛП који противурече православној вери су следећи:1) нема ни истинитих, ни лажних слика света; унутрашња „слика света“ зависи од језика онога ко је описује; да би се променила слика света,сматрају НЛПовци, довољно је променити језик који се користи, и ствар назвати другим именом ( тако ради ђаво – он грех назива „задовољством“, „смелошћу“, по стиховима оне популарне песме:“Узми све што ти живот пружа, данас си цвет, сутра увела ружа“); 2) неопходно је, каже НЛП, поверење у несвесно, јер оно, тобож, боље од свесног зна шта је потребно човеку – по Светим Оцима, страсти се крију управо у несвесном:“тамо гади, ихже њест числа, животнаја малаја с великими“, каже у Псалтиру ( Пс. 103,25), а Свети Јован Лествичник назива главну страст која се крије у нама „змија у ђубрету“; за НЛП не постоји природно општење, свака комуникација је, више или мање, манипулативна ( а апостолско Предање Цркве јасно каже да свако треба да говори Истину са ближњим својим ); по НЛП теорији, не постоји истина, него једино слика света која је код сваког различита, а субјективно искуство је вредно само уколико нам помаже да постигнемо утилитарни успех у животу. И православно хришћанство и окултизам се, кад је НЛП идеологија у питању, вреднују у складу са својом корисношћу.

Лепехин даље вели: “Да би укинули препреке критичког мишљења, аутори по правилу у свим својим књигама и у пракси семинара предлажу „опуштање“ и поверење у сопствене несвесне ресурсе. За то се на семинарима користи медитација, методе Ериксона, музичка подлога и други начини, који изазивају промену сватња свести“.

Не може се порећи, вели Лепехин, да НЛП има корисних начина ефикасне комуникације. Ипак,ако се не обраћа пажња на смисаони контекст, комуникација се може претворити у лаж. Рецимо, када се у реченици речца „но“ замени са „чак и ако“, добијају се сасвим другачије поруке:“Сада сија сунце, чак и ако ће сутра падати киша“;“сада уживамо у животу, чак и ако сутра наступи смрт“ није исто што и „Данас сија сунце, но сутра ће падати киша“, и „Данас уживамо у животу, но сутра ћемо умрети“.

Начин општења се мора проверавати намерама саговорника, а  НЛП су намере најчешће манипулативне. Ево примера - то је издавање скривене наредбе љубазним тоном:“Нисам приметио да ли сте успели да запишете наш телефон?““Волео бих да ми кажете своје мишљење о књизи кад је прочитате“. „Не знам кад ћете пожелети да дођете код нас“. Ако човек не пази на намеру саговорника, може да прими наредбу маскирану у сушту љубазност.            Јер, да би се постигао жељени резултат, по НЛП програмерима, битно је кључни део реченице издвојити тоном гласа, изгледом,додиром, итд.

Примењује се, рецимо, и овакав метод. Манипулатор каже саговорнику: “Ви ћете доћи код нас ове или следеће седмице?“не постављајуаћи му уопште питање да ли ће тај неко уопште доћи( то се подразумева ); само га пита, на љубазан начин, када ће доћи. Или:“Да ли сте свесни да су то стварне чињенице?“ Износи се теза ( без дијалошке провере) да су у питању стварне чињенице, и само се поставља питање – да ли је саговорник тога свестан. Када манипулатор изговори„Ви ћете се наљутити ако вас позовем на наш скуп“, он том реченицом скида оптерећење са позива саговорнику да на скуп дође.   У управљању дијалогом користе се и методе метафоризације, узрочно – последичног повезивања, мењања смисла и контекста реченог, итд. Веома су битни мимика, гестикулација и други облици невербалне комуникације.

По НЛП идеолозима, правила комуникације су следећа:учесници треба да имају исти обим заједничких знања и осећања; ситуација о којој се говори треба да буде иста за све учеснике у дијалогу;информација која се предаје треба да реално (не идеално) одговара постојећим упливима;у информацији која се предаје треба да буду сачуване узрочно – последичне везе као и у објекту који се описује; приликом размене инфомација не сме бити скретања с теме; учесници треба да следе правилима деловања која су им појмљива; онај ко предаје информације дужан је да објасни мотиве због којих то чини и да оцени саму информацију.

Ови методи могу бити корисни ако се разговор води на практичном, земаљском нивоу; али, они не помажу у области духовности. По НЛП прагматичарима, успешан дијалог је само онај у коме се користе речи које описују конкретно – чулну предметност. Добро, истина, лепота, духовност немају такву предметност: реч је о трансцедентним реалностима.

