Интернет сајту: „Борба за веру“ Поштовани господине Димитријевићу, Откуд на сајту бранилаца вере толика мржња? Може ли се мржња купити за шаку канадских долара? (Владика се хвалио да га је ваш простор за мржњу коштао само 500$)
Раније смо са радошћу дочекивали ваше текстове. Ми смо били са вама, иако смо на другој страни света. Чврсто стојимо за наше Православље. Не седимо док богослужимо. Сви се заједно дивимо светлим примерима Православља. Објављивали сте такве примере и много сте се трудили, слава Богу. Ви сте и сами лепо писали. Благодаримо прво Богу, а онда и вама. У ове дане поста, нечестиви нас помућује. Помера вас и нас, са заједничког курса. Зашто вам je требало да објављујете текстове о„Алибаби“ или „Ћифтифору“? Да преносите дезинформације о наводном њиховом смрзавању пред пицеријом или нашом Патријаршијом? Због чега је за наше Православље важно то смрзавање? Никада у својим ранијим текстовима нисте никоме давали надимке. Сада бјављујете писма о Ћифтифору, а њега никад нисте упознали. Нисте ни Алибабу упознали. Можда су та двојица дивни пастири, а још бољи људи? Димитријевићу, можда објављујете бљувотине о добром човеку. Можда о људима у мантијама пишете по сугестијама? Без икакве провере. Ћифтифор није носио лагану јакницу када је стао пред свог епископа. Ћифтифора је носио Дух Свети који га носи и данас. Не судите о човеку брзоплето. Писци на вашем сајту га остављају на миру, па му опет враћају са: „ласка, прети, и уцењује“. Зашто то објављујете? Објављујете и лична писма, како кажете „у циљу истинитог информисања наших цењених посетилаца“, па додајете: „У нормалним околностима, такав или сличан текст, - због језика и асоцијација неспојивих са православним моралом, -никада не бисмо објавили. Но, пошто је реч о покушају безаконог свргавања једног правоверног епископа, што је злодело усмерено против канонског поретка и јединства Српске Цркве, одлучили смо да текст тужиоца епископа канадског (који је заправо њихово огледало) публикујемо, уз молбу нашим цењеним посетиоцима да нам опросте што их у Великом Посту узнемиравамо на такав начин.“ Управо је оно што називате неспојивим са православним моралом, вређање људског достојанства придавањем погрдних надимака, изношење интимности без провере аутентичности података, клевете, језик и стил недостојан свештеника, оно што сте објавили, а потписано је са иницијалима и са дозволом аутора. Све у циљу одбране неодбранивог. Тиме се уредништво вашег сајта јасно декларише. Објављивањем таквих писама, злоупотребљавате јавни простор и узнемиравате вернике у току Часног поста, управо онако нечасно, као што преписујете наводним завереницима. То није професионална етика, нити је у складу са православним моралом. На вашем сајту јефтино просипате наше свето Православље. Објављујете текстове у којима се напада комисија САС СПЦ да долазе само по „дневнице“. Они састављају питања по „кроју мантије“. Они би да „анакајафишу“ епископа. Ко прави такав сценарио? Упутите нас господине Димитријевићу. Научите нас како се брани свето Православље. Нападом на комисију САС СПЦ? Даље се описује предводник комисије: „поп Велибор Џомић алијас Џома Диплома – Велики Џомоквизитор.“ Лепо се и баш хришћански набрајају његови грехови. Прво сте га именовали, а онда осули страшне речи: „он је попут Томаса Кромвела, носи чудну капу, он је штафетна палица без теолошког образовања, он је вазелин неког хеликоптерског владике, главосекни господар, подмићеник Митрополитов, купио докторат, нечији је разарач српства и светосавља јер има дозволу да се обраћа медијима, социопатолошки се односи према новцу и краде-узима-отима, новац дугује свима, и на крају, он је иследничко-комисијски туриста.“ Хришћански сте описали, нема шта. Објављујете текст у коме се описује и напада и други члан комисије, владика Хризостом. Није вам сметао ни његов свети чин када сте дозволили да се о њему пише: „оставио је велике дугове своме наследнику (детаљно описане), он је финансијски башкарџија, контролор је наводно туђих малверзација, саблазнитељ је својег наследника.“ Овај опис вам је такође био хришћански. Усуђујете се нападати и остале чланове комисије. Тачније, ви претите нападом и на сами врх Српске православне цркве, дозвољавајући да на сајту „Борба за веру“ отворено пише: „пристаје им католичко име из 1622. године – CDPF, они су комисија Вујице Вулићевића, црква и Патријаршија нису поштени јер прегледају књиге, иза њих стоје политички разлози.“ Остало ће бити набројано када се „намире дани и бројеви“. Владике и свештеници „носе фра-мантије и дижу руке за Унију“, и сви су вам они „неиследиви иследници.“ Архијерејски намесник у свакој епархији једном годишње прегледа комплетно стање. Од матичних књига, како су вођене, преко финансијских извештаја, рачуна, признаница и свега осталог. Подноси о томе извештај епископу. О свему. Чак и о чистоћи храма, дворишта, сасуда у олтару. Никад се нико није због овога побунио. А знате ли зашто није? Зато што је то нормално, господине Димитијевићу. Како, онда, није нормално да САС има увид у пословање било које епархије у Српској православној цркви? Размислите мало о овим питањима пре него што неки наредни текст на ову тему објавите. Опет о Ћифтифору. Оптужују га за некакав сајт, а човек уопште нема сајт, нити уређује било какав сајт. Нема везе ни са новинским текстом у Блицу, али га свеједно оптужују. На вашем сајту је у наведеним текстовима, оптужен и носилац ордена Светог Саве првог реда. Заиста, то није пријатно читати. Нарочито, јер је тај исти човек, нашем Владики седео са десне стране, без обзира на то колико је свештеника било присутно. Наш Владика га је и предложио за овај вредан и цењен орден. Шта се десило са оваквим људима? Није он једини, било их је много. Сада их више нема. Непожељни су. На крају, коначно и нешто лепо на вашем сајту, и то од вашег “поузданог извора из Канаде“. Објавили сте и текст ђакона падобранца о владичином проти подржаваоцу, Михајилу Додеру. Сада морамо своје језике прогутати, и своје прсте почупати, само да не кажемо или не напишемо оно што ми знамо о том бајном проти. Нека буде као што сте и написали. Слажемо се. Коначно сте нас и обрадовали лепим духом писања на вашем сајту. Преко проте Додера, ви сте се можда и несвесно вратили хришћанству и нашем светом Православљу. Објављујте и у будуће тако лепе текстове. Немојте сејати мржњу, бећ љубав посејте. Нашем народу је доста мржње, ратова и раздора. Потрудите се мало да вас опет радо читамо, а не овако – са неверицом, тугом и болом. Свештеничко братство Епархије канадске |