Програм комеморације је био приредјен искључиво за шведску публику која је веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату.

Програм је отворила изложба страдања јасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара као и награђивани докуметарни филм ЈУСП Доња Градина истог аутора "Чиста крв", који говори о јасеновачком логорашу, живом сведоку, јеврејину Цадику Данону - Брацу.

Такође је приказан одломак из интервјуа Проф Др Жарка Видовица, ауторке Јелене Миле, глумице и продуцента. Прича данас пензионисаног професора историје цивилизације, који живи и ради у Београду, почиње у Сарајеву, где је тада млади студент Жарко био ухваћен и пребачен за логор у Јасеновцу одакле га Немци извлаче ’42 и саљу на принудни рад градње путева на крајњем северу Норвешке. Жарко захваљујући Норвежанима бежи ’43 за Шведску. Током свог кратког боравка у Шведској наставља да студира на Унверзитету у Упсали где му се родила и ћерка Зага.

Проф др Видовиц није могао присуствовати Комеморацији али је зато публику у Стокхолму поздравила њега ћерка Зага Грип која је свога оца први пут упознала пре 8 година у Београду. По свом првом и једином повратку из Шведске 1947. у тадашњу Југославију, власти су Жарка ухватиле и забраниле сваки излазак из земље и сваку комуникацију с иностранством, тако да је и Зага расла у потпуном незнању о свом биолошком оцу.

Међутим највећу пажњу Швеђана је привукло предавње директорке Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation из Лондона Драгане Мијатовић Томашевић одржаног на енглеском језику. Мијатовић-Томшевић је својим прецизним објашњењима о разлици између усташке и наци фашистичке идеологије ставила јасно до знања да није било фашистичких жртава у НДХ током Другог светског рата. Уз представљање своје књиге такодје је објаснила важан знацај и улогу Ивана Ханса Мерца пионира ’Католичке акције’, који је усташком режиму био највећи духовни идеолог. Уследио је пљусак питања већином изазваних огорцењем шведске публике која није знала ниста о Јасеновачком систему Хрватских концетрационих логора за истребљење Срба Јевреја и Рома, а још мање о идеологу "Орлова/Крижара" Ивану Хансу Мерцу. У току вечери се први пут на сцени чуо текст исте ауторке Томашевић- Мијатовић, објављен у престижном торонтском часопису "Људи Говоре" под називом ’Писмо мајци’ - које је казивала драмска уметница Јелена Мила.