Док православни приступ настојава на свести човека и његовој логосности, НЛП највише успеха постиже тзв. „милтон – моделом“, то јест једном врстом хипнозе.Лепехин каже:“Према овом моделу, приликом нетачног општења несвесно субјекта који прима саопштење за себе ствара сопствени смисао, компензујући несачувани услов тачности. На пример, у исказу:“Хипнотисање хипнотизера може бити помодни трик“, да се очитати неколико смисаоних нијанси:1. хипноза коју користи хипнотизер  је трик; 2. покушај да се хипнотише хипнотизер је трик; 3.коришење хипнозе на хипнотизеру дозвољава да се демонстрира неочекивани трик. Милтоновски модел може да служи за увођење у транс различите дубине, на пример:“Не знам да ли свесно или несвесно, али код Вас се постепено рађа жеља да се одазовете на оно што ја говорим, и да полако затворите очи у часу кад ја престанем да говорим“. Због неодређености исказа, јавља се дезоријентација свести кад је смисао реченог у питању, а то погодује увођењу у транс. На тај начин, психотерапеут се удаљава од формирања смисаоних вредности свога пацијента, па је за њега најважније да код пацијента дође до унутарњег осећања решења проблема, а шта се дешава у вредносном смислу – то није важно. Заиста, „сан разума рађа чудовишта“. Из перспективе хришћанске антропологије,  НЛП приступ, мада може да рашири општењске вештине човека, очито не одражава целокупан његов призив у датој сфери. Пошто познање није ограничено само на област чула, него укључује у себе оперисање рационалним и идеалним појмовима, тако и међуличносна размена информација не користи само чулне слике и представе, него у себе укључује елементе интелектуалног и надчулног карактера, као што су апстрактни појмови:субјект, однос, свест, вера, Бог.А управо ти се појмови користе да би један човек другом човеку могао да саопшти духовни смисао. НЛП предлаже методе деловања који се могу користити у педагогији, реклами и тровини, политици и псеудорелигиозној пракси, што изазива талас популарности код једних и критику других. Критикује се манипулативни карактер техника НЛП, зато што такве технике могу да делују неприметно за човекову свест./…/

Ако се комуникација ( општење ) разматра као средство деовања на познајну, емоционалну, вољну сферу другога човека, онда се питање о манипулативности вербалних и невербалних техника, на први поглед, укида. Људска реч има извесну одређену структуру управо зато да би ефикасно предавала смисао,изражавала осећање и вршила дејство. Питање развијености структуре речи – то је питање образованости, а овладавање извесним  језичким шаблонима дозвољава да се попуне извесне рупе у образовању. Другачије речено, човек припремљен и обучен може ефикасније деловати на свест и подсвест другог човека. На тај начин, у субјект-објектној схеми општења, када је други човек само објект мога деловања (манипулације) нестаје разлика између општења и манипулације. А управо такву схему користе средства масовног информисања, политичка и трговачка реклама, методи активне продаје, ауторитарна педагогија, тоталитарне секте, итд“.

Другачија је комуникација када су саговорници равноправни. Ту нема говора о манипулацији, јер разговор обогаћује и једну и другу страну. То је истинско ОПШТЕЊЕ, јер циљ му је стварање општег духа, духа заједништва. Идеолози НЛП-а сматрају да је виши облик општења неостварљив, јер у разговору свако има своје тумачење истоветних изговорених речи. По НЛП-овцима, када се слуша други, не треба слушати речи, него пратити НАЧИН њиховог изговарања; коришћење речи не треба примарно повезивати са смислом, колико треба покушати да се делује на другога. И ово је, у психотерапији као и у другим видовима комуникације, чиста манипулација. Лепехин наставља: “Из перспективе православне антропологије, главна вредност општења је размена личносних смислова, који се одевају у вербалну структуру, чија је улога помоћна. Ипак, и субјект-објектно општење неће бити савршено, а биће чак и деформисано, све док у однос између две личности не  буде  укључена и Највиша Личност – Бог. Опосредованост људских односа Личношћу Творца штити општење, с једне стране од самодовољности (гордости, самости) личности које опште, а с друге стране од претварање једне од личности (или обе у исти мах) у предмет манипулације“.

