Трагедија владике бачког Иринеја Буловића мрачна је, на једној страни.

То је био човек великих знања, који је ревновао за правоверје, докторирајући на Светом Марку Ефеском и пишући прекорна писма оновременим екуменистима, који су шуровали с папистима и протестантима (овде). Толико је ревновао да је преводио и бисере светоотачке књижевности, попут Светих Игњатија Брјанчанинова и Илариона Тројицког.

Многи су се надали – биће он нови Николај или Јустин.

А он је постао Вук Драшковић – онај који је својевремено претио обрачуном са исламским заставама у Рашкој области, да би сад урлао: „Напред у НАТО!“  

Успут, Буловић је узео све полуге црквеног живота у своје руке, и постао мајстор преваре и обмане; навео је чак поједине владике да га изаберу за свог челника у одбрани канонског поретка СПЦ (о чему смо већ писали, и тачно рекли шта ће да буде, кад је он, тобож, устао да брани владике Георгија и Филарета (овде:), а онда се нагодио с патријархом и митрополитом Амфилохијем да се врати у Синод, јер му је то и био једини циљ).

Само тај и такав може да каже да треба да се боримо да се Ватикан заузме за наше манастире на Косову и Метохији. Такве и сличне идеје могу да имају само бивши људи попут њега, или, рецимо, духовног оцеубице Теодосија, који сад вршља по епархији нишкој.

 А што се тиче његовог ругања суперправославцима, који никад нису били на Косову, нити се борили за њега, поставља се питање – чиме се он борио за Косово? Тиме што је својевремено прибројан дечанском братству, па одмах отишао у Грчку, да се припрема за своју садашњу, срамну и рушитељску, улогу у СПЦ? Или тиме што је обећао, још 1996, да ће епископу Артемију сломити кичму? Или својим наређењем да се Џозеф Бајден, србоубица, прими у Високе Дечане? Или својом сарадњом са америчком амбасадом у уклањању патријарха Павла и владике Артемија?

Али, можда Буловићева улога и није само трагична, него и комична. Јер, како је могуће да се такав „зилот“ обрати за 180%, и да од ревнитеља постане папин прстенлија? Могуће је као и код Вука Драшковића, бившег секретара комуњаре Мике Шпиљка, који је, по задатку УДБЕ, постао „равногорац“. Тако је и Буловић постао епископ бачки, који ради шта му НАДЛЕЖНИ кажу. А они кажу да држи курс ка Ватикану, што он послушно и предано чини.