header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Кратке животне приче завереника у Канадској Епархији или вино пију нане, аге Сарајлије Штампај Е-пошта
петак, 05 јун 2015

 После неканонског свргавања владике Георгија стање у Канадској Епархији, такође и у Српској Православној Цркви, толико је лоше да то лоше не може опстати. Питање је само докле ће трајати и колико ће штете направити. Зато је неопходно упознати све Православне Србе са чињеницама и учесницима у нечасним догађајима у Канадској Епархији.

Ово писаније је само почетак. Биће их још, врло интересантних.

Узрок свему је новац, енормно богаћење свештеника-завереника, глад за новцем и корупција мафијашког облика. Циљ је разарање Канадске Епархије у духу папизма, екуменизма и новотарства. Зато ћемо у наредним месецима објавити податке о имовини сваког појединачног свештеника-завереника са њиховим именима, адресама њихових кућа и станова, моделима њихових аутомобила, бизнисима које имају, ко је и са колико долара подмићен, њиховим нечасним животима и сексуалним склоностима.

Српска Православна Црква је у опасности не због паписта, екумениста, новотараца и инфилтрираних језуита, њих је увек било, додуше не у оволиком броју и никада нису били овако јавни, него због нас, Православних Срба, јер седимо и допуштамо да се ово зло шири и квари чисто тело Српског Православља. Они се више не крију, јер сматрају да су већ однели победу и да су Православни Срби скувани као жабе, да немају куда и да морају да прихвате реалност.

Зар ми, Православни Срби, потомци Милоша и Лазара, да се кријемо по катакомбама? Зар ми, који смо цркве добили од својих предака, направили својим рукама и са својим тешко зарађеним новцима, да те исте цркве препустимо недостојним свештеницима, монасима и епископима. Наш пасиван отпор није више довољан, јер се куга екуменизма проширила, него је потребан наш активан отпор до њиховог истребљења. Наше оружје је истина и само истина.

Нисмо сами и нећемо бити сами све док је Бог са нама, али морамо поново да заслужимо Његово поверење.

Морални квалитети морају да имају крунски сведоци папистичког-новотарског-екуменистичког-стаљинистичког Синода Српске Православне Цркве.

Имена свештеника-завереника нису, у овом тренутку, битна. Лако ће се препознати у овом тексту. Ми, Православни Срби у Канади, знамо њихова имена и презимена и у којим црквама служе. Сада знамо и какви су.

Овакви какви су испали и отпали, неће поново ући у наше куће. Нити ће се ико од нас венчати, нити крстити, пред њима. Нико од њих неће нам осветити водицу, жито или пресећи славски колач. Никада нише нећемо присуствовати богослужењима ових недостојних свештеника и монаха.

Свештено лице број 1: Служи у расколничкој цркви, која је увек против некога и нечега. Врло чудна сорта људи се окупила око ње. Судио се са Канадском Епархијом и спор изгубио. Треба да плати врло високе судске трошкове. Важи за најбогатијег свештеника. Важи и за најподлијег. Глуматао приватног детектива, па пратио владику Георгија до Кариба, када је он био на одмору са крвним рођацима и кумовима, па слао снимке у Патријаришију као корпус деликти наводног блуда. Пре мало времена манастирско обезбеђење спречило је њему и још двојици подлаца улаз на Манастирско имање са камерама, правдајући свој ненајављен долазак обиласком гробља. Опет су спремали неку нечасну ујдурму, недостојну свештеника. И поред свештеничке плате, поседује велику воскарницу. Бесан је што није добио монопол да продаје свеће свим српским црквама. Поседује неколико кућа, станова и апартмантских зграда. Вози најскупље аутомобиле. Био је извршилац више тестамената овдашњих Срба без деце,  али на такав начин да му остане што више пара после плаћања трошкова сахрана. Ниједну даћу није организовао за те јадне покојнике. Новац је његов бог и њему се клања. Усликан је у једним луксузном београдском ресторану у поверљивом разговору са Џомићем, чланом инквизиторске комисије, и митрополитом Амфилохијем за столом препуним ђаконијама у току трајања овогодишњег сабора. Пријатељско ћаскање? Завереничко домунђавање? Подела плена? Додела награда за успешну операцију свргавања још једног светосавског владике?

Вино пију нане, вино пију нане аге Сарајлије...

