Поводом текста који, у наставцима, објављујемо  под насловом „Анатомија једног злочина“ (овде:, овде: и овде:),  а који говори о хајкачима Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г.Г. Георгија, огласили су се, препознавши се, његови тужиоци – „Ћифтифор Пицарош“ и „свештеничко братство“.

Они су своју реакцију преточили у текст под насловом „Антологија (не)дела једног владике“,  такође у наставцима. Упркос томе што свој напис, у коме прозивају и „Борбу за веру“,  нису упутили директно нама, већ смо га добили од наших сарадника из Канаде, ми ћемо га, у циљу истинитог информисања наших цењених посетилаца, објавити. У нормалним околностима, такав или сличан текст, - због језика и асоцијација неспојивих са православним моралом, - никада не бисмо објавили. Но, пошто је реч о покушају безаконог свргавања једног правоверног епископа, што је злодело усмерено против канонског поретка и јединства Српске Цркве, одлучили смо да текст тужиоца епископа канадског (који је, заправо, њихово огледало) публикујемо, уз молбу нашим цењеним посетиоцима да нам опросте што их у Великом Посту узнемиравамо на такав начин.

Уредништво

+ + +

АНТОЛОГИЈА (НЕ)ДЕЛА ЈЕДНОГ ВЛАДИКЕ

(ПРИЧА У НАСТАВЦИМА)

1.    ОСВРТ НА ПИСАНИЈА КОЈА НАМ СТИЖУ ИЗ ХИЛТОНСКЕ ПАЛАТЕ

“Поштеном владики” отпоздрав на писмо!

Дуго смо се питали, дали уопште има сврхе безумнику узвраћати? Чини нам се да треба и мора. На то нас, ако ништа друго, наша савест свештеничка обавезује. Морамо и зарад правде и истине изнети неке чињенице које се вешто крију у саопштењима, “поштени владика”, и најближи му сарадници (који на жалост “поштеног владике”, не чувају њега него своје столице), вешто заобилазе. Пишемо ово и зарад оних који нису имали прилике и „среће“ да се упознају са многим и разноврсним враголијама “поштеног владике”.

Него да кренемо редом. Није тако давно било, када су они које “поштени владика” назива издајницима Цркве и Христа, писали и потписивали разне петиције и саопштења, како би “поштени владика” остао у Канади и несметано наставио са својим враголијама. Само прошле године потписали смо два. Један у фебруару на годишњој Скупштини, а један пред редовно заседање Сабора, како би се “поштени владика” на Сабору похвалио подршком целокупног свештеничког братства. И тако је то бивало од 1992 године па све до данас. Када би год какве притужбе стигле у Београд из далеке Канаде, “поштени владика” би завапио свом школском другу, угледном проти Василију да пише подршку, а онда би остали свештеници исту потписивали и клели се да је баш све онако, како је наш вољени прота написао.

Елем, када је “поштени владика” прекардашио, дојадивши Богу и народу, након што је тридесет година служио, углавном на саблазан српског народа у Канади, и након небројених жалби на његов рад и понашање упућених Патријарху, Сабору и Синоду Српске Цркве, једном се сетише да пошаљу комисију која ће испитати ваљаност ових жалби. “Поштени владика” је на своју жалост, и не знајући да је Синод донео одлуку о слању комисије, на годишњој Скупштини епархије Канадске, на седници са свештеницима, удари свом силом на све њих, назвавши их пробисветима, лоповима, лењивцима, среброљубцима. Оптужи их да су саблазан Цркве и Бог зна којим све именима их назва. На крају зачини реченицом: “А о вашем моралу да и не говоримо.” Неке је прозвао или како то он каже, “неки су се препознали”, а ми би смо рекли да смо сви били затечени дрскошћу и безобразлуком “поштеног владике”, који је изгледа побркао лончиће. Поједини свештеници се нађоше у чуду, како то да нас је наш Владика до јуче хвалио као поуздане сараднике, а сад на једном постадосмо највећи олош. Један мученик на коме је “поштени владика” често тренирао своје безобразлуке, а овај му годинама праштао, озбиљно забринут рече: „Преосвећени, да нисте болесни па овакве ствари радите? Неки се и јавно успротивише подсећајући “поштеног владику”   на   његове   враголије   и   раскалашност   која   је   опште   позната.   Међутим, “поштени владика” барата “чињеницама”, а за њега су чињенице све што му каже: (“овај знаш ти болан владико”) чекописац, кум воскар, кум каратиста дебелога џепа, вољено му пискарало (полусрбин), и многи други кумови или пријатељи манастира. Куме ћемо оставити овај пут на миру, али их нећемо заборавити. Тако једног свештеника оптужи да је узео паре и сахранио жену која је кремирана. Када се испоставило да је то урадио један други свештеник, подводач, који “поштеном владици”, налази жене за разаноду. “Поштени владика” оног свештеника и не укори. Другог прозва како је црквену кућу изнајмио без сагласности управног одбора и сам потписао, иако је имао уговор о изнајмљеној кући у рукама, и није видео или није умео да прочита, јер наш “поштени владика” за тридесет година свог боравка у Канади није научио енглески језик, а и шта ћему када његове наложнице говоре српски, изузев једне Румунке, али за њу има преводиоца кога редовно са собом води, када се проводи по егзотичним острвима. Неке свештенике осуди како имају куће и мерцедесе, иако сви знамо да возе старудије. Када га подсетише на његову слабост према четвороточкашима, “поштени владика” се збуни! Туц муц, испаде како он сам плаћа своје луксузне џипове, иако сви знамо да Епархија троши грдне паре у ту сврху. На крају “поштени владика” објави да смо завршили састанак.

Након   што   је    стигла   бурунтија    да    синодска   комисија    долази   да    прегледа  стање     у    Епархији,   “поштени  владика” повилени!     Зове,     тражи     подршку     од “издајника”, али ови му дадоше јасно до знања да је ђаво однио шалу и да нико није спреман у раскол са њим ићи и стати против Цркве.

Подсетимо “поштеног владику” још на једну врло битну ствар коју он не жели видети, а то је да смо се сви заклели на послушност владици као Христу, али само док он слуша Христа. Пошто “поштени владика” Христа у помоћ призива само када треба продужити боравак у Канади, и наша ће подршка њему овога пута изостати. Нека га бране воскари, чекописци, секретари, јер су га они саветовали како су му свештеници: „Добро скривени мантијама, бахати и гојни, одвојени богатим плодом свог нерада од људи око себе и реалности свакодневне муке радног света, увек спремни да траже за себе још и више“.

У следећим обраћањима, биће нешто више о кумама, наложницама и свима које су кроз његову спаваћу собу и ђакузи пролазиле.

Наставиће се...

Свештеничко братство

___________

*Из "Небеске Литургије" Светог Владике Николаја