|
 Ево вести коју нисмо уочили онда кад је објављена. Много је издаје у Патријаршији у Београду, па су ове вести о издаји постале уобичајене, и не могу се лако испратити. А шта нам ова вест показује и доказује? Показује и доказује да је велики део нашег епископата стао на пут одрицања од светосавског и светокосовског завета. Владика Теодосије је и доведен на трон епархије рашко – призренске да би пристао на издају, на коју претходни епископ, смењен са трона у сарадњи НАТО-а, издајничког режима у Београду и Синода СПЦ, никада није пристајао. У време владике Артемија, манастир Бањска, гробна црква Светог краља Милутина, великог борца против папизма, обнављан је средствима српског народа и државе, и никакви папистички фондови, попут Про Оријенте, нису у томе учествовали.
Уредништво „Борбе за веру“
+ + + ОВАКО ЈЕ, ДАКЛЕ, БИЛО 2003. године: Информативна служба Српске Православне Цркве 16. јул 2003. ПОЧЕТАК ОБНОВЕ МАНАСТИРА БАЊСКА Полагањем камена темељца за нови конак манастира Бањска (14. век) јуче је званично почела обнова ове задужбине краља Милутина која се налази недалеко од Звечана. Темеље новог манастирског конака, у које би монашко братство требало да се усели до краја године, освештао је епископ рашко-призренски Артемије са свештенством и монаштвом Епархије рашко-призренске. У време кад нас народ преживљава тешке тренутке своје историје, кад нам на Косову и Метохији гуше светиње, у последње четири године порушено је 120 цркава и манастира, Бог је хтео да истовремено васкрсавају оне наше светиње које су замрле пре више стотина година. Ово је знак, доказ и охрабрење да ће и ове светиње које се данас уништавају дочекати дан своје обнове - рекао је владика Артемије после освећења темеља у Бањској. Владика Артемије је нагласио је да за оживљавање Бањске, али и свих других манастира потребно да "српски народ остане истрајан на светим косовско-метохијским просторима". "Док нас има на Косову оно ће бити наше. Ако би, не дај Боже, нестало Срба са ових простора, Косово не би било српско, макар било у границама неке велике Србије. Не треба нам Косово без Срба на њему. Зато морамо издржати, истрајати у нади и спасењу и остати на овим нашим просторима на које што пре треба да се врате они који су били принуђени да оду са Косова и Метохије, да би Бог благословио цео наш народ" - нагласио је владика Артемије. Освећењу темеља новог манастирског конака у Бањској присуствовали су епископ тимочки Јустин (Стефановић), представници Координационог центра Србије и Црне Горе и Србије за Косово и Метохију, који финансира обнову овог средњовековног манастира, Републичког завода за заштиту споменика културе, чији су стручњаци израдили пројекат новог конака, као и мештани села Бањска. МАНАСТИР БАЊСКА - ЗАДУЖБИНА КРАЉА МИЛУТИНА Манастир Бањска се налази поред данашњег села Бањска, у општини Звечан, северно од Косовске Митровице. Бањска је задужбина Светог Краља Милутина који је овај храм подигао између 1312 и 1316. године. Након краљеве смрти, његове свете мошти су положене у цркви манастира Бањске, која је као краљевска гробна црква, била много богатије украшена од осталих четрдесетак Милутинових задужбина. Манастир је сазидан на месту много старије цркве, а у Бањској је у 13. веку за време владавине Милутиновог оца, краља Уроша И, постојала бањска епископија. За време Милутинове владавине манастир је обновљен и постао је четврти по угледу манастир Српске Архиепископије. Добивши благослов Архиепископа СавеТрећег (1309-1316) и његове мајке краљице Јелене, Милутин је поверио изградњу ове светиње свом духовном оцу игуману Данилу (будућем архиепископу), који је у то време дошао из Хиландара. Када се свети краљ Милутин 1321.године упокојио у свом летњиковцу у Неродимљу (код Урошевца), Архиепископ Данило Други (1324-1337) пренео је његово тело у Бањску где је сахрањено уз краљевске почасти. Краљица Теодора, мајка Цара Душана, касније је сахрањена у северној капели цркве. Након Косовске битке 1389. године, монаси су пренели мошти краља Милутина у Трепчу, да би касније 1445. године оне биле пренесене у Софију, у Бугарску, где и данас почивају у храму Св. Александра Невског.  