 Ишчитавајући садржаје на форуму сајта „Светосавље“, посебну пажњу нам је привукао један исказ главног уредника овог сајта, проте Љубе Милошевића. Отац прота каже:
>>Наш народ док је боље живео уопште га нису интересовали „попови“ и њихова аута, док сада, када су својим гресима и заслугама дошли до немаштине и на њих су љубоморни. То је пад оне друге врсте.<< Пошто оцу Љуби на форуму „Светосавље“ нема ко да опонира, пошто су сви они који су веровали да због тематике овог сајта могу слободно исказивати своје мишљење - или искључени или су се сами искључили, желимо да му, овим путем, поводом горњег цитата, поставимо неколико питања. Елем, како је то наш народ својим гресима и заслугама дошао до немаштине, због чега је сада љубоморан на попове? Како то, онда, да попови, као припадници тог истог народа, нису због својих грехова и заслуга дошли до исте те немаштине (изузетке, којих је мало, оставићемо по страни)? Да ли то значи да попови немају ни „грехе“ ни „заслуге“ да буду сиромашни? Док од проте не стигне одгонетка наших недоумица, навешћемо софистички* одговор који је, на питање о луксузу и превозним средствима клира, дао један, сада покојни епископ. У разговору са једним верником, који је направио поређење између возног парка тадашњих српских епископа и Господа Исуса Христа, Који је јахао на магарету, овај епископ је рекао: „Господ је јахао на магарету, јер је то у његово време било најбоље превозно средство“. Како наши цењени посетиоци не би помислили да је овај одговор плод неукости, рећићемо да је поменути епископ у своје време био један од најученијих епископа СПЦ. Његовог одговор је, заправо, пре био плод класне солидарности, исте ове која је проговорила из проте Љубе, а која потискује здраво расуђивање. Јер да није тако, епископ не би дао ироничан, циничан, па чак и светогрдан одговор. Јер овде је реч о поређењу са Сином Божијим, а не са синовима људским онога времена. Господ Исус Христос је могао да из места у место путује, на пример, на облацима, огњеним кочијама (сетимо се Светог Пророка Илије), могао је да буде преношен Шестокрилим Серафимима и Многооким Херувивима, а могао је и да се тренутно појављује на жељеним местима. Зато, да се подсетимо: „Овако вели Господ Господ: тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. Слабијег не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијеровима пољским...“ (Језекиљ, 34, 2-5). ____________ *Софизам је погрешно расуђивање чији је циљ да превари слушаоца. |