 

Свештено лице број 2: Важи за најшколованијег свештеника у Канадској Епархији, али изгледа само на папиру. Својим бруталним, ничим изазваним, нападима на владику Георгија изненадио је многе који га нису добро познавали. Многе је, због тога, разочарао. Заслужено. Уме лепо да прича. Лицемеран. Сујетан. Горд. Мисли да вреди много више него што му околина признаје. Постао је и клеветник оптужујући владику Георгија за нешто што он није учинио. Ових дана треба да иде у пензију. Црквено-школска општина га је одбацила као недостојног. Вечито у дуговима због порока своје жене. Има велики дуг на својој садашњој кући, осмој по реду, па је, због тога, у паници. За заслуге у свргавању владике Георгија обећано му је место представника Патријаршије у Бриселу на њиховом путу у Јевропу. Ђаво је однео још једну душу...

Свештено лице број 3: Није му била довољна свештеничка плата, па је отворио пицерију, проводећи у њој више времена него у цркви. Своје свештеничке плате није хтео да се одрекне. Нису вределе молбе парохијана да више времена проводи у цркви. После наредбе владике Георгија да бира између мантије и разношења пица, одлази у Србију у којој отвара пицерију, налази љубавницу са којом добија дете, док му жена и деца остају у Канади. Пропада му бизнис у Србији, враћа се у Канаду, где му је породица. Љубавница и дете остају у Србији. Скрушено и лажно покајнички моли владику Георгија да га поново прихвати. На жалост, меко срце владикино је поново попустило. Добио је парохију у којој је председник управног одбора био сведок оптужбе хашке инквизиције против Радована Караџића. Двојица нечасника брзо налазе заједнички језик и започињу линч првим криком у руљи "На стрељање". Та руља је позната као свештеничко братство.

Свештено лице број 4: Дошао је у Канаду почетком 90-тих година без динара у џепу. Променио је више црквено-школских општина, док се није дограбио највеће и најбогатије. Сада има неколико кућа и станова по Торонту и Флориди. Обожава скупе немачке аутомобиле. Поседује некретнине по Србији. Слаткоречив. Нити смрди, нити мирише. Труди се из петних жила да успостави везе са боље стојећим Србима, за остале не брине превише. Више пута је изјавио да римски папа треба да буде менаџер свих хришћана, укључујући и Србе, и притом није ни трепнуо. Главни је заговорник новотарског богослужења и прославе Божића и Васкрса по католичком календару. Ових дана приредио је бестидно скупу свадбу своме сину украшавајући главну Српску Цркву као сатанистички жртвени подијум.

Свештено лице број 5: Владика Георгије га прихвата као сина од малих ногу. Рано је остао без оца алкохоличара. Одрастао без контроле. Некако завршава богословију и долази у Канаду. Владика Георгије му помаже да упише факултет у Либертвилу. Тамо се опија и изазива туче. Школовање прекида и никада га не завршава. Не зна се колико је испита положио. Враћа се у Канаду и остаје у њој. Уређује Источник, иако нема потребно образовање за такав одговоран посао. Груб. Агресиван. Бруталан. Без манира потребних свештенику. Службу максимално избегава позивајући се на болове у леђима због вишка килограма, због чега има проблема са управом. Неумерено пије. Полиција га више пута хвата да вози у пијаном стању. Остаје без возачке дозволе. Постаје кривоклетник са каријером објављивањем плаћеног интервјуа у канадском дневном листу износећи бесрамне лажи недостојне људском бићу. Дрскост, бахатост и поквареност примитивних је неограничена. 

Свештено лице број 6: Монах у Манастиру, бар се таквим представља. Прихваћен као син од владике Георгија, који финансијски помаже његову породицу по доласку у Канаду. Омогућено му је школовање и бесплатан живот у Манастиру. Хоће да буде монах без иједног жуља на рукама. Никада не диже теже од кашике. Воли да се излежава у својој комфорној соби. Прилично нагојен. Стиди се физичког рада. Не прославља се на факултету, али испите некако пролази. Лењ. Слаб духом. Без вере у срцу. Сведочи лажно. Пада на првом искушењу. Али зато воли да се опија по пабовима и стриптиз клубовима у ситним сатима и да пијан вози. Полиција га више пута хвата са вишком алкохола у крви. Остаје без возачке дозволе. Брука себе, брука родитеље, брука Манастир. Нити је за монаха, нити је за свештеника. Нема миришљаве и укусне пите од поквареног сира.

