Е,  тужна  милтонска ''свештеничка братијо''!

Уместо да се бавите душама својих чада, ви пратите шта се пише, па и сами пишете, по ''антицрквеним'' сајтовима!? И то у посту! А нас, мирјане, прозивате због таквог ''непочинства''?!

Чудно, али сва инквизиторска дела се раде у овој нашој мученичкој цркви, уназад пет година, баш у време поста! Додуше, ни пост није оно што је негда био; ево, видимо ни свештеници нису оно што су негда били.

Шта подразумевате под речју смелост? То што сам имала ''петљу'' да се потпишем пуним именом и презименом или што сам проту Вају, особу равну себи у свему, упитала, као заменика првога међу једнакима у нашој цркви, у овом тренутку само питање је докле, како би се могло сазнати патријархово мишљење . . . уопште не видим у чему сам ја то била толико смела! Патријарх је и мој духовни отац, иако нисам у ризи. Ако могу да му седе уз скуте и постављају ко зна каква и колика питања, и вероватно добијају и  одговоре, видели смо сада ко - све - не, зашто ја не бих СМЕЛА да се усудим да упитам о оном страшном чињењу по светињи Христа Спаса у Приштини? Зар то нико од вас није упитао нашег патријарха? Па зар се на томе не ломе сада копља по Бриселу? Коначно, патријарх је близак челницима нашим које и подржава. Он је права особа која би могла да одговори на оваква питања.

Не знам колико дуго сваки од вас познаје проту Василија, али ја сам мислила да га ПО-ЗНАМ већ 15 година. И многе, многе  сусрете памтим.

Као и већина мирјана у Канади, који су то исто мислили, а били су у заблуди. Како видимо, почев од његових парохијана из ''Богатића'' (Richmond Hilla).

Никада нисам у своме животу сведочила нити у корист, а још мање, сачувај Боже, против било кога!

И ово што пишем нису сведочења већ питања која постављам и на која бих волела да добијем одговор. Сигурно нисам једина.

То што ви пишете  ваше су невеште, б о т о в с к е  играрије, како сада на интернет-дискусијама нативају ту ''дисциплину''.

Не можете у бескрај да оптужујете без икаквих доказа! Где је то писмо подршке које сам ја послала владики? Макар га исфабрикујте, направите неку монтажу. Неозбиљно је од зрелих људи  да попут деце стално оптужују  ''он је крив... '' па тако први, други, трећи... ко зна који пут!

Где су већ једном те  фамозне ''фасцикле''!? Била једна или дванаест?!
Још и ово да додам.

Последњи којем бих писала је владика Теодосије који пет година уназад као евет ефендија шета по епархијама српске цркве и проноси свилен гајтан. Шта бих ја њему имала да пишем? Можда да га упитам како се осећа сада после којег, другог или трећег ''гајтана''? Срећом да нема деце па не мора да се боји да ће им зуби утрнути. А ви, свештеници, што сте забраздили међу чокоте са киселим грожђем? Зар се Бога не бојите? Или је тачно да покушавате да нас  као наркотизоване, спроведете до ''сестринске'' цркве, ко што народу учини Домановићев Вођа!

Да бисте било кога оптужили за било шта немојте то радити овако прозирно, анонимно, основачки и покушавам да нађем праву реч, али ми на памет пада само ФУЊАРСКИ!

Знам да звучи лоше, па и ружно, али таква је и ваша игра. Подла, ружна и рекла бих кукавичка. Јер, веровао или не, ''брате'', да ли је то женска интуиција или што сам од тебе већ доживела тако нешто баш у Милтону, знам ко си. Једноставно, као што имамо отиске прстију који нас одају, тако имамо и сценарија, матрице по којима се понашамо, говоримо, пишемо и ја управо чујем твој глас који проговара кроз ово писмо. Наслушала сам га се за певницом манастирском!

Где сте, ''братијо'', видели да доносим оцене о смени владике Георгија? Зашто сам ја пристрасна и субјективна?  Само због долазака у манастир? А то није г. Лешић, рецимо!? Или ђакон Ђурађ, који је исто проводио ферија у манастиру, али се као и барем још петорица свештеника са Истока, због  страха за ''радно место'' сврстао на другу страну! Чула сам већ овде, на Западу, како они на Истоку кажу ''лако је ономе да говори како и шта би требало кад нема породицу која живи од овог хлеба''.

Владика Теодосије је последња особа којој бих ја доставила макар и  поруку о тачном времену, а камоли о било чему другом! Ви ћете са њим и даље сарађивати ''службено''. Барем црква са Bartona јер имају исти ''производни програм''.

И ово што у овом пасусу пише, само је бес немоћног! И ти си свештеник који би , како би требало да буде, ''бриге моје да преузме у крило своје''! Бого мој, шта ли нас још све чека од наших попа?

