header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В. Димитријевић: Борба за породицу – пресудна борба 21. века Штампај Е-пошта
петак, 12 јун 2015

 ЕУ ЗЛОСТАВИТЕЉИ СРБИЈЕ И НОВИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК

Још 2011, за време владавине коалиције ДС-а и СПС-а (плус Динкић и компанија), евроунијати су покушали да Србији наметну Грађански законик по „ЕУ стандардима“, у коме би, поред легализације „геј веза“, била понуђена  нова верзија породичних односа; рецимо, свако разумно физичко кажњавање деце било би проглашено за, од државе кажњиво, злостављање.

Одоше жутокраки, дођоше ЕУ напредњаци („Напред, па у кречану!“), и опет нам нуде исти модел Грађанског законика, који, поред еутаназије, захтева да се СВАКО кажњавање деце прогласи злостављањем.              

Јована Папан (иначе, мајка троје деце) је о овом закону својевремено писала у „Политици“: “Ево још једне мере која, осим што је нереална, јер ставља ван закона и проглашава монструмима практично све родитеље у Србији, можа само још дубље да нас гурне у демографску провалију. Заиста, шта још мајка троје деце пожелети може него да јој неко ко је прочитао пар памфлета УНа држи лекције о томе како се стрпљиво и натенане, ( док вероватно нека кућна помоћница кува, усисава и шири веш ) треба деци по 700-800 на дан да објашњава да се прсти не гурају у тостер, да на треба лупати по радијаторима у шест ујутро или да је ружно својој баби говорити да „једе г...“ зато што их је изгрдила. Није уопште тешко све постићи лепим, нарочито у теорији. У реалности, имате неке конкретне животне ситуације у којима не можете да „игноришете“ своје дете које вришти и бесни јер, рецимо, иза врата спава беба или сте, на неки други начин, околностима принуђени да своје дете натерате да вам се моментално потчини како не би угрожавало себе или друге. Да ли је у таквим ситуацијама нужно и обавезно користити физичко кажњавање – наравно да не. Нужно је само да и тај метод постоји као опција, као васпитна мера којој је легално прибећи“.

Дакле, ако се закон усвоји, наша  деца ће да праве хаос, а ми да ћутимо и трпимо, иначе одосмо у ћорку. А како децу смирити? Ту је, наравно, фармакомафија: средство се зове „риталин“, и масовно се примњује у школама САД и Европе, са дозволом родитеља или без ње. Риталин хиперактивне малишане ( који не смеју да добију по туру, јер је то „злостављање“) омамљује и отупљује. Велики фармацеутски концерн „Новартис“ нуди га свима. У тексту „Деца с грешком“ („Недељни телеграф“,31. јул 2002. ) описан је случај једне Немице, мајке четворо деце, чији је син Кристијан био толико немиран да је она морала да трчи око куће како га не би ударила ( и заглавила у затвору ). Одвела га је код лекара, који му је дао „пилуле за ли-лу-ле“. Мајка каже:“Кристијану преписују ту ствар као бомбоне, а под риталином делује отупео, као робот“.У Америци метилфенидат узима око пет милиона ђака. Сваког дана.Као својеврсну „life style“ дрогу, која обуздава глад и одгони умор. Клинци је не само гутају, него мрве у прах и ушмркују.

О овоме је, у својој књизи „Културни рат у Србији“ ( Београд, 2008 ), писао Слободан Антонић:“Лицемерно је опслуживати један систем, који милионе људи присиљава да раде за долар дневно, а онда тим истим несрећницима држати лекције како заправо не воле своју децу, пошто им крше „право на игру“ и „право на забаву“/.../ Свако од нас ће доћи у прилику да га сопствено дете пријави на часу грађанског васпитања. Свако од нас постаће предмет занимања различитих служби и НВО. Свако од нас биће изложен претњама да ће бити јавно дифамиран као лош родитељ. Да ли је то оно што желимо?“         

Наравно да није. Али, ко нас пита? НВО морају да имају нове теме за злостављање неденацификоване Србије. Од тога се живи; то је знак Империји да сви послови „злим Србима“ још нису обављени, и да НВО заслужују даље финансирање.