Свештено лице број 7: Није поклањао пажњу здравственим проблемима своје трудне жене у Србији, која га, после губитка трудноће оставља и убрзо преудаје за другога. Бесан што је остављен, долази у Канадску Епархију после безброј молби свога оца упућених владики Георгију, који очајнички покушава да му помогне. Помоћ није била могућа, јер је проблем у њему самом. Где год се појави, прави проблеме и свађе. Ако нема проблема, брзо их направи. Манија прогањања? Нигде није могао да се скраси, ничим није био задовољан, убеђен да су сви против њега. Постаје чувен када је написао прво клеветничко писмо у име такозваног свештеничког братства, од којег почиње хајка на владику Георгија. Обожава пабове и опијања у ситне сате са монахом.

Свештено лице број 8: Не зна се шта му је име, а шта презиме. И једно и друго могу да буду и име и презиме. Добро је уновчио свој свештенички позив, јер је само о томе водио рачуна. Црквено-школска општина је врло незадовољна његовим свештеничким радом. Незадовољан што мора у пензију, јер остаје без значајног неопорезованог прихода, одриче се своје заклетве и чини оно што његовим годинама не приличи. Издаје свога брата у Христу и постаје кривоклетник. У ствари, открива пред свима нама оно што је увек био. Ситна, лакома и безвредна душа.

Ова листа је дужа и броји осамнаест јахача Апокалипсе, али је и оваква превише дугачка, па изазива свакоме од нас муку у стомаку. Поставља се питање зашто се владика Георгије окружио оваквим недостојним свештеницима. Зашто није хтео ниједног од њих да рашчини? А могао је по свим канонима. Сигурни смо да је хтео хришћански, очински и братски да им помогне. Касно је схватио да то није могуће. Ђаво је био бржи. Њима нико више не може да помогне, осим глоговог коца.

 

Патријарх Српски г-дин Иринеј седеће за истим столом са овим недостојним свештеницима. Дозвољава да  више лоших линчују Георгија. Мирно посматра, слади се и глади своју браду мудрости. С ким си, онакав си.

Питамо мање грешне, паметније и образованије од нас:

1.       Да ли постоји грех за који се не можемо покајати?

2.       Да ли постоји грех који се не може опростити? Ако постоји, да ли ми, који праштамо такве грехе, чинимо грех.

3.       Да ли чинимо неопростив грех ако мирно прихватамо неканонске одлуке Синода, Сабора и Патријарха Српске Православне Цркве? Да ли смо у обавези да се боримо против оних који крше каноне Светих Отаца?

4.       Да ли свештено лице крши Прву и Другу Божију Заповест (Ја сам Господ твој и немој имати другог бога осим мене; Не прави себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити), ако свесно чини грех за новац, у име новца и у славу новца?

5.       Да ли свештено лице, које прекрши било који од десет Божијих Заповести (Не чини прељубе; Не укради; Не сведочи лажно на ближњега свога; Не пожели ништа што је туђе) може сматрати свештеним лицем, без обзира што носи мантију и представља себе као свештено лице?

6.       Да ли таква свештена лица заслужују казну и на овоземаљском свету?

7.       Ако не заслужују овоземаљску казну, како онда спречити, или бар умањити, штету који они, својим клеветничким деловањем, праве нама, Православним Србима, и нашој Светосавској Православној Цркви?

8.       Да ли је окретање нашег другог образа довољна овоземаљска казна за њих? Да ли ми, Светосавски Православни Срби, морамо да окренемо и свој други образ за њихове нове шамаре? Да нас више заболи? И докле тако?

Срећом, Канадска Епархија и Светосавска Православна Црква имају још увек много благодатна, истинољубива, часна, морална, брижна, искрена и бескрајно скромна свештена лица са пуно љубави за Бога, Христа Спаситеља и све људе подједнако. Срећан је свако ко их упозна, дружи се са њима. Њихове службе су благодатне, у њиховом присуству свако се од нас, грешника, осећа заштићеним и испуњеним. За сваку нашу свакодневну муку, стварну или умишљену, имају примере из живота Светих Отаца. То даје снагу да се преживе ова времена препуна Содоме и Гоморе, па и ова мука, која је задесила Канадску Епархију и Српску Православну Цркву. Они су светло наше Светосавске Православне Цркве.

Свако добро од Господа,

Братство Православних Срба,

Онтарио, Канада

Последњи пут ажурирано ( петак, 05 јун 2015 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.