Манастир и боравци у њему ће ми сигурно недостајати. Јер то је била оаза за свакога, па и за мене,  коме је вера и црква наша мила и блиска, а из ко зна којих разлога је приморан да живи или макар да долази у Канаду, као што ја долазим да будем са својим дететом. Али, само у друштву особа које су ТАДА долазиле и са којима сам имала много заједничког. Нажалост, манастир ће пожелети таквих особа. Па и ти ''брате''! Видећеш како ће нестати те лепоте коју су чинили ЉУДИ који верују и воле и желе да РАДЕ. А посла, као и у сваком манастиру, било је и сам знаш на претек!
Чула сам да је и патријарх на одласку завапио да се помогне манастир. Већ сада. А шта ће бити када падну прве кише и снегови?

Нисам ја никада била ''главна трачара'' и ти то добро знаш. Са својим годинама, пре свега, својом жељом и вољом да учиним само добро ако могу и колико могу, то сигурно не бих никада радила, поготово не у светињи. И ружно је да ти, који си у мантији, уместо да мириш тамо где затреба, покушаваш, на силу, да сејеш раздор. Али, таква су дела твоја, ''брате''!

У манастиру сам увек била и добродошла и испраћена лепо и ти то добро знаш! Нико ме никада није удаљавао, поготово не владика који, колико знам, никада никога није удаљио. Поготово онога ко само добро и корисно чини. Нисам морала да купујем свој улазак у манастир. Ко би још плаћао за дозволу да стави кецељу и узме варјачу у руке? Није ти ово логично, признај!

Пошто си сада у кући, погледај једном листу приложника, па ћеш видети да су моји прилози ишли за ИСТОЧНИК, за Славу епархије ПОКРОВ. Није лепо што тако говориш о особи која би могла да ти буде мајка и која се према теби увек тако и понашала и у манастиру и када си био далеко, далеко од манастира! То знамо и ти и ја где, зар не?

Него, све се надам да ћеш ускоро скупити храброст и позвати ме телефоном и извинити се за све ово што ти и ''братија'' или ти у име ''братије'' пишете, мада,  знам да нећеш! Као и отац Вајо што ми не написа ни реч још од априла месеца!

А верујем да би имао шта да напише. Коначно, он и ја смо колеге по стручној спреми. Истих смо година.

Индиректно нас везује и то што је некада био парох у мојој  београдској цркви.

Само стрпљиво. И братољубиво, а не овако заједљиво.

Имам још шта да пишем и писаћу, само ја овде не видех полемику! Очигледно ниси био на часу књижевности у богословији када су се тумачили књижевни појмови. Полемика је препирка а може да буде и вређање, или покушај вређања, као што овде може да се види. Односно, критика која се не бави чињеницама. Коначно, све зависи од полемичара. Какве су им намере и да ли је циљ вредан полемике.

Немам намеру нити потребу  да браним владику Георгија, нити да се борим за свој долазак у Преображењски манастир у Милтону, јер то више није вредно труда.

 А и ти си ми, ''брате'',  не-хришћански и не-захвално за гостопримство које сам ти ја пружила, унапред залупио врата пред носом када си написао ''сада нећеш моћи да походиш конак манастира Милтон''! Зар ''манастирска тешка врата'' нису свима отворена?! Од малена, кад год чујем реч манастир, зачујем песникове речи '' примамо те, мило чедо''! Не смем ни да помислим да ти можда то и ниси чуо или не би знао на кога се односи!

И још нешто.

Морао би да знаш шта је име манастира - Свето Преображење, а шта је име географског појма где се манастир Свето Преображење налази - Милтон!

Р.S. Мој духовник је у Србији, Богу хвала далеко од овога што се овде збива и у шта се Преображењски манастир претворио .Али у току је ових догађања. Његову подршку и разумевање уживам до краја. Он ме је охрабрио на ове потезе и био разочаран оним што ''братски лоби''  у Канади ради. А молим се и за вас све под кровом конака у Милтону. Поготово када сам  прочитала ''Bartonleaks" на источник. истине и како је изгледао и звучао скуп ''духовника'' са Истока канадске епархије. А што се писања тиче, писање ми је, било додуше, позив. За то сам се учила па ћу то и у будуће, по жељи и потреби, радити. А и теби саветујем да вежбаш. Што више будеш вежбао писање бићеш бољи. Само немој да полемишеш. Нема потребе да браниш здрав разум него га, пре свега, негуј!

И бирај теме. Не оптужуј лажно, још мање осуђуј. Али ПРОСУЂУЈ! То ће ти бити потребно када сазриш једног дана, и као човек и као свештеник.

И саветујем ти да, ипак, читаш што овакви сајтови нуде јер ћеш много мудрог и чути  и научити

И овде се ''храбро'' потписујем, а чикам  и тебе да урадиш то исто.

Весна Џордески

са којом си за манастирском трпезом  седео и јео оно што сам са својих десет прстију припремила