header image
Њу ејџер и еколог Вартоломеј о папиној „еколошкој енциклици“ Штампај Е-пошта
понедељак, 06 јул 2015

          У више семинара одржаних између 1994. и 1998. на острву Халки недалеко од обале Цариграда скретали смо пажњу на блиску везу између екологије и економије. Оба израза потичу од грчке речи „оикос“ која значи „дом“. Из овог разлога не изненађује нас што наш драги брат Фрања Римски започиње своју енциклику, која је данас објављена у Ватикану, обраћањем Божјој творевини као „нашем заједничком дому“.

Нити нас је, пак, изненадило то што је папа Фрања истакао екуменску димензију старања о творевини – израз „екуменизам“ такође има исто етимолошко порекло као и речи „екологија“ и „економија“. Истина је, поред свих догматских разлика које су одлика разних хришћанских вероисповести и поред сваког верског неслагања које може раздвајати разне верске заједнице, да нас земља сједињује на јединствен и посебан начин. Апсолутно сви ми осећамо земљу испод својих ногу и дишемо исти ваздух из атмосфере ове наше планете. Па и кад не уживамо у правичној и праведној расподели овоземаљских добара, ипак смо сви ми одговорни за заштиту и очување овога света. То је управо разлог зашто данашња папска енцциклика говори о потреби „новог дијалога“, „потреби процеса образовања“ и „хитног делања“.

Како да некоме смета критика наше „културе бацања“ или истицања „општег добра“ или „заједничког одредишта роба?“ И шта је од виталног значаја који се приписује глобалном проблему чисте воде, које смо истакли пре већ две деценије када смо окупили научнике, политичаре и активисте да истражују изазове Средоземног мора (1995), Црног мора (1997), Дунава (1999), Јадранског мора (2002), Балтичког мора (2003), Амазона (2006), Артичког мора (2007) и реке Мисисипи (2009)? Вода, као што се зна, најбожанскији је симбол у светским религијама, а истовремено се око ње води највећа битка од свих добара наше планете.

Међутим, свако занемаривање земљишта или воде неизбежно води у оно што папа назива „пад квалитета људског живота и слом друштва“. Иначе како би било другачије? На крају крајева, старање око природне средине директно је повезано са старањем око питања правде у друштву, а посебно око питања глади у свету. Црква која се не моли за природну околину, јесте црква која одбија да понуди храну и пиће напаћеном човечанству; друштво које занемарује налог да се стара о свим људским бићима, јесте друштво које ниподаштава саму творевину Божју.

Из овог разлога папина дијагноза је тачна: „Ми се не суочавамо са две одвојене кризе, еколошком и друштвеном, већ пре са комплексном кризом која је и друштвена и еколошка“. Ми тражимо „интегрисани приступ превлађивању сиромаштва, успостављању достојанства маргинализованих, а истовремено тражимо и заштиту природе. Такође не изненађује и то што се папа стара, и то предано, за питања запошљавања и одржавања домаћинства.

Призивајући надахнуте речи Светога писма и класичне текстове хришћанске духовности Истока и Запада (посебно таквих светитеља каккви су свети Василије Велики и Фрања Асишки), док истовремено подсећа на драгоцена саопштења римокатоличких бискупских конференција широм света (нарочито у крајевима где злоупотреба земље доводи до тешке судбине сиромашних), папа Фрања предлаже нове парадигме и нова понашања насупрот онима какви су „детерминизам“, „непоштовање“ и „доминација“.

Године 1997. Ми смо смерно изјавили да је оштећивање Божје творевине исто што и грех. Посебно смо благодарни папи Фрањи што је сагледао наше инсистирање на ширењу нашег уског и индивидуалистичког схватања греха, и поздрављамо његово наглашавање „еколошког преобраћења“ и „помирења с творевином“. Уз то, поздрављамо што папа у енциклици даје предност „светковању одмора“. Врлина сазерцања или тиховања одражава квалитет ишчекивања и зависности од Божјег благослова; а на исти начин дисциплина поста пројављује способност да се нешто не жели или пожели у мањој мери. Оба ова својства доводе се у сумњу у култури која наглашава потребу да се жури, да се даје предност појединачном „хоће“ над глобалним „треба“.

„Наше је дубоко убеђење да будућност људске породице зависи од тога како ми управљамо – трезвено и саосећајно, праведно и правично – даром твораштва који нам је Бог подарио... Заједно се залажемо на јачању свести о потреби домаћинског руковања творевином; апелујемо на све људе добре воље да размотре пут и начин како да живе са мање траћења, а плодније, пројављујући мање похлепе, а више великодушности, како бисмо заштитили Божји свет и добро његовог народа,“ закључиоје васељенски Патријарх Његова Све-Светост Вартоломеј у своме прилогу угледном енглеском часопису “Тајму“.

Извор: магазин "Тајм"

Преузето са сајта Београдске патријаршије

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 06 јул 2015 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.