НЛП је популаран управо због олако обећање брзине комуникације, која треба да служи „покоравању“ људи и свим врстама манипулативних успеха.Лепехин тврди да НЛП нема коначну научну утемељеност, да почива на агностицизму који се каткад наставља у Њу Ејџ окултизам, да има суштински манипулативан карактер, али да је поједине од његових техника могу бити употребљене, са великом пажњом, у извесним типовима психотерапије“.                                                                                       

ОДГОВОР ОЦА ЈОВА (ГУМЕРОВА)

Eво шта о НЛП каже познати руски духовник, јеромонах Јов (Гумеров) из Сретењског манастира у Москви: „НЛП је усмерено на само ка манипулацији свешћу, него и човековим унутрашњим светом. Ради постизања циља, најчешће се примењује хипноза. Оснивачи НЛП, Ричард Бендлер и Џон Гриндер, у књизи „Увођење у транс“,  о томе пишу:“Ако на групу људи примените само једно хипнотичко дејство, само неки ће упасти у транс. Тако поступају традиционални хипнотизери. Али, ми ћемо изучавати нетрадиционалну хипнозу.Изучаваћемо тзв. „ериксоновску“ хипнозу, тако названу по Милтону Ериксону. Ериксоновска хипноза значи развијање хинпотизерових навика до таког степена да он може човека да уведе у стање транса током разговора, уопште не користећи реч „хипноза“. Одавно знам да није важно шта говорите, него како то говорите. Ако покушате неког да убедите и тиме га победите, то ће год њега изазвати реакцију отпора, која је усмерена против вас. Постоје људи који се не противе кад су побеђени, и они падају у транс. Али ни отпор, ни сарадња не доказују ништа, осим да људи реагују. Сваки живи човек може да реагује.  Питање је само како и на шта. Кад се бавите хипнозом, ваш циљ је да уочите на шта човек природно реагује“.До чега то доводи, сазнајемо из друге књиге истих аутора:“На нашем последњем семинару бавили смо се стратегијама Једну жену смо тако програмирали да је заборавила своје име.Један мушкарац је рекао:“Нема начина на који бисте мене могли довести до тога да заборавим своје име“. Упутах га:“Како се зовете?“ Он рече:“Не знам!“ Одговорих:“Поздрављам Вашу подсвест, чак и ако је немате“.Мене забавља кад видим да се данас хипноза тако систематски игнорише. Мислим да свест која користи тај метод у њега не верује. Али у свакој терапији коју сам изучавао постоји стање транса“. ( Уводни курс НЛП тренинга).Представници НЛП ни не скривају да су „у извесном смислу то навике неограничене власти над човеком, власти над стањем и настројеношћу, мишљењем и понашањем људи у вашем окружењу“ ( Р. Бендлер:“Стварање убеђења“).                                                                                             Из перспективе православне духовности, све је то забрањено. Кад је у стању хипнотисаности, човек практично губи контролу над собом: како над телом, тако и над свешћу. Највећа сугестибилност се јавља у најдубљој фази хипнотчиког транса, када слаби фактори (на пример, реч) имају снажније дејство од јаких фактора (оштар бол). У таквом стању, човеку могу бити наметнута осећања и мисли супротна његовим убеђењима (међу којима су и религиозна и морална). У стању хипнотичког транса човек постаје приступачан за демонско деловање.              

Реч ХИПНОЗА (грчки „хинос“ – сан) увео је енглески лекар Џејмс Брејд ( 1795 – 1860 ) године 1843. Тим појмом се означава стање које споља личи на сан или полусан, али које се изазива сугестијом. То стање је праћено подређивањем воље оног који се успавао вољи онога који га је успавао.  Древни споменици писане културе показују да су се Сумерци и Египћани служили хипнозом у магијске сврхе. Нема сумње да су много окултни феномени врачева, шамана, магова кроз векове били засновани на коришћењу хипнозе. Појам хипнозе често се среће и код савремених окултиста.

Свето Писмо најстроже забрањује било какво окултно дејство на човека. Делатност чаробњака, врачара, спиритиста, гатара и бајача назива се у Библији ГАДОШЋУ (Зак.пон.18,10-11). Хипнотичким окултизмом очито се се бавили БАЈАЧИ (Јер. 50,36; Дан.2,27;4,4,итд). Речју „бајач“у синодском преводу Библије преведена је јеврејска реч CHABAR. Та реч има неколико значења: везивати, заклињати, сједињавати. Хипнотизер управо везује човекову вољу и њоме манипулише. Свети Оци нас усмеравају на духовну трезвеност. „Умолимо Бога да нам дарује чистоту и смиреномудрије, чији плод ће бити духовно расуђивање, које исправно разликује добро од зла!“ (Свети Игнатије Брјанчанинов:Реч о чулном и духовном виђењу духова).

