Када сам сазнао да “министар иностраних послова Косова” Хашим Тачи прети да пред међународним  судом затражи ратне репарације од Србије, схватио сам да велико дело промовисања најдемократскије демократије по америчком обрасцу никада неће умрети, јер се налази у чврстим рукама тог верног сина Косова. Али зашто се он спрема да оголи Београд  до голе коже. Па зато што Американци огољавају многе земље у свету, ни због чега или да будемо прецизнији, “за српски геноцид против грађана Косова у рату 1998-1999. године”.

Како се овде не присетити великих белих вођа Америке из ХVIII века који су преузели на себе стварање раја на земљи. Са једне стране они су писали предлог закона о људским правима, а са друге стране нагонили су староседелачко становништво у резервате где се оно муњевито смањивало по убрзаним програмима. И у резултату тога, од 10 милиона црвенокожих абориџина остало је не више од два, а ни они нису способни да се придруже америчком рају на земљи. Тако и завршавају свој век у резерватима. Али пробајте рећи америчком сенатору да је његова администрација тада практиковала директан геноцид над Индијанцима. Благо речено, неће вас схватити, а можда ће вас и оптужити као агента Кремља, јер Америка никада никоме није учинила ништа лоше и неће ни учинити. Зато што они имају Повељу о људским правима.

Хашим Тачи је способан ученик америчког Стејт департмента. То је постало јасно још из времена преговора у Рамбујеу. Можда он чак зна шта је Повеља о људским правима, јер већ неколико година разговара са америчким дипломатама, а они не уче ничему лошем. Јер само под њиховим мудрим руководством може се смислити идеја да се за геноцид оптужи земља која је прихватила четврт милиона људи протераних са Косова уз најдрскије могуће кршење свих норми хуманости. Њих су прогонили убијањем, премлаћивањем, силовањем, рушењем њихових кућа и спаљивањем њихових храмова. Оваква методика на језику међународног права назива се етничким чишћењем, које је по тежини злочина једнако геноциду.

Чујте! Како може министар републике која је практиковала масовна етничка чишћења лишивши стотине хиљада људи живота, здравља, крова над главом – безобразно да баца аналогне оптужбе на адресу суседа! Како то звучи амерички – made in America! Очигледно ће следећа оптужба Хашима Тачија бити тужба против српског министра иностраних послова Ивице Дачића за трговину људским органима. А онда ће оптужити Србију зато што је постала средиште за токове дроге из Азије и као одскочна даска за освајање криминалног тржишта у Европи.

У оквирима здравог разума то се не може схватити, али то Запад прихвата као уобичајену праксу. О улози Вашингтона у стварању режима у Приштини не морамо ништа рећи. Ту је на делу позната а-ла-америчка формула – “он је кучкин син, али он је амерички кучкин син”. Али како ће Берлин са његовом послератном чедношћу? Јер, објавивши да је расчистио са нацистичком прошлошћу, Берлин се дуго шепурио у белом фраку, на фону умрљаних машни Англосаксонаца и Француза. И чак је покушавао да наступи у улози васпитачице на дипломатском паркету Европе.

Чедност Берлина окончана је 1999. године када он није могао да задржи вапијуће повике “Луфтвафе поново на небу  изнад Београда!”. Како се испоставило, растанак са фиреровом сенком је био тужан, али не дугачак. Сада такви вампири као што је Хашим Тачи у потпуности задовољавају укусе немачког руководства. Највероватније ће Берлин подржати тужбу Косова против Београда, јер додатна батина у разговору са Србима није наодмет. И тада ћемо поново постати сведоци поставке још једног политичког театра апсурда, који је у руском народном епу олицетворен бајком “батине усрећују небијеног”.

Све би то било забавно да није једне околности. У САД је у току активна припрема за оптуживање Русије као “империје зла”. Али ми смо на то навикли, свашта смо ми видели. Само што украјинска армија са америчким инструкторима и хваљеном америчком техником претрпи потпуни пораз од ополченаца Доњецка, тако ћемо се и ми претворити у ту саму “империју”. То што ћемо се ми претворити – у реду. Али како и Србију уједно не увући у исто друштво заједно са нама. Како ће тада она ући у ЕУ?

Изовор: "Фонд стратешке културе"