Јавност Србије, међутим, не ћути. Борба за породицу се наставља. Све су нам  узели  - породицу не дамо!

НЕ ДАМО ПОРОДИЦУ!

Дана 26. фебруара 2015, када Српска Црква слави Светог Симеона Мироточивог, оца Србије, локална подружница "Друштва српских домаћина“ у Вршцу је, са благословом владике банатског Никанора, организовала трибину „Да ли нам треба нови закон о породици“, на којој су учествовали др Миша Ђурковић, са Института за европске студије, Зоран Миливојевић, психотерапеут и публициста мр Владимир Димитријевић, који је говорио о хришћанском схватању  породичне кризе. Тема, више него актуелна, привукла је у салу Народног позоришта више од 400 посетилаца.           Миша Ђурковић је истакао да је одбрана породице црвена линија коју фанатици евроунијатства не смеју прећи. Покушај да се уведе нови Грађански законик креће од средине прве деценије овог века, а заступници антипородичних ставова, попут оног који педагошко кажњавање детета изједначава са злостављањем, су Сорош правници и Сорош психолози. Ђурковић је истакао да је код нас пад прираштаја огроман, и да смо од пописа 2002. до пописа 2011. имали губитак од 350 хиљада људи, па ће накарадно законодавство још више допринети паду прираштаја. Од Вршца до Пирота у Србији постоји нека врста „белог појаса“ где је за свега девет година петина становништва мање између два пописа У уводној беседи, владика Никанор је истакао да је породица мала Црква, и да ниједан закон, па макар се он звао грађански, не може да буде изнад закона Божијег.                      

Психотерапеут Зоран Миливојевић је доказао да се људи васпитавају љубављу и дисциплином. Мала деца сматрају да је корисно само оно што је пријатно, а родитељи их васпитавају тако што показују да корисно није увек пријатно. Одредница „Ово мораш“ код детета формира радне навике; „ово не смеш“ поставља му границе слободе у понашању; а казна је начин на који родитељ понекад показује свој ауторитет да би дете из „биологије“ превео у „социологију“. Родитељска надређеност није џелатска, него педагошка; сама реч „надређеност“ потиче од речи „ред“. Наше традиционално васпитање подразумева спој љубави и дисциплине, док је на Западу вековима била дисциплина без љубави, због чега су они, од средине 20. века, кренули у другу крајност – љубав без дисциплине. Од 1979. у Шведској је донета забрана физичког кажњавања – тамо је био огроман број крвничких премлаћивања деце, кога код нас није било. Још увек нема разлога да се поводимо за западним законским моделима кад у нашем друштву никад није било таквог односа према деци. Миливојевић је истакао да телесно кажњавање  није злостављање, и да је оно дозвољено, између осталог, у преко 150 земаља, међу којима су САД, Канада и Швајцарска. Тамо је законски дозвољено да се деца од 2 до 12 године кажњавају ударцима отворебом шаком по задњици.

Родитељ НЕ МОРА да физички кажњава дете, али мора да има могућност да га, ако затреба, казни. Ако држава уведе закон о забрани кажњавања, деца ће постати цинкароши својих родитеља, а родитељи сасвим немоћни. Тако ће у нашем друштву, као и на Западу, расти патолошки нарциси. Биће довољна комшијска сумња да се покрене државни механизам мешања у породицу. Државни службеници ће, начелно, родитељу приступати као кривцу. Развиће се огроман антипородични бизнис и паралелни тоталитарни „правни систем“: од разних агенција и НВО до хранитељских породица сви ће бити против оца и мајке, а тобож на страни детета.

„Друштво српских домаћина“ решило је да, на нивоу Србије, крене у кампању за потписивање петиције која ће породицу бранити и одбранити од насртаја новог тоталитаризма.

ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТА ОД ЗАЧЕЋА

Србија је, с пролећа 2015, чврсто стала у одбрану живота и породице, кроз неколико важних скупова и трибина. Почетком априла у Србију је стигао Сергеј Чесноков, челник руске организације „За живот“, која води борбу за заштиту живота од зачећа и забрану абортуса.Он је, са Бошком Обрадовићем, Иваном Костићем и Владимиром Димитријевићем, у организацији покрета „Двери“ 5. априла говорио у Краљеву о руским искуствима у борби против утробног чедоморства. Нагласио је да се та борба води по плану Светог Пајсија Светогорца, који је наглашавао да лични греси човекови падају на самог човека док год их држава не озакони; кад их озакони, њихове последице падају на сав народ. А утробно чедоморство је управо такав грех. Чесноков је подсетио да су бољшевички сатанисти први који су у Европи и свету легализовали абортус, и да се Русија неће подићи све док тај грех вапије на небо за правдом. Указао је и на опасне последице абортуса по физичко и психичко здравље жене, какве су рак материце и постабортивни синдром.Два дана касније, Чесноков је, с благословом патријарха србског Иринеја, организовао литију против утробног чедоморства која је, између осталог, стигла и пред Скупштину Србије.

А онда је у престоницу Србије стигао Светски конгрес породица.

СВЕТСКИ КОНГРЕС ПОРОДИЦА У СРБИЈИ      

Светски конгрес породица је међународна асоцијација која обухвата породичне организације и активисте из 60 земаља, и представља најважнију мрежу за заштиту и унапређење породичних вредности у свету. Организација има статус посматрача у Уједињеним нацијама и организује скупове широм света.Центар за заштиту породице из Београда је непрофитна организација која окупља породичне људе и стручњаке из различитих области природних и друштвених наука посвећених идеји реафирмације вредности природне породице и унапређења породичног модела друштва.         

Ове године је Светски конгрес породица имао свој први скуп у Београду, и први такав у региону.       Теме скупа су биле:демографске зима (демографија, популациона политика, против абортуса, подизање наталитета, миграције); родитељска права и одговорност (кроз призму нацрта Грађанског законика и гушења родитељских права); мере за спровођење породичне политике - породични модел друштва - мере за заштиту породице (неолиберализам и породица, економска политика усмерена на реиндустријализацију и повећање запослености; породична пољопривредна газдинства, улога локалних самоуправа и мере за заштиту породице).       

У четвртак, 23. априла 2015. године у Лесковцу, у великој конгресној дворани хотела Пашина чесмам са почетком у 19 часова одржана је уводна трибина Међународног скупа Светског конгреса породица, под називом„Природна породица и породично друштво - изазови XXI века“.

ЗА ШТА СЕ ВОДИ БОЈ?

Дана 24. априла 2015. године, са почетком у 19h, у Скупштини града Београда, било је свечано отварање Регионалног скупа Светског конгреса породица. Скупу  се обратио викар патријарах србског г. Иринеја, епископ  Арсеније, заменик градоначелника Београда, Андрија Младеновић као домаћин, представник Центра за заштиту породице Срђан Ного, који је, уз др Немању Зарића, организовао скуп, као и међународни говорници:Дон Федер, директор за комуникације Светског конгреса породица из САД; Алексеј Комов, члан Патријаршијске комисије за породицу Руске Православне Цркве, председник организације Породична политика.Ру, представник Светског конгреса породица за Русију и ЗНД, амбасадор Светског конгреса породица у УН; Фабрис Сорлин, челник Светског конгреса породица за Француску, један од организатора масовних протеста против легализације хомосексуалних бракова;протојереј–ставрофор Димитрије  Смирнов, председник Патријаршијске комисије за породицу Руске Православне Цркве.Поред говорника, скупу је присуствовао и  Павел Феодосов испред Фондације Св. Андреја Првозваног и програма Светост материнства(Русија).

Андрија Младеновић, заменик градоначелника Београда, истакао је да је породица темељ друштва, али да су изазови који се пред њу постављају све бројнији. Због тога је битно да се све друштвене снаге, на челу са СПЦ, удруже у одбрани породичних вредности. Демографска политика наше државе мора бити стратешка, и све јој треба подредити. Битно је сачувати традиционалну породицу. Епископ Арсеније (Главчић) је истакао да се савремена поодица нашла у стању отуђености, и постала скуп појединаца који живе на истом простору, али свако за себе. Основна порука Новог Завета је да је брак Света Тајна, а породица домаћа Црква.

