Време у коме живимо пуно је знамења. Истог дана када се у Грчкој миром „огласило“ Распеће Христово (јер Грчка креће ка своме распећу, пошто је деценијама веровала у лажи безбожне Европе, које су морале да се плате), у манастиру Бошњане у Епархији крушевачкој замироточиле су иконе Светог апостола Луке и Светог мученика царевића Алексеја. Јер, и Србија се нашла на страшном путу богоодступништва, а сада се спремају страшни и крвави ударци на породицу. Зна се да Руси царевића Алексеја, дивно и незлобиво јање Христово, крваво умучено од бољшевика, сматрају заштитником деце и омладине. А у Србији се спрема легализација хомосексуалних „бракова“ и њиховог „права“ на усвајање деце.
О чему је реч? „Омбудсман“ Саша Јанковић, опет је решио да усрећи Србију, овог пута предлажући нови Закон о родној равноправности. Шта нас чека ако Јанковићев модел будућности победи у Србији која се суновраћује у демографски бездан? Члан 53, који дефинише усвајање деце, гласи:„Свако лице у генеративном добу има могућност да под истим условима поднесе захтев за усвојење детета, без обзира на пол и на брачно стање.“ Дакле, у разграђивању породице се увек иде постепено: у Србији је прво брачна и ванбрачна заједница изједначена пред законом, а сада ће и хомосексуалци, трансвестити (у најнапреднијој будућности, и педофили) имати право да усвајају децу. Члан 56, који се бави родном равноправношћу у образовању – наставним планом и програмом, између осталог, говори и следеће: „...обавезно стицање знања из области сексуалног образовања и репродуктивног здравља, промовишу многострукости и вишеслојности људских идентитета и тачан приказ истополне сексуално-емотивне оријентације, трансродности, трансполности и интерсексуалности...“ А какав је то „тачан приказ истополне сексуално – емотивне оријентације“? Па то је стара лаж Алфреда Кинсија, из педесетих година 20. века, да десет посто свих мушкараца и жена јесу хомосексуалци, лезбејке, транссексуалци, и остали „нестандардни“, и да је то нешто сасвим нормално, и да, као у ЕУ Литванији, у оквиру програма „gender loops“ сва деца, од вртића, морају да слушају предавња ЛГБТ чика и тета о красотама свог „life style“. Уместо да деца у школама дубље усвајају породични систем вредности, она ће бити жртве „политичког хомосексуализма“ (израз Наталије Нарочницке). СИРИЗА је најавила легализацију хомосексуаалних „бракова“. То се спрема и у Србији. Случајан ли је плач Христов и Његових светих над негда православним народима? Ми смо 1918, када смо добили, по Светом Николају Жичком, „школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова“ платили 1941. Чиме ћемо тек платити 5. октобар 2000. године, када су на власт дошли (осим часних изузетака) „којих би се марва застидела и вепрови дивљи посрамили“, како рече Владика Николај у „Небеској Литургији“? Кајмо се док још има времена за покајање, док нас, по речима Николајевим, није покрила „језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом“. Господе, дај нам покајање! |