Прочитах наслов, а после тога само летимично прегледах писмо професора Живановића који се обраћа бискупу Марију Бергоглију као некаквом папи Фрањи. Пракса ватиканског подземља јесте да када поставе шефа да му дају одређено светачко име. Има разних поглавица ватиканских, који јесу узимали имена светаца, као на пример Војичек Војтила се лажно представљао као Павле. Овога кога професор Живановић крсти као некаквог Фрању, то и још неки раде, желим исправити да он није никакав Фрањо већ њега су прекрстили у некаквог Франциска. Да ли је тај Франциско био и заиста прави светац ја не знам, није ми такво име у нормалном Хришћанском свету познато, а ако су некога за светца прогласили Ватиански криминалци бар за мене такав не може светац бити.

Горе од свега је то што Живановић, као началник Међународне Комисије за Истину о Јасеновцу се обраћа шефу једне од најкрволочнијих и најкриминалнијих организација у свету са „Ваша Светости“. Првенствено шта ко има потребу да се  једној безнадежној, и у крјњој линији организацији која је до те мере искомпромитована и која потпуно тоне у безнађе, па тако не само да губи углед већ и значај, да се обраћа за једну тако важну и веома болну ствар, која у себи носи читав низ питања на која још ни делимично нису дати одговори.

У име чије то пише Професор? У име Јасеновачких  жртава? С којим правом се он у њихово име обраћа оној организацији која је изазивач једне тако болне трагедије, једног варваризма без преседана у свету, па још и са „Ваша Светости“ и на крају му одаје изразе поштовања.

Ја сам предходном шефу ватиканског подземља, када сам прочитао писмо књижвника Рекс Вејлера које у преводу Вам шаљем на увид у наставку, послао писмо и замолио га да ми пошаље број телефона од бога са којим је он разговарао. У Вејлеровом писму ћете прочитати о чему је Ратзингер тврдио да је са богом разговарао, зато сам и затражио број телефона, како бих и ја могаo са њим да успоставим контакт, па да га можда као Ратзингер и ја нешто упитам. Вероватно они криминалци тамо у Ватикану су схватили шта би ја додатно могао да упитам Ратзингеровог бога, па ми ни до данас нису послали одговор.

Што се тиче стила мојег писма које сам Ратзингеру послао тај стил не одудара од стила Вејлеровог. Не пишемо шефовима ватиканске тамницу  у овом стилу само ја и Вејлер, већ сва интелектуална елита Северне и Јужне Америке. Треба само прочитати обраћање шефу Ватиканског подземља професора Јана Буруме. Немам времена да га преводим. Мислим да је нас све који се боримо против криминалитета Ватиканског подземља Бурума далеко надмашио.

Схатите ово како хоћете. За мене било ко се поглавици Бергоглију обраћа стилом и начином који је презентиран у актуелном писму, које је „Борба за веру“ објавила - губи кредибилитет. То и утолико пре што не само жртве Јаеновачке, већ подгревање и потпиривање дискриминације у периоду пре, у време, и после другог светског рата, баца једну особито тамну мрљу на ову изразито криминализовану организацију која ни случајно не заслужује да јој се било ко је њен утицај на својој кожи осетио обраћа са предиспозицијом поштовања. 

Стављати  реч црква  под наводнике, као што то ради профеор Живановић то тамо у Ватикану мало значи. У завршници где он каже Бергоглију да би требло да поради на измирењу хришћана на Балкану, у Ватикану ће ово бити оцењено као велики успех. Да хоће они помирење али под њиховим условима. Да ли је проф. Живановић свестан тога?

И, наравно, у том контесту они ће рећи да су постигли успех у том погледу, јер, забога, па ту су Буловић и Радовић да тај посао одраде, и они га успешно, бар како ја то видим одрађују, а наивност једног поштеног човека, они као добро утренирани језуити ће смишљено искористити.

У роману Луцие Монтгамери, „Ана Испод  Зеленог Поткровља, бивша учитељица младе Ане која је као усвојено дете одрасла у поткровљу које је са спољашње стране било обложено зеленим плочама од шкриљаца са Вермонта, и која тек започиње своју каријеру у просвети,  да би Ана пребродила тешкоће са којима се из чисте наивности суочава, њена васпитачица док је Ана била дете, сада као младом просветару је саветује: „Драга Ана да би могла да добијеш утакмицу добро мораш да познајеш играче како своје тако и оне противничке.

Професор Живановић као и многи други попут њега, мора исто тако добро да упозна играче. Данашње генерације Срба, нарочито они који припадају интелектуалној и академској средини,  не разликују много бело од црног. Добар део њих  мисле, зато нам тако и јесте, да зато што у Ватикану с времена на време се појављује чудовиште са дворорогом капом, да то чудовиште нешто представља, зато што пред њим клечи слуђена маса. Па када још професор тако високог угледа се чудовишту обрати са „Светости“ онда замислите како то ови схватају и прихватају? Мене то ипак боли, из разлога што су ми управо играчи добро познати. Надам се да ће играчи мог тима када прочитају Вајлерово писмо ипак нешто научити, како би могли једног дана, можда, кажем можда и да тријумфују.

Нису само Јасеновачке жртве и пустоши других конц – лагера оно у чему се та криминална банда истакла. Поред ових жртава које се никако не смеју занемарити, највеће жртве Ватианског подземља су управо његови следбеници и поданици о чему сам Вајлер и говори у писму под насловом „Света Издаја“.