Протојереј Димитрије Смирнов, који се већ три деценије бави питањем породице, истакао је да патријарх Кирил породици придаје огроман значај, јер је она последња тврђава пред најездом сатанизма. Сви народи, па и Црква, темеље се на породици. Срећа народа и државе зависи од стабилности породице. Онај народ који жели да у историји опстане, мора да води здраву породичну политику.

Дон Федер, један од најзначајнијих активиста Светског конгреса породица, истакао је да је ова организација основана 1995. у Москви, у   америчко – руској сарадњи у борби за основне вредности човечанства. До сада је имала конгресе у многим градовима света: Прагу, Женеви, Мексико Ситију, Мадриду, Варшави, Москви, док ће 2015. скуп бити у Солт Лејк Ситију. Светски конгрес породица се бори за заштиту природне породице која подразумева заједницу мужа и жене, освештану вером и традицијом, као и гајење деце у љубави и разумевању. То, наравно, значи да се истополне везе не могу сматрати „браком“, а призива на борбу против абортуса, еутаназије и клонирања. Држава не сме да одузима право родитељима на васпитање деце, нити да руши њихов ауторитет. Светски конгрес породица бори се против манипулативног „планирања породице“ и сексуалног образовања, верује у велике породице као темељ друштва,сматра демографску зиму кугом 21. века, и истиче да је пре НВО-а и социјалних инжењера постојала породица. Алексеј Комов је нагласио да је Русија донела законе који бране живот – од забране рекламирања абортуса до забране пропаганде хомосексуализма малолетницима, што је изазвало гнев антихришћанских глобалиста. Фабрис Сорел је истакао да се у Француској води велика  борба против рушења породице, јер је Француска усвојила законе о лагализацији ЛГБТ „бракова“, праву истих да усвајају децу, а „геј параде“ се стално одржавају. Међутим, народни покрет је све јачи, и он ће, с Божјом помоћи, победити. 

Дана 25. априла 2015. године, у великој сали Привредне коморе Србије са почетком од 09h, одржана је серија предавања на тему поражавајуће демографске ситуације у Србији, васпитања деце, репродуктивног и сексуалног образовања, проблема масовних абортуса у Србији, значају брака, насиља у породици, положаја породице у времену глобализације, незапослености и лошег животног стандарда итд.Поред поменутих међународних говорника, чули су се и домаћи стручњаци и породични делатници: проф. Дуња Вулетић, др Нада Радушки, др Драгана Динић, проф. Стево Пашалић, др Антун Лисец (Хрватска), мр Предраг Митровић, мр Мила Тодоровић и многи други.  Организатори скупа били су Центар за заштиту породице и Покрет Двери.

Порука скупа је јасна: ПРИРОДНА ПОРОДИЦА ЈЕ ЈЕДИНА БУДУЋНОСТ НЕ САМО СРБИЈЕ, НЕГО И ЧОВЕЧАНСТВА.

ШТА НАС ЧЕКА, АКО СЕ НЕ ИЗБОРИМО?

ИЗЈАВА ПАТРИЈАРАШКЕ КОМИСИЈЕ РУСКЕ ЦРКВЕ ЗА ПИТАЊА ПОРОДИЦЕ, ЗАШТИТЕ МАЈЧИНСТВА И ДЕТИЊСТВА У ВЕЗИ СА ЗВАНИЧНОМ ПУБЛИКАЦИЈОМ УНИЦЕФ, КОЈА ПОДРЖАВА ЗАКОНСКО ПРИЗНАЊЕ ИСТОПОЛНИХ БРАКОВА        

У новембру 2014. УНИЦЕФ (Дечји фонд УН) објавио је документ са излагањем свог става, под насловом „Укидање дискриминације деце и родитеља на основу њихове сексуалне оријентације и/ или гендерног идентитета“./1/

