Послушао сам ексклузивни интервју који је патријарх србски Иринеј недавно дао радио станици “Глас Србије”, одговарајући на питања водитеља о стању у Епархији  канадској, и о свом односу  са  владиком Георгијем.  Слушајући  патријарха, неупућени слушалац ће свакако  стећи утисак како је владика Георгије једини и највећи кривац за све проблеме који данас потресају Епархију канадску, да је некооперативан, и како не жели да изврши примопредају епархије. А он, патријарх је ето био и остао његов пријатељ, “све до данас”, како рече, савјетујући му благо и очински да се држи устава, црквених прописа и канона, и да не прави даље проблеме.

Не знам шта је патријарх мислио под оним “све до данас”, али већ у слиједећој реченици говори о разним причама које наводно у народу круже о непочинствима владике Георгија, и како, ето, хтио не хтио, и он сад мора да повјерује у то. 

Уз све дужно поштовање према високој функцији коју обвља патријарх Иринеј, хтио бих овдје изнијети једно савим другачије виђење свег овог безаконовања које ломи, и на крају ће, сви су изгледи, и да сломи Епархију канадску, са свим тужним и тешким посљедицама које ће из тог произићи. Нема сумње да  ће за све то опет бити оптужен владика Георгије.

Чињенице су, међутим, веома тврдоглава ствар, а ево само неких од њих:

•         Прије доласка комисије Синода  у Канаду у марту ове године, Епархија канадска је била узорна епархија у цијелој Србској цркви. Без имало сумње она би и данас била таквом, да издаја и безакоње које је услиједило нису узели маха. 

Епархију је владика Георгије са својим вјерним народом градио из темеља од кад је дошао на њен трон прије 31 годину. У нормалним околностима, сама та чињеница била би довољна да му се ода дужно поштовање и заслужено признање цркве.  Умјесто тога, као по команди, би извргнут бјесомучној хајци, линчу и клеветама сваке врсте. Од кога то би издан и зашто? Зар не од својих најближих сарадника и пријатеља, од оних за које је толико много учинио и којима је толико много помогао? Од оних који су се заклели живим Богом да ће свом архијереју бити послушни и вјерни као самом Христу? Злоба њихова и незахвалност потресају небо и земљу. И шта су они добили за узврат? Не знам са сигурношћу са чим су награђени, и о том да ли јесу или нису примили Јудине сребрењаке, и ако јесу, колико и од кога. Није ми познато и у то не бих улазио. Оставимо то правди Божијој да обрачун сведе и плате да у своје вријеме. Али једно чврсто вјерујем – а то је да су им душе потамниле, као чађу да су покривене. Можда то још и не примјећују, опијени тренутном влашћу и тапшањем по раменима. Да им се вољом Божијом, само на кратко отвори духовни вид, спознали би у тренутку да су као грана зелена одсјечена од дрвета, која ће за дан, два да се сасуши и у пећ баци.  А њима сад и само присуство владике смета. Подсјећа их на њихов гријех издаје. И то им душу притиска и мучи. А мука ће им бити сваким даном већа. Учиниће зато све  да га се некако ријеше, да му се трајно забрани служити,  да се рашчини, да се избаци из куће у којој станује, да га се истјера из Канаде, да га нема... О, како би им срца била пуна.

А са ким се наш патријарх окружио за све ово вријеме које је провео у Епархији канадској као њен администратор?  Авај, са тим и таквим које горе поменусмо. Погледајте само слике из свих градова које је походио. Свугдје исти ликови. Имам утисак да је свјатјејшиј патријарх поистоветио издајнике и безаконике, од којих добија “поуздане информације” о владики Георгију, са народом, па по њиховим дошаптавањима формира своје мишљење и доноси одлуке.. Нису они народ, Ваша Светости, нити га могу водити нити представљати.

 А колико могу бити мудре и далековиде одлуке тако формиране – процијените сами. Ево неких од њих – Не жели да га владика Георгије дочека на аеродрому приликом његовог доласка у Канаду; Ненајављено долази са аеродроме на капију манастира; Не служи са владиком ни једну свету литургију; Најприје му дозвољава, потом забрањује да служи у храмовима Канаде, укључујући и манастир. У образложењу своје одлуке каже да је владика Георгије у недјељу преподобног Јустина Ћелијског, провалио у конак манастира, одвукао народ са собом и служио у капели. И још да је дан прије тога, у суботу, истјерао из манастирске цркве  игумана и једног свештеника, који су се спремали да служе. Био сам присутан на обје те службе и знам да је стварност била другачија. У суботу су игуман и свештеник сами изишли из олтара, јер нису хтјели да служе са владиком. Нитко их није истјерао, сами су изишли. А шта се тиче недјеље – мимо сваког реда и устаљене дугогодишње праксе, гдје је света литургија почињала у 10 сати, а ваљда да би се напакостило владици, игуман је почео службу око 8:30 сати, са свега пар људи присутних. У редовно вријеме, прије 10 сати, окупило се у манастиру мноштво народа, али се служба у цркви већ приводила крају. Како се много њих спремило  за свето причешће, владика је замољен да службу обави у капели конака,  шта је он и урадио. Никаквих обијања брава и провала није било. Причестило се преко 50 вјерника. Па зар то не би требало бити владики на похвалу, а не за казну и забрану служења?

