Догоди се и то, велико чудо у Торонту.

Посети нас и Синодска комисија. Истини за вољу, више ми је личила на некакве језуите (опрости ми, Господе, и помилуј ме грешног). Ред би био захвалити им се јер како нам рекоше, да су дошли због нас и на наш захтев.

Рекоше нам и да нам треба нова снага и енергија, тако да само што нам Владика Максим није дао званичан предлог за своје намештење. Комисија је дошла да саслуша Савет Епархије канадске, а да при том нису изнели ни једну тужбу, против Владике Георгија и у том саслушавању, Преосвећени Владика Теодосије је више причао о себи, готово се и не бавећи "актуелном проблематиком". Причао нам је о својим успесима. Неуспехе и непотизам није помињао.

За време састанка, свештеник Џомић, такође члан комисије, се бавио бизнисом на типично амерички начин, трудећи се да, у кухињи, склопи савез са нашим игуманом Василијем, убеђујући га да је само његова столица сигурна и непромењива.

Све је било без маске и без рукавица. Баш дивни и васпитани људи ови нови духовници.

Мислио сам да смо пали као народ, а какав народ такво и свештенство, али авај. Пали, то је свршена радња.

Ми заправо пропадамо у неки бездан, али толико дубок да би се и свемир у њему сместио и уплашио се своје ништавности.

Још нам је саопштено да су све паре ту, да паре нису нестале и да, и поред неких пропуста у књиговодству, није било финансијских малверзација. Саопштише нам и то да би Преосвећени Владика Теодосије, решио све наше проблеме за два месеца, а да би Преосвећени Владика Максим можда и брже, вероватно због дугачке каријере и богатог искуства. Стекао сам и утисак да су епархијском правном саветнику, госпођи Милени Протић, израсли нокти на ногама од труда да објасни доктору Џомићу да се, уз сво поштовање црквеног права, мора поштовати и право државе Канаде у којој живимо и у којој се налази канадска епархија.

Али ето, уздам се у Бога да ћу и ја да чујем онај „туп“, који следи после пропадања и пада, па да кренемо из почетка, од дна на горе, па макар било и миц по миц или камен на камен, све осим овога је прогрес и нада. 

Владимир Стјепановић

Торонто