СВЕШТЕНИК АЛЕКСЕЈ МОРОЗ

Овај руски духовник о НЛП каже: “Ако оцењујемо целу методу, она је окултноцентрична по свом усмерењу. Али, могу се одабрати поједине технике, које то у себи немају, и које се могу разматрати одвојено. Не прихватамо општи принцип тог система, видимо његове корене, да је створен ради манипулисања свешћу и стварања друштва масовне културе./…/ Што се тиче погледа на свет, као православни људи настојимо да психологију као науку оценимо с правослвне тачке гледишта. Својим путем пролазимо на основу нашег погледа на свет, али настојимо да искористимо оно што је употребљиво, одбацујући све што је штетно. У западној психологији постоји тенденција да се према човеку треба односити као према машини, што је за нас светопогледно неорихватљиво, јер се губи човек као лик Божји. То није у складу са нашим унутрашњим духовним ставовима“.   

Ако се, дакле, зна да је НЛП квазинаука, и ако се да зна да је то једна од многобројних техника омиљених у Њу Ејџ окултизму, онда православни хришћанин мора да отвори четворе очи када овој пракси приступа. Јер, ко се чува, и Бог га чува, а православна молитва, лична и црквена, стоји изнад свих психоманипулативних техника са наивном поруком из оног старог филма:“Сваког дана у сваком погледу све више напредујем“.

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

1.                А. Бакиров. Базовые пресуппозиции - весело о важном, или С чего начинается НЛП. http://www.mcnlp.ru

2.                М. Горина. Куда движется российское НЛП? http://www.mcnlp.ru

3.                Ю. Живоглядов, Президент Института Профессионального Мастерства и НЛП. "Пробуждающий коучинг". http://www.imnlp.kiev.ua

4.                Джозеф О'Коннор, Джон Сеймор. Введение в нейролингвистическое программирование. Новейшая психология личного мастерства. http://www.nlp.kiev.ua/main.htm

5.                Алексей Леонтьев. Чем является и чем не является НЛП. http://www.mcnlp.ru

6.                Байрон А. Льюис, Р. Фрэнк Пьюселик. Магия нейро-лингвистического программирования без тайн.

7.                Т.Мужицкая. Часто задаваемые вопросы по НЛП. http://www.mcnlp.ru

8.                НЛП и духотворящий текст. http://www.mcnlp.ru

9.                Ю. Синарева. Что такое НЛП? http://www.mcnlp.ru

10.              А.П. Ситников. Новые подходы эффективной коммуникации. Стенограмма семинара. – Новосибирск. – 1990 г.

11.Светлана Охрименко:НЛП как способ искажения реальности http://www.ortodox.donbass.com/slovo/ohrimenko_nlp.htm

12.Лепехин Н.Н., канд. псих. н., доцент, СПбГУ:Взгляд православного психолога           на НЛП, http://sueverie.net/vzglyad-pravoslavnogo-psixologa-na-nlp.html

13.Gareth Roderique‐Davies, (2009) "Neuro‐linguistic programming: cargo cult psychology?", Journal of Applied Research in Higher Education, Vol. 1 Iss: 2, pp.58 – 63

14. Tomasz Witkowski:Thirty-Five Years of Research on Neuro-Linguistic Programming. NLP Research Data Base. State of the Art or PseudoscientificDecoration?,http://www.degruyter.com/view/j/ppb.2010.41.issue-2/v10059-010-0008-0/v10059-010-0008-0.xml

15.Неуролингвистичко

програмирање,www.rastko.rs/cms/files/books/4f4b7c3785648

16.В.П.ДаниленкоИнволюция в науке:психологические квазинауки, http://old.islu.ru/danilenko/articles/psyhkvazi.htm

17.Бендлер Ричард, Гриндер Джон. Вводный курс НЛП-тренинга.- М.,1995.

18.О'Коннор Джозеф, Сеймор Джон. Введение в нейролингвистическое программирование. Новейшая психология личного мастерства. - М., 1996.

19.Владиславова Н. К вопросу о корнях нейролингвистического программиро-вания в психологическом и психотерапевтическом наследии Запада: http://dr0b.spb.ru/banner/href.php3?nlp&354776831

20.Холл М. Мета-Состояния: Саморефлексия в человеческом сознании:http://www.nlpcenter.ru/literat/articles/hall02.htm

21. Др Хајнц Фелкл:Злоупотреба терапеутских техника и хипнозе и сугестије од стране деструктивних култова, у књизи: Мр Радомир Шутић: Верске секте и окултизам, Ризница духовног блага, Бернар, Бањалука, Стари Бановци, 2011,стр.250-258

22. Neuro Linguistic Programming: Mental health veterans therapy fear, http://www.bbc.com/news/uk-wales-24617644