Духовна децо Јуде Искариотског, наследници Вука Бранковића!

Ми, деца богомољачког покрета Светог Владике Николаја, суочени с гнусним скрнављењем наших светиња од стране паписта и унијата прерушених у српске епископе, свештенике и калуђере, отпочели смо, – пре деценију и по, - борбу за Веру, свако на оном месту где га је Свемоћна рука Божија поставила. Од самог почетка, овај сајт  је био медијски стожер те борбе.

У то време сте ви, поданици Црног поглавара црне интернационале, за очи народне, били невидљиви. Ваше крајње намере биле су вешто прикривене. То вас је чинило опаким непријатељима. Јер, да ли је мантија српског свештеника црна или сива, какав му је облик панакамилавке, кад се на Литургији отварају и затварају царске двери, шта и када пева певница, да ли свештенослужитељ подиже руке ка истоку или западу... све су то, за обичан народ, биле финесе.  Црни поглавар, преко своје војске, обучио вас је како да неприметно поунијатите православне Србе. Требало је да их приведете пред ноге вековног српског крвника – римског архијеретика, а да они то и не примете. Једног недељног јутра чули би на Литургији: „...Од Оца и Сина“ и „...за светог оца римског папу“. Оргуље у почетку не би биле обавезне. Довољан је и „глокеншпил“ на Храму Светог Саве (овде:). 

И пошто су „учитељи Израиљеви“ ћутали, Бог је учинио да камење проговори (ср. Лк. 19,40). И камење је проговорило - у Жичкој, Шумадијској, Браничевској, Бачкој епархији... Отпочео је бој. Други Косовски бој. Овог пута духовни.

Као и свако зло, и ви сте били организовани. Од раније сте у своје руке приграбили сву црквену власт. У томе су вам, здушно, помагала и разноразна тајна братства. И власт имајући били су на вашој страни. То смо и очекивали, јер су, са мало изузетака, - истог духа са вама. И једни и други упрегнути сте у исти јарам - успостављања царства антихристовог на земљи.

У почетку, отпор народни личио је на мале и местимичне пламичке, који се брзо гасе. По људским мерилима и спољашњим знацима чинило се да добијате бој. Али, то је био само привид. Ваша је трагедија, што нисте могли да видите даље од својих трбуха. Јер ко изгуби праву веру, губи и здраво расуђивање. Јерес, као грех ума, по Светом Максиму Исповеднику, помрачује умне очи. Истина је била сасвим супротна од оног у шта сте веровали. Оно што сте сматрали за поразе верног народа, биле су његове победе. Сваки од оних пламичака народног отпора осветлио је ваша нечасна дела. Овај сајт вас је, из дана у дан, изводио на чистац. Показивали смо вас српском народу у правом светлу. Зато и дишете мржњом на нас, као што је Савле дисао мржњом на прве хришћане.

Тако смо остварили циљ - да само својевољни слепци не виде ко сте и коме служите.

Како сада ствари стоје? Предочићемо вам још једанпут ту истину. Пребројте своје следбенике и све ће вам бити јасно. За то вам је потребно мање труда и времена него за отимање 100 евра од неког ојађеног српског домаћина.

Што се тиче зла које сте нанели Српској Цркви и њеним верницима, њега је немогуће ни сагледати ни измерити. Ваш злочин је далекосежан. Њега ће осећати генерације православних Срба. Засејали сте зло семе на Њиви Господњој. Посејали сте хаос и раздор. Расколили сте  народ. Унели омразу међу вернике и клирике. Саблазнили сте и отпадили небројене људе од њихове Мајке Цркве. Затровали сте јеретичком науком душе многобројних свештеника и вероучитеља. Они сада трују душе народа и деце коју уче, мислећи притом да Богу службу чине. Ваш грех је грдан и прегрдан!

Ко је, дакле, победник? Ваша прљава работа од почетка је била осуђена на пропаст. Јер сте устали противу бодила (ср. Дела Ап. 9, 5). Пошто крај Јудин знате, подсетићемо вас и на кончину христоборног цара Јулија Одступника. Онога који је намучио многе хришћане, пролио многу крв Христових следбеника и претварао многе хришћанске цркве у идолске гнусобе. На самрти, у боју, пре него што је био прободен копљем од непознатог, узвикнуо је:  „Назарећанине, ти си победио“!

Шта ће бити даље?  То већ осећате на сопственој кожи. Оставши без народа, остајете без новца. А како ћете живети без раскоши у коју сте утонули, ви – слуге Мамонове?! Сва истинска чада Српске Цркве ускратиће вам своја давања. Јер ко вама даје, тај помаже рушење своје Цркве и поделиће ваш удео у Дан Свеопште Расплате!

На браћу и сестре у Канади посебно апелујемо и молимо их: не дајте своје цркве безаконицима! Браните их. Искористите сва средства која вам стоје на располагању, која су у складу са православном вером и канадским законима. У противном, разјарени попови-завереници ће их продати. Јер њима, осим материјалних блага, ништа није свето.

Од свог оснивања овај сајт је био трн у оку свим непријатељима Српске Цркве. Јер „Борба за веру“ сведочи истину и бодри православне Србе да се боре за Веру једанпун предану светима. Вама, потомцима Вука Бранковића, потребно је да верници живе у медијском мраку, да без отпора опослите свој издајнички посао. У недостатку ичег озбиљног и истинитог, ригате етикету: „антицрквени сајт“. Више пута за седам година постојања сајта, - а последњи пут у новембру 2013, - упућивали смо вам изазов. То чинимо и сада: ако међу 7.933 (и словима: седам хиљада девет стотина тридесет и три) текста на „Борби за веру“ пронађете макар једну једину реч уперену против Цркве, ми ћемо тренутно угасити овај сајт!  Ако ово није поштена понуда, онда ми не знамо шта је поштење.

Поново смо вам бацили рукавицу у лице: изволите, проверите колико вреди наша реч!

„А ти, сине, чуј и памти ове речи... Кратак је пут лажи и крај му је пропаст и срам. Не поводи се за онима који насиљем долазе до брза успеха. Бог допушта да свако зло брзо узрасте до велике истине, како би цео могао видети његов пад. Оно што је од Бога и по Божјем благослову расте лагано и тихо, али се не да ни угушити нити ишчупати. Стани уз Христа Спаситеља, ма и цео свет био против Њега. Јер свет ће проћи, а Христос ће остати, тако је речено и проречено...“ (Свети Владика Николај, Духовне поуке)