У току 17. века Турци су цркву већ оронулог манастира Бањске претворили у џамију. Манастир је посебно претрпео разарања 1689. године када су турска и аустријска војска наизменично користиле манастир као тврђаву у току аустријско-турског рата. Крајем 17. века Турци су раскопали мермерни под цркве у потрази за златом Архиепископа Данила. Прва озбиљнија истраживања започела су одмах након ослобођења Косова и Метохије 1912. године. Већ 1915. године пронађена су два прстена, један сребрни и једна златни у гробу краљице Теодоре. Ова два прстена се сматрају најлепшим примерцима српског средњевековног златарства. Године 1938. по завршеним истраживањима и ископавању темеља околних конака, црква је делимично обновљена и стављена под привремени кров.  Црква манастира Бањске припада Рашкој црквеној школи. Саграђена је по угледу на Богородицну цркву у Студеници. Основу цркве чини једнобродна грађевина са апсидом. Са леве и десне стране главног брода налазе се капеле. Са западне стране се налази припрата. Фасада је урађена у комбинацији тробојног мермера. Црква је такође била богато украшена каменом пластиком. Најзначајнија сачувана скулптура-рељеф Богородице са Христом која је украшавала главни портал, налази се данас у оближњем манастиру Соколића. Од богатог фрескописа који је рађен у периоду између 1317. и 1321. године сачувани су само фрагменти ликова светитеља у лучним медаљонима испод главне куполе. Према идејном плану за реконструкцију манастира Бањске у првој фази је предвиђена изградња монашког конака за смештај братства да би се у наредним фазама кренуло са обновом осталих манастирских зграда и саме цркве Св. Архиђакона Стефана. Почетак духовне и материјалне обнове манастира Бањске је од великог значаја за цело северно Косово, јер ће овај крај у коме тренутно живи скоро половина преосталих косово-метохијских Срба, добити још један јак духовни и монашки центар. Извор: http://www.spc.rs/old//Vesti-2003/07/16-7-03_c1.html А ОВАКО ЈЕ ДАНАС: 11. фебруар 2015. | 12:12 | Извор: Танјуг БЕЧ ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ У БЕЧУ ЗА МАНАСТИР БАЊСКА Под покровитељством митрополита Васељенске Патријаршије у Аустрији Арсенија и надбискупа бечког кардинала Кристофа Шенборна, у Бечу је одржано донаторско вече за обнову манастира Бањска на Косову и Метохији одржано је у Бечу. "Косово и Метохија је место где православље има вековну традицију и за нас све православце то је веома важно место, не само симболично", поручио је митрополит на синоћној вечери и затражио од Европе да помогне у очувању верских здања, али и да омогући да православни народ на том простору живи без страха. Скупу се обратио и владика рашко-призренски Теодосије који је рекао да је манастир Бањска пример онога што се у последњих 15 година у јужној српској покрајини догодило и подсетио да је уништено и спаљено око 150 цркава, а две трећине српског живља избегло. "Вечерас смо кроз пример манастира Бањска, највеће и најславније задужбине нашега краља Милутина, видели каква је судбина свих наших светиња и нашег народа кроз историју на Косову и Метохији", рекао је владика Теодосије. Донаторско вече организовали су удружење "Православни Беч" и фондација "Про Ориенте" и присуствовале су му угледне званице, којима је приређен културно уметнички програм кроз који је представљен културолошки и верски значај тог здања старог више од седам векова. Оснивач удружења "Православни Беч" и иницијатор донаторске вечери Мирко Колунџић изнео је податке о манстиру Бањска рекавши да је саграђен између 1313. и 1317. године као задужбинина краља Стефана Уроша ИИ Милутина и да се налази недалеко од Звечана, на северу Косова и Метохије. Приказан је филм о потресном уништавању верских и других здања током погрома у марту 2004. године, када је уништено и 18 споменика културе, који сведоче о средњевековној српској држави на том подручју. У оквиру програма одиграна је и позоришна представа "Бањско злато" у извођењу српске позоришне трупе "Сербика", која ради у оквиру истоименог културног клуба из Гњилана. У представи су, поред глумице Народног позоришта из Приштине и оснивача "Сербике" Јасмине Стоиљковић, учествовали познати глумци Војин Ћетковић, Небојша Дугалић и Дејана Цицмиловић, као и студенти Богословског факлутета у Београду. У извођењу представе је учествовало и културно уметничко друштво "Стеван Мокрањац" из Беча. Представа је први пут изведена испред манастира Бањска 2013. године поводом обележавања седам векова од његовог постојања. Духовне песме у оквиру програма извела је српска оперска певачица Маја Мијатовић уз клавирску пратњу Ведране Ковач. http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/donatorsko-vece-u-becu-za-manastir-banjska_567272.html |
