У савременом свету огромне количине информација крећу се невероватном брзином, тако да понекад чак и оне вести о заиста важним догађајима, који се тичу живота и спасења милиона људи, протичу скоро незапажено. А управо један такав догађај, по нашем мишљењу, био је Архијерејски Сабор Грчке Православне Цркве, који је одржан у октобру 2014. године.

Овај скуп није привукао пажњу руских средстава масовног информисања, иако његов ток и његова званична саопштења заслужују пажњу не само грчке православне јавности, већ и верника осталих Православних Цркава. Због тога смо одлучили да наше цењене читаоце упознамо са неким сведочењима о овом догађају, користећи се преводом чланка грчког аутора Георгија Н. Папафанасиопула „Свеправославни Сабор: пут са препрекама“, допуњеним са освртом аутора сајта „Православни апологет“.

Сабор ГПЦ био је отворен 7. октобра 2014. године. Другог дана његовог рада, митрополит месинијски Хризостом прочитао је реферат на тему „Извештаји о предстојећем Светом и Великом Сабору, који ће бити одржан 2016. године“. Треба имати на уму да је  Архијерејски Сабор, који би разматрао проблем „Свеправославног“ Сабора, требао да се одржи 2014. године и у нашој Православној Цркви (Руској – „нап. Борба за  веру“). О томе је недуго после истанбулског сусрета предстојатеља Помесних Православних Цркава (5.-9.март  2014.) говорио митрополит волоколамаски Иларион (Алфејев). Било је планирано да се, по питању „Свеправославног Сабора“,  на том Сабору изгради заједничка позиција читавог епископата, клира и мирјана Руске Православне Цркве, о чему је раније, у свом интервјуу државној медијској кући ВГТРК, говорио и Свјатјејши Патријарх Кирил: „Истовремено је у документу који је формулисан на овом сабрању речено, да свака Црква има по један глас. То значи да она не може заступати два различита мишљења и да став Помесне Цркве мора бити формулисан тако да изрази опште мишљење свих њених епископа, свештенства и верног народа.“

У току прошле године, верна чеда наше Цркве, ревнитељи чистоте Православља, одржали су четири конференције и један округли сто, који су били посвећени датом проблему. Архијереји и свештенство на њима нису учествовали. Но, вратимо се чланку Георгија Н. Папафанасиопула.

 „Информисање чланова јерархије је било неопходно,   али је закаснело,   - пише он.  Карактеристично је да је одмах после излагања митрополита месинијског,  преосвећени митрополит солунски Антим изнео предлог  да се 'клирици и мирјани известе о питањима покренутим на Сабору'. Ако неко сматра да је обавештење објављено у штампаном билтену било сасвим исцрпно  -  савршено се вара“<...>

Овде ћемо поново прекинути причу грчког аутора и окренути се ка ситуацији у нашој Цркви.  Ситуација са информисањем свештенства и народа Божијег ни у нашој Цркви, по овом питању, није ништа боља. Свештенослужитељи, који од стране Руске Цркве учествују у припреми Сабора, не извештавају подробно јавност о току датог процеса. 

 „Изводи из речи митрополита месинијског, - наставља Георгиј Н. Папафанасиопуло, - који су дати у информационом билтену, у великој мери га разобличавају.   (Рекло би се да делови његовог излагања престављају веома растегнуте предлоге на језику осамдесетих година.)   Осам редова и шездесет речи у истој реченици, које у низу важних случајева у основи имају веома нејасан смисао: „То јединство (Правослване Цркве) неће се изражавати кроз укидање и неактивност Помесних Православних Цркава и кроз трагање за компромисним решењима, него путем усвајања процедуре прихватања решења и једногласног (консензуалног) решавања питања, која су деловала или делују на разне начине приликом пројављивања Православне Цркве као Јединственог Тела, и самим тим подривају могућност да се изрази општа саборна свест Помесних Православних Цркава у узајмном односу и у њиховом јединству“.

