На званичном сајту Београдске патријаршије „СПЦ.рс“, 14. / 27.јуна 2015. објављена је вест под насловом „Папа Фрања се моли за 'потпуно заједништво са Православнима'“ (овде:). О тој папиној жељи, - исказаној по принципу „што је баби мило, то јој се и снило“, - известили смо наше цењене посетиоце чланком „Православно-римокатоличка 'саборност'“ (овде:).  Међутим, поменута вест на сајту патријаршијских екумениста доноси један опасан преседан. Ево, најпре, те вести:

>>Папа Фрања се моли за „потпуно заједништво са Православнима“

Папа се нада „васпостављању потпуне видљиве заједнице између православних и католика”, саопштио је у суботу, 27.6.2015.г., римски понтифекс и primus inter pares на катедри Св. Петра пред делегацијом Васељенског Патријарха Вартоломеја I. Оваква делегација узима традиционално учешће на прослави светих Апостола Петра и Павла у Риму, као што делегација из Ватикана, заузврат, узима учешће на православном празнику Св. Андреја у Константинопољу.

Папа Фрања се подсетио своје посете Васељенској Патријаршији последње јесени у Цариграду. Братске целиве које је тада изменио са Патријархом Вартоломејем I, сведоче о ”братској љубави”.

протођакон Зоран Андрић, Минхен<<

Шта је, дакле, спорно и алармантно у цитираном чланку? Споран је преседан да сајт који се третира као званично гласило једне Помесне Православне Цркве преноси чланак чији аутор титулише римског архијеретика папу са primus inter pares или први међу једнакима и признаје га за законитог епископа Цркве! Ово је још један несумњив доказ да паписти и фанариоти из Београдске патријаршије, постојано, на перфидан начин, успостављају унију са Римом.

Све је ово почело наметањем нашој пастви антиправославних одлука усвојених у Баламанду 1993. године, којима се признаје валидност и спаситељност тајни римокатолика.

Други крупан корак у том правцу био је издајнички чин "православних" екумениста, који су 27. октобра  2007, у Равени, потписали документ о начину уједињавања Латина и православних, којим се признаје папино првенство. У име СПЦ, самовољно, без било каквог овлашћења СА Сабора, "Равенски документ" питписали су епископи-папофили Игњатије Мидић и Иринеј Буловић.

У међувремену је одржано мноштво међусобних сусрета и заједничких молитава. Настојало се да се створи привид непостојања непремостивих међусобних разлика.

Да српски православни верници буду скувани попут жабе у експерименту са жабом и врелом водом, потрудио се и самозвани „портпарол“ Синода и Сабора, Иринеј Буловић. Он већ годинама у својим личним саопштењима - које лажно приказује као званичне ставове Српске Цркве – разноразне квазирелигијске организације именује као „Цркве“, противно деветом члану Символа вере, што је, заправо, еклисиолошка јерес.

Ни у једном тренутку не сме се сметнути с ума да је папа Фрањо језуита, а управо су језуити темељно разрадили план за унију римске јереси и Православне Цркве на таквим начелима и принципима како би је прихватили и православни. Подсетићемо да је папа свој понтификат започео са намером да реши питање првенства. Када је у питању само значење феномена папства, папа Фрањо има став  да у црквеној структури може бити „први међу једнакима“ (primus inter pares). Такво организационо устројство поклапа се с историјском традицијом Православља. Папа Фрањо, иначе, самог себе не назива папом, већ „епископом Рима и прејемником Петра“. У другом кораку, симболичног карактера, он је изјавио да грб који симболише његово служење не садржи три круне које су повезане с папском влашћу. На његовом грбу налазе се само клучеви светог Петра и древна митра епископа Рима. Ако, дакле, упоредимо титулисање папе на сајту Београдске патријаршије са папиним погледом на првенство, видећемо да ту нема никакве разлике.

Задатак Ватикана је, још једном наглашавамо, да свим могућим лажљивим начинима намами православне у своје мреже и прихвате уједињење. Односи с Римокатоличком „црквом“ ушли у најопаснију фазу за Православну Цркву. Римски епископ, као јеретички, који припада јеретичкој деноминацији, нема апостолско прејемство. И свако разматрање питања уједињења с Римом неопходно је третирати при правилном односу према Римској „цркви“ као – јереси. Сва ова папина „преиспитивања“ сопствених погледа на учење о примату римског папе, имају само пропагандни карактер, и карактер још једне перфидне преваре.

Најзад, папино отимање за примат најбоље потврђује намере и природу папске јереси која је вековима била у служби антиправославне политике као што је у свом изопачењу, још 1870, уздигла за „најглавнији догмат” - преношење темеља хришћанства „са Богочовека на пролазног човека”.

Сваким својим вероиздајничким чином, - какав је и признавање папе за првог међу једнакима, односно признавање папе за законитог епископа Цркве, -  српски екуменисти и новотарци отпадају (раскољују се) од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Јер Свети Максим Исповедник благовести: „Господ назива васељенском, саборном, католичанском Црквом — правилно и спасоносно исповедање вере у Богочовека." „На тој вери, - додаје Преподобни Јустин Ћелијски, -  Господ је сазидао, и непрекидно зида Цркву Своју.“