Писмо из Канаде: Не смемо да седимо и гледамо како уништавају оно најсветије што имамо |
|
|
петак, 05 јун 2015 |
У суботу и недељу, 6-ог и 7-ог јуна одржаће се епархијски дани у нашем манастиру Светог Преображења у Милтону. Молим све вернике да се у што већем броју окупимо на нашем имању и на тај начин захвалимо Његовом Преосвештенству Г.Г. Георгију на свим његовим напорима и жртвама да нас окупи и уједини у овој далеко од отаџбине земљи. Ми православни верници СПЦ у Канади дошли смо до границе кад нема повратка, можемо да кренемо за групом свештеника у издају наше светосавске вере или да дигнемо глас и не дозволимо да нас као слепце воде у све већи понор из ког нема излаза.
Они који су се заклели да ће да брину о својој пастви, данас имају само један циљ: комплетно уништење Његовог Преосвештенства Г.Г. Георгија. Велико је питање зашто то раде. Једини разлог таквог њиховог понашања ја видим у њиховој беспомоћности да се одупру греху који чине па из љубоморе што и они немају у себи ту духовност и веру коју има нас Владика Георгије, покушавају да га на све начине блате. Верници који посећују манастир добијају позиве од неких свештеника да не иду у манастир. Зар свештеник не треба да води народ у цркву и манастире, да их подучава верском и духовном животу, указује на грешке и помаже да их исправи? Пензионисали су Владику због анонимних и не доказаних оптужби. Ни ту није крај. Као лешинари су се сручили на оне свештенике који су остали уз свог епископа. Да ли је то наша вера, да ли нам је то оставио у наслеђе свети Сава? Свет нас је оптуживао за геноцид, злочин и ко зна шта још али сам увек са поносан говорила о свом српском народу. Данас гледајући нека свештена лица, њихову охолост и похлепу стидим се. Стидим се њих, стидим се себе, стидим се народа који ништа не подузима да се одбрани од таквих свештеника. Од детињства сам учена да се свештеник поштује и да се никад не сме вређати. Сада схватам разлику између мантије коју носи свештеник и човека који се само сакрио са том истом мантијом. Ми морамо да препознамо достојног и недостојног свештеника за нашу децу, за будућа поколења. Не смемо да седимо и гледамо како уништавају оно најсветије што имамо, оно што је одолило и ратовима и комунизму. Ми смо ти који данас доносе одлуку о нашој будућности, будућности наше деце и што је најважније ми смо ти који бирамо пут који нас води Христу и његовој милости на Страшном Суду или пут изгубљене душе без наде за спас. Молим се Господу да нам свима подари снагу да одолимо овим искушењима и истрајемо у борби за нашу веру светосавску, у борби за Христа и његов пут јер то је једини пут истине и спаса. Надам се да ћемо се у великом броју окупити овај викенд у нашем манастиру и још једном показати да смо народ који зна да брани истину. Новка Стјепановић и Аријана Остојић |
Последњи пут ажурирано ( петак, 05 јун 2015 )
|