Прегледајући постове на сајту Београдске патријаршије „СПЦ.рс“, наишли смо и на вест „Новорукоположени жетеоци на њиви Господњој“. Вест је, сама по себи, незанимљива и сувопарна као, иначе, и сам овај сајт. 

У чланку се говори да је у Недељу Слепог, шесту недељу по Васкрсу, 17. маја 2015. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, одслужена Света Литургија којој је началствовао епископ далматински Фотије уз саслужење епископа бачког Иринеја, врањског Пахомија, крушевачког Давида, средњоевропског Сергија, јегарског Јеронима и новосадског свештенства.  На богослужењу су рукоположени и нови свештенослужитељи.

Прочитавши наслов вести, пажњу су нам привукле фотографије испод наслова, од којих доносимо две. Молимо наше цењене посетиоце да их пажљиво погледају:

Шта је карактеристично на овим фотографијама?

Карактеристично је да у Саборном храму у Новом Саду, другом по величини граду у Србији, на недељној Литургији, на којој су служила шесторица епископа, има мање верника него у храмовима у појединим српским селима! На овом примеру, у свој њиховој огољености, видимо плодове екуменистичко-новотарске црквене револуције. Видимо оно што ми годинама истичемо: екуменисти и новотарци немају народ. Верни народ бежи од отпадника. Народ бежи са крхких папистичих чунчића који ће се разбити о хриди пре него што уплове у ватиканску луку. На овим сликама видимо да у храму скоро да је више свештенослужитеља него верника. Из дана у дан ова појава биће још драстичнија. Паписти ће на крају остати сами, са понеким од својих заблуделих следбеника.

Неки од наших посетилаца послали су нам писма у којима кажу да недељом и празницима путују десетине километара да би присуствовали Литургијама које се служе исправно. Тужна је и претужна слика да верници морају напуштати своје храмове, окупиране од стране паписта и фанариота. На њиховој страни је гола сила, као што је била на страни фанариота – сарадника тадашњих српских непријатеља - Карађорђевог и Милошевог доба.  Али, „Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа својега“ (Пс. 20,7). Ишчезоше они фанариоти, ишчезнуиће и ови. „Они су као сан, као трава, која рано вене, ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши“ (Пс. 90,5-6). И нека не забораве: тешка је рука Немањића Саве!

Жив је Бог и жива је душа наша и жива је Србија Светог Саве и Светог Лазара!