Американци су почели - на то упућује цео низ околности - да раде на томе да изведу дефолт сопствене земље, али да то „остатку света“ изгледа убедљиво.

Они то не могу урадити тек тако.

А да су САД на прагу веома озбиљне кризе - не упозоравају само руски економисти који би се могли осумњичити да се баве пропагандом. О озбиљној кризи своје земље говоре и амерички економисти, као и велики амерички бизнисмени.

Ово се - кад су САД у питању - не догађа први пут, а има своје и унутрашње и спољне особености.

Банкарски капитал, који данас управља Сједињеним Државама (а захваљујући њиховом лидерству - и већим делом света) - заснован је на дужничким каматама. Американци штампају новац и претварају га у кредите и тако обезбеђују и раст својих капитала и дужничко ропство оних којима су тај новац дали.

А да би се позајмљени новац враћао са каматама - САД је потребно стално ширење тржишта. Јер, ако нема ширења тржишта - нема ни раста продаје, а то води кризи производње и новац не може да буде враћен банкарима.

Англосаксонци су тај проблем до сада решавали на два начина.

Као прво, увек су гледали да се дочепају нових тржишта. Зато су биле ликвидиране целе империје током Првог светског рата, а потом је уследио и крах Британске империје у Другом светском рату. Ликвидација империја је стварала нове државе којима су били потребни кредити.

Њих су имали они којим у ратовима нису учествовали јер су ратови- и директни трошкови и физичко уништавање економије.

Тако су поступили и са оним што је остало после СССР који се распао без „врућег“ рата.

А као друго: помоћу ратова је била ликвидирана затвореност тржишта. Јер, цели континенти су били претворени у руине. А у визури банкара - то су биле гигантске територије за градњу. Људима су после ратова биле потребне куће, аутомобили, одећа, кућна техника и још много тога. Новца није било, па су се појавили кредити који су и економски и политички покорили целе народе.

Овај систем функционише већ више од 100 година, а за Американце је бонус - доток капитала и стручњака у САД кад год избије рат у Европи.

Трошкови сервисирања америчког дуга

Међутим, већ је прочитано да су САД добитници у свим европским ратовима. Зато је сада много мање него раније оних који су спремни да се упусте у нове авантуре у америчком интересу. Савремене комуникације омогућују да се ова истина људима предочава убедљиво, оперативно и да им се доставља „на адресу“. 

Због свега, САД сада делују у три правца.

1. Покушавају да опљачкају Европу

За то им је потребно да прекину економске везе Европе са Истоком: са Русијом и земљама које су још источније од ње.

То се најбоље могло обезбедити помоћу линије фронта, али су прикључење Крима Русији и фактичко разоружавање украјинске армије у Донбасу тај сценарио, у најмању руку, временски развукли или га, чак, учинили немогућим. Јер, није лако наћи у Европи земљу која би била у стању психолошки и ментално да се упусти у рат са Русијом, с обзиром да би такав рат „обећавао“ примену макар тактичког атомског оружја.

2. Потпаљују регионе у којима тренутно не могу задржати своје лидерство

Пример за ово је Блиски Исток који смишљено и испланирано уводе у хаос. А и Украјину, такође.

Логика САД је схватљива: ако се тај регион више не може „мусти“ - онда бар конкуренте треба лишити могућности да се помоћу тог регион ојачају. Ово су поступци слични дизању у ваздух у ратовима фабрика и мостова пред повлачење.         

3. Сремају сценарио са дефолтом, за случај да на неки ефектан начин не изађу из кризе

Нешто више и подробније зато о овој трећој варијанти (сценарију).

Још пре неколико година се говорило да ће САД - ако не успеју да изазову велики рат у Европи, или да је на неки други начин опљачкају - морати да пођу на сопствни дефолт.

Само, САД - да поновимо - не могу себи дозволити да то учине тек онако и да за дуго време подрију свако поверење у своју земљу. Дакле: потребно им је нешто што би сви доживели као „вишу силу“.

У историји САД већ постоји пример таквог „решења“. То је уништавање њујоршких кула близнакиња које је омогућило прекрајање политичке карте света.

Колико је то прекрајање било добро промишњено - то је друго питање, важно је само да се то догодило.

Јасно је да проглашавање дефолта у земљи каква су САД захтева нешто веће од напада авиона на небодере.

Атомска експлозија у неком од америчких градова хипотетички би била необорив аргумент за дефолт.

То је, уосталом, стандардна пракса превараната: „Ми бисмо вам све вратили, али нам не дозвољава виша сила. Зато сви извините: Хвала свима, можете ићи - новца нема“.

То би САД дало прилику да девалвирају долар, да му десетине пута смање вредност и да тако фактички пониште своје дугове и да све почну изнова.

Још би од других добијали и хуманитарну помоћ.

Американци располажу медијима који би све ово могли да замаскирају.

Због чега на ово указујем баш сада?

Зато што је Исламска држава, која се са разлогом сматра чедом Сједињених Држава, баш ових дана саопштила да спрема „атомску експлозију у САД“.

Дакле: у време неуспеха Американаца да организују нови рат у Европи и у условима цајтнота за америчку економију.

Извор: „Факти“