Ко су Правоверни Светосавски Срби у Канади? Ко је владика Георгије? Ко су несрби? Ко су пучисти? Један од могућих сценарија? Шта је главни узрок? Шта је решење?

Дуго живим у Онтарију, редовно идем у Српске Цркве да олакшам својој грешној души, учествујем у животу Канадске Епархије, помажем финансијски Српске Цркве колико ми приходи дозвољавају, био сам дуго времена у управи једне од Српских Цркава, учествовао сам у раду епархијских скупштина. Из тих разлога, сматрам себе добрим познаваоцем прилика и неприлика у Канадској Епархији.

У неким београдским дневним новинама у страном власништву, појавили су се текстови у којима се тврди да владика Георгије нема подршку међу Србима и свештеницима Канадске Епархије. Појавиле су се и многе друге гадости и лажи. Те гадости и лажи нису предмет овог текста. Они више говоре о онима који их пишу, него о владици Георгију.

Владика Георгије ужива бескрајно велику подршку Правоверних Светосавских Срба у Канади.

Истина је, на срећу, да владика Георгије нема подршку међу неким србима (у даљем тексту: несрби) и неким свештеницима (у даљем тексту: пучисти).

Ко су Правоверни Светосавски Срби?

Потичу из свих Српских Земаља: Србије, Македоније, Црне Горе, Република Српске, Федерације БиХ, Српске Крајине, Лике, Далмације, Источне и Западне Славоније, Барање. Има их из Румуније. Има мећу њима Француза, Ираца, Јевреја, који су крштени У Православној Вери. Има и богатих, има и мање богатих, наравно, мерено новцем. Понекад међу њима настану мањи неспоразуми, али сматрају да међу њима нема битних разлика. Брину исте бриге, како да сачувају себе и своју децу у моралном лудилу и хаосу којима су окружени. Кућни су пријатељи. Једни другима иду на славе. Спаја их бесконачна љубав и оданост Светој Светосавској Православној Српској Цркви. Српске Цркве се финансирају из њихових донација. Даје ко како има и може, неко више, неко мање, а неко и несебичним добровољним радом. Сва имања у Канадској Епархији купљена су и Цркве изграђене од тих њихових донација и њиховог рада. Плате свештеника, укључујући и пучиста, исплаћују се из донација Срба. За приватне прославе, свадбе, крштења и друге скупове, користе црквене објекте и за те услуге плаћају. То је додатни приход Српских Цркава и Канадске Епархије.

Ко је владика Георгије?

О заслугама владике Георгија за очување Светосавске Православне Вере и српског језика су евидентне и не треба трошити речи. Сваки добронамерник, који није слеп и глув, може то да сагледа. Срби у Канади, поред Грка, имају најразвијенији верски живот, школе српског језика, верску наставу и фолклорне групе од најмлађег узраста па до пензионера. Једини међу православцима имају Манастир. Он је њихов понос и симбол. Велики број нових цркава је направљен, верска служба је на српском језику и стриктно по Светим Канонима Светосавске Православне Српске Цркве. Њихове објекте користе Руси, Грци, Румуни, Копти, православци из Етиопије, у складу са Светим Канонима.

Доброта владике Георгија нема граница, ни мере. Пучистима је омогућио да дођу из Српских Земаља у Канаду, дајући им радне визе, некима је омогућио школовање на богословским факултетима, неке је, богме, финансијски помагао у току школовња. Према пучистима се односио као према својој деци, врло често, превише несташној за одрасле људе, а камоли за свештенике. Несташлуке им је опраштао и покушавао да их врати на пут вере. Сада му враћају незахвалношћу и отвореном мржњом.

Ко су несрби?

Они су, на жалост, етнички Срби и ништа више. Неки од њих имају много пара. Зато што имају пара, очекују да свако од Срба игра како они свирају, укључујући и владику Георгија. Неке од Српских Цркава користе као своју приватну имовину. Имају намеру да ставе под своју непосредну управу целокупну имовину Српских Цркава и Канадске Епархије, која се мери стотинама милиона долара и стицаној од донација хиљада Срба у задњих 70 година, распродају је и тај новац користе за себе. Ови несрби поткупили су, на жалост, неке гладне несрбе без пара, који им служе као ударна песница и бесни пси, док они седе у позадини и повлаче конце. Поткупили су и неке од најгласнијих пучиста жедних крви владике Георгија.

Ко су пучисти?

То су, на жалост, свештеници, али они са врло дубоким џеповима. Неки од њих су уцењени и преплашени, углавном су млађи са слабом вером у срцу. Свим овим пучистима Српске Цркве и Канадска Епархија исплаћује плату, животно, здравствено и пензионо осигурање. Укупан износ  се креће, у већини случајева, између 75000 до 85000 долара. Пучистима Канадска Епархија обезбеђује пензију, скромну, али редовну. Други део пензије исплаћује канадска држава. Од те две пензије може пристојно да се живи. Са овим платама пучисти припадају канадској средњој класи. Пучисти, такође, одлично зарађују пружајући верске услуге Србима. Ове услуге Срби плаћају у кешу. Процењује се да од ових услуга сваки пучиста зарађује годишње између 50000 и 150000 долара, зависно од величине парохије, које они не пријављују канадским пореским органима и на који не плаћају порез на личне проходе. Неким  пучистима ни ово није довољно, па имају приватне бизнисе, на пример, пицерије, воскарнице и друго. Поседују по пар кућа и станова у Канади, куће и станове на Флориди, објекте по Србији, возе веоме скупе аутомобиле (мерцедесе, БМВ, аудије). Горди су и себични. Владика Георгије је покушао да реши овај проблем премештајући пучисте, што је изазвало њихову канонску непослушност,  неконтролисани бес и мржњу.