У том документу, УНИЦЕФ, између осталог, даје своје дефиниције појма „сексуална оријентација“ и „гендерни идентитет“, осуђује законе различитих земаља које „криминализују“ хомосексуално понашање и пропаганду хомосексуализма, тражи измену друштвених норми, а изражава такође и званичну подршку законодавном признавању истополних бракова, мотивишући то бригом о правима деце. У вези са публикацијом овог документа, Патријаршијска комисија за питања породице, заштите мајчинства и детињства Руске Православне Цркве изјављује:

1. Комисија је дубоко забринута због чињенице да Дечји фонд ОУН користе своје могућности, статус и ресурсе које му обезбеђују различите државе ради подршке појавама и приступима који не само да су лишени чврстих међународно – правних темеља, него се налазе у супротности са традиционалном културом већине народа, као и са нормама природног и религиозног морала. Такви поступци наносе штету међународној заједници и воде подривању моралне легитимности УНИЦЕФ-а и других установа ОУН.

2. Породица се заснива на браку између мупшкарца и жене и један од њених најважнијих циљева је рађање и васпитање деце. Управо зато Универзална декларација о правима човека и други најважнији документи међународног права је називају„природном и основном ћелијом друштва“/2/.Брак између мушкарца и жене и на њима утемељена природна породица неопходни су да би се продужавао људски род и сваки народ, и без њих су немогући истинско људско достојанство и слобода. Покушај да се измене дефиниције породице или брака, и да се у њих укључе истополне заједнице, наносе тешку штету друштву и нарушавају основна права и достојанство човеково. Закони, који такве покушаје уводе у живот, нису ништа друго до форма безакоња.

3. Такви покушаји наносе нарочиту штету деци. Дечји фонд ОУН мора да зна да се деца рађају из заједнице мушкарца и жене, а не из истополних заједница. Највећи дечји интерес састоји се у томе да се дете роди и васпитава у породици у којој зна свога оца и мајку који га штите својом љубављу и бригом. Давање деце да их васпитавају истополни парови је тешко нарушавање права и легитимних дечјих интереса.На тај начин, позивајући на легализацију истополних заједница у вези са васпитањем деце, УНИЦЕФ, упркос свом мандату, не помаже заштити дечјих права, него њиховом суштинском нарушавању.

4. Комисија подсећа да појмови „сексуална оријентација“ и „гендерни идентитет“ који се користе у тексту документа немају свеопште међународно признање и нису дефинисани ни у једном од основних докумената међународних споразума глобалног карактера. Како тачно примећују сами аутори документа, данас не постоје међународно обавезујући уговори који се непосредно тичу „дискриминације“ у вези са „сексуалном оријентацијом“ или „гендерним идентитетом“.Укључивање ових вештачких категорија у постојеће спискове забрањених основа дискриминације, које спроводе неке међународне институције, јесте произвољно и нелегитимно.     

5. Патријаршијска комисија за питања породице, заштите мајчинства и детињства се нада да ће државне власти Руске Федерације и других земаља чланица ОУН обратити пажњу на недопустивост коришћења УНИЦЕФ-а, Комитета ОУН за права детета и других међународних институција зарад легитимизације неморалних приступа и концепција, које нарушавају на међународном плану општепризната људска права, међу којима су и дечја права..Комисија позива све православне хришћане и друге људе добре воље, укључујући државне и друштвене делатнике, као и представнике НВО свих нивоа, да се свим легитимним средствима супротставе таквој злоупотреби потенцијала међународних структура.

________________

[1] UNICEF. Position Paper No. 9 (November 2014) – Eliminating Discrimination Against Children and Parents Based on Sexual Orientation and/or Gender Identity

[2] Чл. 16(3) Универзалне декларације о правима човека, чл. 23 (1) Међународног пакта о грађанским и политичким правима, чл. 10 (1) Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, Преамбула Конвенције ОУН о правима детета, итд.

Последњи пут ажурирано ( петак, 12 јун 2015 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 172 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.