Није требало проћи  много времена од смјене владике Георгија са трона епархије канадске, па да  зао плод тог безакоња буде видљив у свој својој ругоби, сваком добронамјерном посматрачу. Мада смо већ читали да привремени администратор наше епархије, Његова Светост патријарх српски Иринеј, воли да чује глас народа, и придаје велики значај том шта се у народу прича, овом приликом нам  ипак мјера доброг укуса и елементарна пристојност  не допуштају  да овдје износимо шта вјерујући народ заиста мисли, и потихо шапуће. Његовом уху то свакако не би било угодно за слушање.

А у чему се виде плодови овог безаконовања­? Ево да наведемо само неке од њих:

1)      Народ је већ смућен и подјељен. Тјескобан и узнемирен због ове несреће.

2)      За вријеме служби цркве су полупразне. Не жели вијерни народ да иде код издајника и клеветника. Не жели ни да уређује , чисти и одржава манастир, све док су узурпатори под његовим кровом.

3)      Као резултат тога прилози вјерника не притичу. Црквена каса се не пуни. Колико дуго ће локални тајкуни бити вољни да покривају текуће трошкове и плаће свештеника, остаје да се види.

4)      Руска загранична црква је препуна на службама. Не може се знати да ли је више православне браће руса или срба на тим службама.

5)      Јучер, у недјељу, на једној од парохија у близини Торонта, организиран је био турнир у боћању. Пиће тече у потоцима, а мирис печених јагњића шири се на све стране и изван границе црквеног имања. Не маре људи за петровски пост. Треба се добро угостити послије турнира.   Док је владика Георгије био на трону епархије, печени јагањци нису мирисали на црквеном имању у вријеме поста. А овако, дође нам на ум стара народна пословица   - гдје нема мачке, ондје мишеви коло воде. 

Има још много да се набраја. Али и ово је за сад довољно да се добије слика стања у епархији канадској након ове несреће која је задеси. И не треба много мудрости да се види како се овдје ствари крећу  клизавим путем у пропаст.  Пратићемо и даље и обавијештавати, тек да се буде у току са збивањима.

А ево за крај цитата једног искреног вјерника који, тјескобан због свега шта се догађа пожеле да прође манастиром у који је са радошћу годинама долазио, а у који сада на службе више не долази. Са муком у души пролазио је манастиром, који као да му је од срца откинут, и у којем се сада осјећа странцем.  И ево шта каже: “ ....провезао сам круг манастирским имањем, и осјетио ужасну празнину. Испред конака је био кер, а ја са керовима нисам у највећој љубави. Одвратни погани Томић!!!! Колику нам је несрећу свима нанео! Све остало је увек било спремно (и Лешић, и Рајић, и Павловић, и Амфилохије и Џомић, и.....), али он је био тај “x factor”, он је издајник који је отворио градску капију да падне тврђава. Огавна ми је и сама помисао на њега”.

Мислимо да овај вјерник, који је тако јасно и елоквентно осликао  своје унутрашње проживљавање и муку у души због све ове несреће,  да је осликао и мишљења многих других вјерника којима је тешко да гледају пропаст своје епархије .

Братство Канадских Срба