|
 QUI BONO?
У сваком народу свега десетак посто људи је дубински религиозно ( без обзира која је вера у питању). Они би да живе озбиљним духовним животом и да испуњавају све што им вера налаже. Остали су “религиозно вођени”, то јест угледају се на понашање ревносних сународника. Због тога се борба за разарање духовног идентитета једног народа води пре свега против тих десетак посто.
Глобална Империја не сме дозволити да постоји десет посто уцрквењених православних Срба у светосавском јединству. Треба их разбити на мање групе. Нови поредак све је прорачунао, јер су његове претече тако вековима радиле: преверавале наше претке и одвајале од националног стабла. После комунизма, покушај разградње духовне целовитости нашег народа изведен је путем секти. Међутим, деведесетих година XX века људи су сазнали шта су секте и почели да их се клоне. Зато је из западних централа стигло ново наређење: удар на СПЦ.Она је последња спона између Срба где год да живе. Раскол је опробан метод: из игре избацује људе који „преозбиљно“, „зилотски“ схватају своју веру. То су они које је руски историософ, Лав Гумиљов, звао „пасиониранима“, тврдећи да су покретачи историје.У СПЦ треба спречити независни начин мишљења и делања, одвојити „православно“ од „националног“ и, на крају крајева, Србе од Руса. За то су заинтересовани нарочито Вашингтон и Ватикан. Пошто је, баш међу Србима, папа неомиљен гост, из Цркве треба уклонити оне који се противе његовом доласку у посету СПЦ ( при чему, да се разумемо, папа има право да посети СВОЈЕ вернике у Србији; али, између СПЦ и Ватикана стоји Јасеновац, а не ружичњак). Све су ово видели политички технолози у редовима НАТО окупатора и њихових србијанских симпатизера. Али, то је требало да виде и епископи наше Цркве. Јер, „епископ“ значи „онај који надгледа“ – виделац, стражар, осматрач. Да ли су, после „случаја Аремије“ и разрешења владика Георгија и Филарета, прогледали, читалац ће сам закључити. Извор: "Вечерње новости", 30.5.2015. |
