Близу двадесет година одлазим у манастир у Милтону, и видео сам владику Георгија у најразличитијим ситуацијама - од служби (најчешће), преко епархијских дана, књижевних вечери, посета парохији, па све до весеља типа прославе српске нове године, и томе слично. Ради се о више стотина сусрета, и ујутро, и у подне, и предвече, и увече! Да ли може да буде случајност да ја од тог човека НИСАМ ВИДЕО АПСОЛУТНО НИШТА САБЛАЖЊИВО ЗА СВЕ ОВО ВРЕМЕ (а врло су ми високи стандарди, и изоштрено око да приметим саблазан), поготово по подобију овога за шта је оптужен? Некакав "преслободни однос" и томе слично?! Боже ме сачувај!

Из мог искуства, понављам, ради се о неколико стотина сусрета у различито време, у различитим околностима и у различитом друштву (или насамо), владика Георгије је гостопримљив, али веома, ВЕОМА резервисан човек! Можда баш зато што су га клевете опекле, испекле и препекле. Притом, човек суздржан и у јелу, и у пићу. Да ли је могуће да се човек стотинама пута баш толико успешно претварао, а онда одједном волшебно постајао некакав монструм, чим би се моја (небитна) маленкост удаљила? Што се тиче слике из Блица - да мени, ево сада, док ово пишем, приђу две особе које познајем и траже да се сликају са мном - ја бих се сликао! Шта је, тачно, ту грех? Шта је ту саблазан?

И, за крај - немам, нити сам икада имао, никакве финансијске користи ни од Цркве, ни од владике Георгија. Прилажем као што и други прилажу, у Цркву идем да се молим Богу, а не да се бавим политиком или гласинама - значи, непристрасан сам колико је то у људској мери могуће.

Име аутора познато Уредништву