Јанко Бојић

+ + +

Света Издаја

Писмо Јозефу Ратзингерu  од старне књижевника Рекс Вејлера.*

Фебруара 16, 2008.

Драги Господине Јозеф Ратзингеру: Ви сте папа сада и према  La Cavilta Cattolica  ви сте  ''посредник највише правде, и заштитник угњетених.''

Као лидер ваше институције, шта сте учинили да се у оквиру ваше цркве,  пред лице правде изведу они који су се огрешили о исту? А шта сте поготову учинили да се жртве ових прекршиоца заштите?

Коју врсту правде ћете применити  за Марциала Мациел Дегуладо¹  за оно што је он  нудио  њговим студентима ради наводног праштања њихових младалалачких сагрешења, представљајући се да он има папско одобрење за његове прљаве сексуалне радње  које је он у знак праштања примењивао на тим истим младим  стдентима. Жртве његове бестијалне сатанске игре су вам писале и молиле вас да нешто предузмете. Па онда, шта добро ћете ви понудити тим жртвама.

Ваше ћутање је издајство тих жртава и издајсто Исуса, који рече. '' Будите као деца.''

Коју правду ви имате да препoручите за 63 фратра педофила, и кардинала Антонија Белкаувуа и Јохна Крола у Филаделфији? Коју правду за оне којма је  под вашом директивом прикривн њихов криминал, па су премештани из парохије у парохију да би  и даље наставили да наносе зло, те да би се још на тај начин, снабдевали новим жртвама.

А када кардинал Бернард Лао није могао да скрива више педофиле у његовој арчбискупји, ви сте га сакрили као арчпопа у Басилци Свете Марије у Ватикану. Је ли ово ваша правда? Шта би драга Марија имала на све ово да каже? Шта ће те ви урадиди за рањене жртве?

Како ћете ви компезовати жртве фртатра Брус Ритера у Њујорку, војног капелана Роберта Пиблеса у Тексасау, арчбискупа Јулиуса Петза у Пољској, бискупа Франзихуса Есенбача у Немачкој, и жртве кола содомије  које је водило Христово Братство у Канади и Аустралији?

Господине Ратзингер, ваше стадо  очекује свету правду. Ви рекосте да сте разговарали са Богом и да вам је рекао да народ не треба да употребљава кондоме у време када има секс. Шта вам он рече о вашим поповима, бискупима и кардиналима који су злоупотребили милионе невиних широм света? Је ли Бог сугерисао надохнаду за те невине жртве? И какву правду за оне, који су одговорни за овај криминал? А која је та правда за оне који су покрили и сакрили овај криминал? Коју правду применити за вас, који је коловођа  (на челу)  кола од овога иституциолизованг система злоупотребе деце?

Не рекосте ама баш ни једну реч како да се помогне и да се удоме ове жртве, а ваше ћутање је као једна ерозија погодила ваше стадо. Хоћете ли се извинути оним поштеним Католицима чија је религија наружена?

Да ли можете да сагледате како је овај криминал укаљао име Исуса Христа и свих верољубивих Хришћана? Зар нисте свесни ужаса  сваког хуманог бића чија су основна осећања достојанства уздрмана овим криминалом?

Хуманост изнад свега је неопходна ради духовне правде и основног достојанства. Исус је лечио оболеле, делио храну, удомљавао сиротињу, и уливао поверење онима који су прогањани. То се зове духовност у пракси. Правда овде и сада. То је правда Христова, Гнадијева и других следбеника правде. Када ви можете понудити онима који пате на овоме свету, те истините почасти Христовог примера?

Рекс Вејлер.

______________

*http://www.adbusters.org/magazine/75/Holy_Betrayal.html

Рекс Вејлер (Rex Weyler) познаник Лоре Буш из студентских дана, који је када је Ђорђе Буш јуниор изабаран за председника САД написао чувени чланка ''Поручите Лори да је жалим'' је аутор писма Holy Betrayal (Света издаја) које је угледало светлост дана заваљујући интелектуалном часопису ''Adbusters'' из Ванкивера, у коме Рекс критикује Јозефа Ратзингера за његово прећуткивање сексуалне злоупотребе од старне развратничког римокатоличког свештенства, потсећајући Ратзингера да је такав његов однос према тим жртвама издаја правде и Христа. Писмо Вејлерово је објављено заједно са још стотинак интелектуалних радова у споменутом часопису у рубрици Највећих Идеаја у години 2008.   

¹Фратар Мрциал Деголадо, (Marcial Maciel Degollado) је рођен у Мексику. Осуђен је за кривично дело силовања малолетне деце.  За сигурно се зна да је имао једно ванбрачно дете. Собзиром да је живео у Љубавним везама са две жене, сумња се да је број његове деце достигао цифру од шесторо. Једно дете, од низа које је злупотребио у циљу свога мазохистиочког сексуалног задовољства, је управо било дете једне од жена са којима је био у љубавној вези и за које се сматра да је његово. Овај фратар је се школовао на истом семинару у Ватикану које су похађали Ристо (Амфилохије) Радовић, онда Мирко (Иринеј) Буловић и Мираш Дедаић. Богата кримимална историја овога фратра почиње још од 1956 када је први пут био осумњичен и кажњен за злоупотребу и шверц дроге. Захваљујући бискупу Јозефу Ратзингеру  Марциал остаје некажњен за његов криминал силовања деце све до 2006 године. Сматара се да је број деце коју је злоупотребио за своје манијачке сексуалне фантазије превазишао бројку од 350.

Превод са енглеског: Јанко Бојић