С обзиром да припремамо још један осврт на интервју митрополита Илариона сајту "Православие.ру", са сајта "Благодатни огањ", фокусираћемо се на неколико кључних момената који показују да православни нити могу нити смеју веровати екуменистички настројеном руском митрополиту. 

Прво, митрополит Иларион је својим изразитим екуменистичким настројењем и активностима искључио сваку могућност поверења православног народа у његова уверавања и обећања. Подсетићемо само на један од његових крупнијих вероиздајничких чинова. Наиме, 29. септембра 2011. године у посети папи Бенедикту XVI била је делагација Руске Цркве на чијем је челу био управо митрополит Иларион. Том приликом, - несумњиво са његовим благословом, - чланови руске делегације љубили су руку римском архијеретику. Хоће ли, дакле, митрополит Иларион чувати чистоту Православља пред својом браћом „православним“ екуменистима на „Свеправославном сабору“, ако га је већ унизио и погазио пред римским архијеретиком папом?! (не сме се сметнути с ума да љубљење руке папи представља акт признавања законитости његовог епископства).

(Цео прилог погледати овде:)

Друго, митрополит Иларион је још 18. марта 2014. године чврсто обећао: „Све одлуке које се буду усвојиле на Свеправославном Сабору, још раније ће бити познате свима вама. Наша Црква ће поново утврдити те одлуке на заседањима Свештеног Синода и Архијерејског Сабора,  и тек потом, када добијемо мандат од највише црквене власти, ми ћемо се упутити на Свеправославни Сабор“ (овде:). Наравно, од овог обећања још увек нема ништа. Зашто би онда православни народ поклонио пажњу митрополитовим уверавањима, ако је он већ осведочио себе као човека који не држи реч?

Треће, на примедбу да се представници православне јавности често жале на недостатак потпунијих информација о припремама за Сабор и зашто предсаборски процес има затворени карактер, митрополит је констатовао да се „тешко може сматрати да је овакав поредак припреме за Сабор данас оправдан“ и додао да су  „представници Руске Православне Цркве, а пре свега Његова Светост патријарх Кирил говорећи на међуправославним сусретима више пута апеловали на то да предсаборни процес постане транспарентнији.“ Митрополит чак сматра да би траспарентност по угледу на рад Међусаборског присуства Руске Цркве „омогућила ефикаснију припрему Свеправославног Сабора.“ Шта онда кочи? Зашто припреме за „Свеправославни сабор“ личе на скупове разноразних тајних братстава?! Кочи то што, - како рече митрополит, - нису све Помесне Цркве спремне да се одрекну начина припреме на који су навикле деценијама“, па се „Међуправославна припремна комисија још увек придржава старог поретка.“ Ако занемаримо лукавост која се провлачи између митрополитових речи, следи да зарад излажења у сусрет неким Помесним Црквама, Руска Црква прихвата закулисни рад предсаборских припремних комисија. Или, прецизније речено, православни народ нема појма шта му „православни“ екуменисти припремају, зато што они чувају међусобни мир и слогу! Ако зарад „мира у кући“ Руска Црква учествује у закулисним припремама за Сабор, шта гарантује да зарад тог истог „мира у кући“ она неће прихватити и саборске одлуке које „нису у складу с предањем Православне Цркве“, какве већ, у облику нацрта, како рече митрополит, предлажу представници појединих Цркава?!

Тамо где истина није светиња, у циљу мућења воде, користи се метод дискредитације.  По митрополиту Илариону, нема никакве бојазни да ће на „Свеправославном сабору“ доћи до реформисања црквених установа и самог Православља, већ да такве дезинформације шире „неки информативни ресурси“, настојећи да „ослабе Цркву“. Наш народ с правом каже да кога су змије уједале и гуштера се плаши, а новотарске реформе и екуменистичка вероодступања, чији је митрополит један од протагониста, - опаснија су од сваког змијског уједа. Јер змијски ујед може убити тело, док завођење људи у апостасију погубљује оно што је у човеку претежније – његову бесмртну душу!