И сада долазимо до, можда, најзначајније информације. По речима аутора, митрополит Хризостом је изразио уверење да ће СВЕТИ И ВЕЛИКИ САБОР ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ЦРКВЕ БИТИ ОДРЖАН У НЕДЕЉУ ПЕДЕСЕТНИЦЕ 2016. То јест, одржавање „Свеправославног сабора“ одређено је за недељу, 19. јун 2016. године, на дан Свете Тројице.

Георгиј Н. Папафаносиопуло пише такође и о недавном заседању Свеправославне комисије у Шамбезију, одржане од 30. септембра до 3. октобра прошле године. Овај одељак, насловљен „Опширније о раду Комисије“, садржи неке подробности, које су руски црквени медији прећутали. Наводимо извод из чланка: „Специјална  комисија за припрему Свеправославног Сабора<... односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом и Православна Црква и екуменистички покрет. Текстови су постали застарели  - на основу развоја догађаја у протестантском свету и интензивних напада римокатолика унутра Православне Цркве, кроз ширење унијатства. Комисија је одлучила да их обједини у један документ. У току разматрања, Руска, Грузијска и Бугарска Православна Црква захтевале су да се у документу измени термин „екуменистички покрет“ – јер у њему учествују и протестанти – и да се уведе нови термин – „међухришћански односи“. Председник комисије, митрополит пергамски Јован Зизиулас, изразио је неслагање и рекао да он не може да измени установљене називе. Поред тога, прдставници Бугарске и Грузијске Цркве тражили су да се приликом разраде документа нагласи да су оне иступиле из Светског савета „цркава“. Секретар комисије, који се налази у зависности од Фанара, није позвао Цркву Чешке и Словачке, што је изазвало одговарајућу реакцију Московске Патријаршије. Ради анализе и разматрања дугачког документа, била је основана подкомисија, која је предала Комисији интегрални документ са изменама и допунама у односу на документ из 1986. године. Нови документ је подељен на два дела и дорађен је само први део. Други део ће бити предмет дискусије на предстојећем заседању Комисије.

У току сусрета, митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Српска Православна Црква), покренуо је питање признавања 8 и 9 Васељенских Сабора. Одговорено му је да је то немогуће, зато што предстојећи Сабор неће бити Васељенски. (Али то не због тога што је „Црква подељена“, како тврде „православни“ клирици и мирјани, који прихватају теорију 'грана', док је Црква Једна, Света, Саборна и Апостолска и Православна, већ „зато што услови, у којима ће он протећи, ако буде одржан, не испуњавају услове за Васељенски Сабор“.)

У следећем пасусу Георгиј Н. Папафанасиопул поставља питање: „Чему толика журба?“ и у наставку даје одговор. „Стиче се утисак да се од стране Фанара врши притисак и намеће журба, јер он настоји да убрза сазив Сабора, како би 2016. године био одржан „Свети и Велики Сабор“ Православне Цркве. Једно од објашњења је да је то последица амбиције садашњег патријарха константинопољског Вартоломеја – сазвати овај Сабор за његовог времена, да би се могло рећи да ће током разматрања бити достигнута сагласност за време расправе, што ће се одразити на прихваћене документе, макар они и били бирократског типа, макар и да се не тичу православних хришћана,  већ само патријараха и предстојатеља Помесних Православних Цркава./…/ недеља Педесетнице 2016. године“

Погледајмо сада како стоји ствар у Руској Православној Цркви. Одустајање од одржавања Архијерејског Сабора РПЦ 2014. године, не значи да припрема предстојећег „Свеправославног“ сабора неће бити разматрана од стране наших архијереја.

Чувши красноречиве фразе „Предсаборско саветовање“, „Архијерејско саветовање“, „Свеправославна комисија“, неки верници могу помислити: „Шта се то нас тиче? Ми тамо нисмо позвани“. Заиста, учешће обичних клирика, монаха и мирјана – народа Божијег – у тим догађајима није предвиђено. Али шта ако на тим форумима буду усвојене одлуке о црквеним реформама, које ће се дотаћи сваког православног хришћанина и бити препрека у делу спасења од греха, смрти и ђавола? Зато је ћутање православно-патриотских медија и пасивност православне јавности уочи тако важних догађаја у најмању руку неприкладно. Јер ћутањем се издаје Бог!

По материјалу са сајта «Восьмой вселенский»