Један од могућих сценарија?

На велику жалост и тугу Срба, Сабор Српске Православне Цркве смењује владику Георгија. Срби немају никакву сумњу да владика Георгије неће прихватити ову одлуку безпоговорно, као сваки Правоверни Владика. Пучисти и несрби побеђују и преузимају имовину Канадске Епархије и стављају је под своју непосредну контролу. У крви пучиста и несрба је да узимају, они не знају шта је давање. Преузимају имовину Канадске Епархије и користе је за лично богаћење. Несрби и пучисти постају још богатији, њих Православна Вера не занима. Битно је да су пуни пара као бродови.

Нови владика неће бити дочекан са добродошлицом од Срба, јер смену владике Георгија сматрају линчом, као што је била смена владике Артемија, Филарета, Константина и Василија. Биће дочекан као уљез. О поверењу између њега и Срба бесмислнео је говорити. Неће га бити. Ако се нови Владика супростави несрбима и пучистима или покуша да задобије поверење Срба, доживеће судбину владике Георгија. Ако се окружи несрбима и пучистима, мораће да игра као они свирају. То му неће сметати, ако је исти као они.

Србе престају да долазе у отете Српске Цркве. Срби задржавају неке од Српских Цркава. Пучисти из тих Српских Цркава добијају отказе и бивају замењени правоверним свештеницима, остају без плата, осигурања и пензија. Могући су судски процеси, нова мржња, сукоби, свађе. Лепо и бајковито сигурно неће бити. Србин је Србину највећи крвник. Овога пута раскол ће бити канонски, који се неће моћи превладати. Срби, који припадају отетим Српским Црквама, се организују око нових цркава и почињу из почетка. Како међу њима има, такође, богатих Срба, овај процес ће бити врло брз. Њихови свештеници ће долазити у Канаду на временски ограничене радне визе. После истека тих виза, враћају се у Српске Земље из којих су дошли, а нови свештеници долазити, слично дипломатском особљу. На овај начин, спречаваће се њихово енормно богаћење, гордост и непослушност, али ће се побољшати материјални положај српских свештеника, посебно оних са пуно деце.

Шта је главни узрок?

Синод Православне Српске Цркве је под влашћу паписта, екумениста и новотараца. Неки од владика су, такође, паписти, екуменисти и новотарци. Сви они заједно не поштују Свете Каноне, него линчују, блате и на крст стављају правоверне владике. Папске крстове и прстење више цене од Свете Светосавске Православне Вере. Ближи има је римски бискуп него руски Патријарх. Делају као језуитска завереничка група и папска војска. Међу несрбима и и пучистима у Канади нашли су своје истомишљенике, а сви заједно пате од гордости заражени болесним обожавањем новца. Њима је Света Светосавска Православна Срспка Црква последња рупа на свирали.

Шта је решење?

Једини избор за све Србе, без обзира где живе, је борба за нашу Свету Веру. Света Православна Вера нас је очувала и само она нас може очувати од свеопште пропасти у временима која долазе. Наши противници нису туђинци, они говоре српски, они су део нас, додуше, онај најгори. Народ је гладан, разочаран и резигниран, без воље за борбу. Нема Карађорђа, нити Милоша на видику. Они још спавају у хладовини. Број наркомана се повећава. Деца су без родитељске контроле, јер окупационе власти не дозвољавају родитељима да буду родитељи. Сексуалне изопачености постају нормалност. Истинске љубави се све мање. Љубав према Богу је још ређа. Људи се отуђују. Очај и душевна беда харају Србијом. Народу се одузима имовина због телевизијске претплате, рачуна за воду, струју и грејање, који нису у стању да плате. Србија је окупирана. Српска Војска је у дроњцима сведена на осредњи музички оркестар. Српска полиција је послушна окупационим властима, жандармерија држи народ у страху и апсолутној послушности. Србијом се шири страх. Школство у Србији служи за преумњавање младих Срба. Уче лажну историју. Стиде се себе. Хоће да буду робови у Европи, уместо да буду слободни у Србији. Прелепи српски пејсажи су ружни и никога не привлаче. Све српско је кужно. Српска култура не постоји, постоји само Европа у Србији, као да Србија никада није била у Европи него на Марсу. Здравство је уништено, стотине лекара одлази из Србије. Осиромашени уранијум европских пријатеља коси по Србији и старо и младо. Млади и школовани одлазе у потрази за бољим и достојанственијим животом,  Не виде своју шансу у изградњи боље, слободније и богатије Србије. Нашу Свету Цркву преузимају архијеретици. Српски корени су трули. Борба је једино могуће решење. Тако ћемо постати милији и самом Богу. Нема ко други. У противном, нестаћемо са листе народа, и то врло брзо. Ако наставимо овакви какви смо сада, ако наставимо да будемо мањи од црва, тада ће и Бог дићи руке од нас.

С поштовањем,

Владан Вујичић,

Онтарио, Канада