хрватског теророра у Другом светском рату."

Проф. др Србољуб Живановић

Поглавар римокатоличке "цркве" у Хрватској, загребачки надбискуп и кардинал Бозанић је недавно дао изјаву да "нико и ништа" не може зауставити римокатоличку "цркву" у њеној одлуци да прогласи за свога светитеља осуђеног ратног злочинца, надбискупа геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима поглавара свих римокатолика у току Другог светског рата, врховног војног духовног старешине свих кољача Срба, Јевреја и Рома, заштитника кољача из Јасеновца, који је те кољаче благосиљао и водио на поклоњење папи у Ватикан - др Алојзија Степинца. Он је, такође, у хрватском сабору или парламенту заједно са другим римокатоличким бискупима у Хрватској - гласао за доношење најгрознијих расистичких закона против свих некатолика - Срба, Јевреја и Рома. Био је лични пријатељ шефа хрватске државе, Анте Павелића и лично је преводио у католичанство Србе и Јевреје.

На захтев Ватикана Српска православна Црква је оформила комисију за разговоре о помирењу са римокатолицима и регулисању неспоразума у вези свих злочина који су починили римокатолици Хрвати, њихови римокатолички свештеници, кољачи Срба, Јевреја и Рома у току Другог светског рата. На челу те комисије је садашњи митрополит загребачо-љубљански г. Порфирије, који се заједно са неким другим српским вадикама фотографисао у салону кардинала Бозанића испод слике злочинца Степинца. Новопостављени епископ Славонски и Јасеновачки Јован Ћулибрк је пре кратког времена изјавио да "питање једног надбискупа из Другог светског рата не може да угрози срдачне односе Српске православне цркве са римокатолицима". Овај епископ повлађује хрватским римокатолицима изјавом да је у Јасеновцу страдало свега 80.000 особа, иако му је познато да је у Јасеновачким логорима смрти побијено 23 000 Јевреја и 80 000 Рома. Према томе у Јасеновцу није убијен ниједан Србин и ниједно српско дете. Епископ Јован Ћулибрк је сасвим другачије говорио пре него што је постао епископ СПЦ у Хрватској. Сада је најбољи пријатељ са римокатоличким бискупом.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу, која је утврдила да је у јасновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено у току Другог светског рата, од 1941 до 1945 године преко 700 000 Срба, 23000 Јевреја и 80 000 Рома, међу којима је било 110 000 деце испод 14 година старости. Међународна комисија сматра да се тим разговором СПЦ и римокатолика осуђују на заборав жртве хрватског римокатоличког геноцида у Јасеновцу, као и све друге жртве систематског убијања и искорењивања Срба, Јевреја и Рома. Сваки разговор СПЦ са хрватским римокатолицима је тешко подсмевање невиним жртвама хрватског теророра у Другом светском рату. Римокатоличка "црква" се увек борила против источног Православља. Поглавар римокатоличке "цркве" у Хрватској, потоњи кардинал и " блажени" на путу да постане светитељ, ратни злочинац Алојзије Степинац је још 28 марта 1941 године, дан после одбацивања тројног пакта са Хитлером и Мусолинијем, написао у своме дневнику:

"Све у свему Хрвати и Срби су два света... православна шизма је највеће проклетство Европе, скоро веће од протестантизма". На дан проглашења Независне државе Хрватске Степинац у говору на бискупској конференцији Хрватске каже: "часна браћо, ови догађаји су нашем народу донели остварење одавно сањаног и прижељкиваног идеала... и ко може да нам замери, када ми као духовни пастири дајемо свој допринос томе?" Андрија Артуковић, усташки министар унутрашних дела, злочинац коме су САД пружиле заштиту је рекао: "причао сам о насилном католичењу са Степинцем... он ми је рекао "препусти то мени. Ја ћу као представник римокатоличке цркве то у складу са својом савешћу учинити". После тога је Степинац одликован највишим орденом усташких кољача.

Екуменистима у Српској православној цркви, који се залажу за некакво помирење између православаца и римокатолика је добро познато да су Хрвати одмах по проглашењу своје Независне државе Хрватске уз помоћ римокатоличке "цркве" ухапсили православног митрополита загребачког г. Доситеја, стравично су га мучили и малтретирали, тако да је измучен преминуо. Владику Бањалучког Платона хапсе 5 маја 1941 године, муче, касапе, ложе му ватру на грудима, кољу и бацају Врбас. Ишчупали су му браду, одсекли уши и нос, а у ране су му утрљали со. Митрополита Дабробосанског г.Петра Зимоњића су ухапсили 12 маја 1941 године, ужасно мучили, ишчупали су му браду, забијали клинове под нокте, поткивали га и на крају убили. Владику г.Саву Трљајића су ухапсили, мучили и бацили у Катину јаму. Хрвати су заједно са римокатоличким свештеницима и активистима убили, после тешког мучења 187 православних свештеника. 334 свештеника је успело да побегне у Србију, а у то време је у Хрватској било нешто преко 500 српских свештеника. Значи да у целој Независној држави Хрватској је остало свега неколико православних свештеника склоњених негде у забаченим селима. Римокатолици Хрвати сада желе да се све то заборави, да се о жртвама геноцида не говори и да се постигне некакво помирење са СПЦ. Резултат најављених разговора треба да буде проглашење Степинца за светитеља римокатоличке црквеи заборав на Јасеновачке и друге невине жртве.

Екуменисти међу епископима Српске православне цркве имају неки свој лични интерес, па наводе неке своје разлоге за постизање споразума и некаквог помирења са римокатолицима, но целокупни српски народ не може да заборави тешке ране и ужасне злочине над невином децом и одраслима које у починили римокатолици Хрвати и њихови свештеници, као ни геноцид против Срба, Јевреја и Рома.