ЈЕГОР АНАТОЉЕВИЧ НИЈЕ СВЕШТЕНИК

 Поводом репортаже у „Вечерњим новостима“ од 22.1.2009.године, о горе поменутом "свештенику", дајемо кратко саопштење:

        Поменути нијe руски свештеник и поседује различите исправе и папире. Са другом причом већ је опрерисао по браничевском крају крајем 2007. г., али је био ''прочитан'' и протеран из исте. Шаљемо вам фотографију из тог периода.

Док је био у Браничеву носио је штап, а чим је био ван видокруга других људи, лепо је ходао и сл. Тада је причао о себи као богатом наследнику, док му је народ, који заиста воли Русију, давао новац за молитве за своје ближње.

Упозоравамо благоразумне да дотичну особу не примају и да је подвргну строгој провери.                               

 +++

Уз две сестре и мајка Србија!

РЕПОРТАЖА у "Новостима" о Ворнокову Јегору Анатољевичу, свештеномонаху из Москве, који је новогодишње и божићне празнике провео у Шумадији, изазвала је велико интересовање читалаца. Редакцији су се писмима и телефоном јавили људи из Београда, Ниша, Крушевца, Краљева... а породица Чеде Илића из Крагујевца је свештеника Јегора возила до манастира Дивостин где је коначио десетак ноћи. Познати шумадијски музички уметник Ненад Илић је са њим обилазио гробља, тражећи где је сахрањен отац Јегорове покојне мајке Марије.

Жељу да се свештеномонаху Јегору помогне да пронађе претке, потврдиле су и матичне и остале службе у граду на Лепеници. На повратку за Москву дошао је да се лично захвали "Новостима":

- Ово што сте ви написали, фотокопираћу и понети свим водећим листовима и часописима у Русији. Да руски народ, свештенство и монаштво сазнају колико их и данас воле Срби.

О свом трагању за прецима и сопственим идентитетом по Шумадији, каже:

- У књигама умрлих нашао сам Јована Марковића, али не знам да ли је реч о оцу моје покојне мајке. Нема података да је имао потомке, једино да је преминуо 1916. године. Милан Голубовић, који би требало да буде његов рођени брат је преминуо 1945, његова супруга Јелена деценију касније, а већ су се упокојила и њихова деца, синови Ратољуб и Мирољуб и ћерка Надежда. Сви се воде у књигама умрлих општине Крагујевац, без адреса на којима су живели.

Свештеник Јегор Анатољевич Ворноков рођен је 1972. године у Печују. Од мајке Марије, Српкиње из Крагујевца, и оца Александра Иштвана, Мађара, рођеног у Загребу, који су погинули у саобраћајној несрећи, када је Јегор имао четири, његова старија сестра Елизабета пет, а млађа Весна две године. Из сиротишта су их повели на различите стране. Јегора у Русију, где ће касније завршити три факултета.

У Крагујевцу је незванично сазнао да није без основа прича да је његова сестра Весна доведена у Шумадију. Упоран је да је пронађе. Има индиција да су јој они који су је усвојили дали своје презиме. Да се удала и опет добила ново, а по свему судећи, некадашња девојчица из сиротишта и не зна за своју праву судбину. Међутим, Јегор је упоран. Каже: брат ће пронаћи сестру.

- Помагали су ми сви које сам сусретао, као и српски свештеници код којих сам најчешће боравио, јер сам у Србију дошао уз благослов сада већ упокојеног патријарха Алексија и митрополита Винарија. И представници СПЦ су ме радо примили уз пуну подршку митрополита Амфилохија. Управо након доласка, Стеван Станковић, парох храма Покрова пресвете Богородице у Београду, где сам служио, освештавао воду и исповедао вернике, возио ме о свом трошку чак до Хоргоша, где сам пронашао гроб своје бабе, очеве мајке. Моји трагови засада су само гробови. Међутим, убеђен сам да ће доћи дан да пронађем и две живе сестре, Весну и Елизабету. Ова друга је вероватно одведена у Хрватску, где Јегор није наишао на тако топао пријем као у Србији.

НАРУШЕНО ЗДРАВЉЕ

СВЕШТЕНИК Јегор Анатољевич остао би дуже у Србији, али мора на лечење у Русију.

- У време хаварије нуклеарке у Чернобиљу био сам у околини са групом студената. И озбиљно сам озрачен. Живот ми је једва спасен, али ми је здравље веома нарушено. Док боравим у Србији, под сталним сам лекарским надзором проф. др Светомира Стожинића, који је и руски академик. Страх ме је да нисам дугог века, али ми је велика жеља да за живота пронађем сестре. Да има ко моје крви да зе мене свећу упали.