 Птице цвркућу низ поветарац који са Јадранског мора пирка благо љуљајући гране столетних борова и мимозе. Пролећно сунце се игра светлуцајући на златним шљокицама величанствених одјејанија епископа Црногорског и Јерменског, док њихови благи покрети чине да прапорци на ивицама одежди тихо звече. Чује се појање монахиња у алту подстакнуто тенорима ђакона који свечано изговарају јектенију панихиде. Дим из кадионица милује лица присутних, као и древне зидове манастира Светих Архангела на Михољској Превлаци. Призор је идиличан. Прави рај на земљи! Али да ли је све то тако како изгледа?
Повод за Литургију и парастос је комеморација страдања Јермена над којима су Турци извршили геноцид у пролеће 1915 године. Званични сајт Митрополије црногорско – приморске вели: ”Служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством, уз присуство старјешине епархије Јерменске апостолске цркве у Румунији епископа Татева Акобиана...”1 За време Литургије, односно Евхаристије епископ Јерменске апостолске цркве је заиста само присуствовао, али за време одржавања парастоса уочљиво је да уважени гост има на себи епитрахиљ и омофор, тако да од тада више није само присутан, већ учествује у своме епископском капацитету и саслужује.
Многи такозвани хришћани сматрају себе за Православне, Ортодоксне. Римокатолици и западна схоластика их сврстава под именом Оријентал Ортодокс. Јермени припадају овој групи. Они, за разлику од Православних Срба, Грка и Руса, признају само прва 3 Васељенска Сабора јер од IV су се одвојили од Цркве, у ствари Црква Христова их је одстранила као јеретике. Дакле они су још старији јеретици од наше ”браће” римокатолика. Њихов ”светац” Диоскор је анатемисан, проклет од стране Светих Отаце Цркве Христове – ЈЕДНЕ Саборне, Васељенске (Католичанске) и Апостолске! А шта ми2 чинимо овде, на овом ”собору...”? Молимо се и саслужујемо са монофизитима, јеретицимa, док се чак и римокатолици буне што папа саслужује са јерменским "Католикосом"! (овде:) ”Да“ - рећи ће они – ”као прво, ово није саслуживање јер није у склопу Евхаристије, већ само парастос Јерменским мученицима! Ви зилоти сте баш нетолерантни и без имало љубави!” Сладуњава, овоземаљска ”љубав” која толерише јерес и релативизује догмате и одлуке Васељенски Сабора у ствари није љубав, већ МРЖЊА . Свети Јустин Ћелијски каже: ”...Свој став према јеретицима, а јеретици су сви који су неправославни, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2. Кор.6,14-15). Правило Светих Апостола 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”. Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима…правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане..”3 Митрополит Амфилохије каже за себе да је ученик оца Јустина, али чини нам се да у свом акту изливања љубави према Јерменима, служећи парастос са њиховим јересијерархом, он омрзе свог духовног оца, а тиме и самога Бога, јер саслуживање са јеретицима заиста није богослужење него богохуљење! Овакав приступ Светим Оцима и канонима Једне Свете Католичанске Цркве, односно ”качењем канона мачку о реп” је узело маха у званичном Православљу. У задње време сведоци смо многих оваквих, а и горих канонских преступа наших најузвишенијих, и најученијих свештенослужитеља. ”Риба од главе смрди” каже наш народ, а наши (псевдо) епископи, следујући пример Васељенског патријарха, оваквим се понашањем све више удаљавају од Вере Светих Отаца. Блатантним преступима и каљањем наше вере пројављује се једно ново једномислије - јединомислије у неправославности. А они, наши епископи, на жалост и несрећу многих, још увек задржавају етикету ”Православaн” обмањујући и саблажњавајући мноштво ”малих”. ”А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.” (Матеј 18:6-7) ”Кротки Лафови” 3Из писма Светог Аве Јустина Ћелијског ”Његовом Преосвештенству Господину Јовану Епископу Шабачковаљевском, Шабац - за Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве 13/26. новембра 1974
Фото: mitropolija.com Видео: youtube.com
|