•          Готово све шта се чинило у вези са уклањањем владике Георгија са трона Епархије канадске, било је чисто безакоње. Почевши од завјере и издаје свештенства, недостављања оптужнице владики, кршења канона у Сабору, процедуралних грешака и пропуста при гласању итд. Уосталом, откуд уопште гласање и прегласавање у Сабору? Гдје ли је само нестала саборност која је красила нашу цркву вјековима? А кад нема саборности, лако је уклонити сваког архијереја којег се сматра неподобним или непослушним.  Потребна већина за надгласавање се увијек некако обезбиједи.

•         Па зар по канонима, прописима и уставу цркве, епископ не остаје доживотно на трону своје епархије? Зар њихов однос није симболично приказан односом мужа и жене у брачној заједници која је нераскидива?  Патријарх нам рече да постоје само три разлога кад епископ може да буде замијењен или уклоњен са трона: прво - кад се  сам повуче, друго - по доказаној немоћи или смрти и треће - по доказаном преступу.  Али ни један од тих услова није испуњен код владике Георгија.  Па ипак је смијењен.  Је ли то  можда “шта народ свашта прича о владики”, како рече патријарх, довољан разлог за смјену?  Или је то, а да ми и не знамо, већ постало правило и ваљани  черврти разлог за смјену епископа? Такав би се утисак засигурно могао стећи на основу догађања у нашој цркви од 2010 године наовамо.  Или се ту ипак ради о сасвим другим, скривеним, тајним, и у својој суштини мрачним разлозима за смјене епископа? 

Сплетом околности био сам са двојицом пријатеља присутан састанку на који је патријарх позвао владику Георгија у  вечерњим сатима у недјељу 21. јуна у конаку манастира. Требали су да се договоре о детаљима примопредаје пред патријархов повратак у Србију. Наша намјера је била да патријарху поставимо неколико питања, да му изнесемо своје мишљење о узроцима данашњег хаоса у нашој епархији, уколико буде хтио да нас саслуша. Били смо немало изненађени скупом који смо затекли у просторији. Поред патријарха и владике било је ту неколико свештеника и цивила, укључујући  Милана Лешића и једног цивила за којег смо касније сазнали да је био члан комисије Синода, а којег нисмо познавали. Најблаже казано – нису се баш обрадовали нашем доласку.  Ипак смо остали ту око сат времена, у невјерици слушајући како се дрвље и камење са свих страна обрушава на владику. Човјек да не повјерује. А овамо су им пуна уста слоге и братске љубави. Авај, ништа од тога не видјесмо. Свједочимо само да се владика Георгије сво то вријеме држао мирно и достојанствено. Одговарао је на питања и оптужбе како је знао и умио, мада су га сваки час дрско пресјецали. Тужно је било гледати и слушати како се патријарх опходи према једно заслужном српском епископу, према свом брату у Христу, а у исто вријеме подржава све нападе на њега.  А овај га је молио, три пута га је молио, да му дозволи службу да врши, и Богу да се моли у црквама и манастиру. Али дозволе није добио. Тада је владика напустио састанак, пожелевши претходно патријарху срећан пут, и тражећи да истину о њему пренесе цркви. 

Ми смо постављали  патријарху више питања, и износили своје мишљење о свему шта се дешава, не гајећи илузије да то може утицати на његове одлуке.  Али свеједно, хтјели смо да чује.  Питали смо га и зашто је смијенио пет епископа за тако кратко вријеме, зашто се окружио кривоклетницима и клеветницима. Питали смо га како то да владику Георгија није одмах рашчинио ако је заиста имао такве чврсте доказе о његовим преступима. Али не доказе типа “свашта се у народу прича о владики”. Никакве конкретне и цјеловите одговоре нисмо добили. Причали смо му да познајемо владику Георгија 27 година и ништа од тих небулоза и оптужби нисмо примијетили, а патријарх нам у одговору цитира апостола Павла како љубав све покрива.  И на крају ево један бисер – покушао је патријарх да нас увјери да смо само нас двојица, ми који му постављамо питања, да смо само ми у цијелој Епархији канадској, против овог шта се сада збива. Мислим да је ова тврдња патријарха истинита таман онолико колико су истините и све оптужбе против владике Георгија. Бог Свевишњи да нас освијести, промудри и мир врати Епархији канадској. 

Јован Рњак

Торонто, 26. јуна 2015.

Извор: „Источник истине“