|
Пред цењеним посетиоцима „Борбе за веру“ су потпуни одговори наших сарадника мр Владимира Димитријевића и др Зорана Чворовића, дати дневним новинама „Информер“, који су се, у изводима, појавили у том листу 29. септембра 2015.
 ДИМИТРИЈЕВИЋ:
Изјава патријарха Иринеја, који се својевремено надао да ће папа доћи у Ниш 2013, поводом прославе 17 векова Миланског едикта, плод је чињенице да србски православни народ не може да олако пређе преко улоге Ватикана у нашој историји. Та улога је, запамтимо, увек била праћена насиљем унијаћења, да би је крунисала самозвана „држава Божја“ НДХ, у којој је надбискуп Степинац био војни викар усташке војске и члан државног Сабора. Папа може да посети државни врх Србије и своје вернике у Србији (то нико не спори!), али између Србске Цркве и Ватикана не стоји ружичњак, него Јасеновац, без обзира на изливе екуменистичког сентимента. Наш народ памти папину улогу, и то се памћење увек мора узети у обзир као начелан став. ЧВОРОВИЋ ПИТАЊЕ: Патријарх Иринеј изјавио је да за сада није прилика да папа посети СПЦ, али да папу као државника држава Србија увек може да позове и да се Црква у то неће мешати. Како то коментаришете? ОДГОВОР: Патријархова изјав врви од противречности, али и показује да се врх СПЦ, спроводећи политику "прихватања реалности овог света", нашао између чекића и наковња. С једне стране је православни српски народ, а с друге стране су световни и псеудоцрквени вођи Новог светског поретка и њихове домаће експозитуре. Снага народа, коју не треба занемарити јер од народа живи свештенство и епископи СПЦ, показује се у делу патријархове изјаве, да није сазрело време за папин долазак. Моћ притиска нецрквених кругова се пак испољава у чињеници да патријарх посредно одобрава државним властима да позову римског првосвештеника и у томе што оставља могућност да једног дана и СПЦ упути позив папи. Истовремено, сам патријарх, наводећи како је римски папа државник, одузима догматско и канонско оправдање таквом евентуалном позиву. Називајући папу државником, патријарх "погађа" у срж римокатоличке јереси, јер је пад римског бискупа, који је по Св. Јустину (Поповићу) једнак Адамовом и Јудином, започео његовом узурпацијом "царства ћесаревог". 2. Да ли папа треба да посети Србију и да ли је по Вашем мишљењу за то прикладан тренутак? Истичући како је историјско искуство избеглих крајишких Срба препрека папином доласку, патријарх је нажалост несвесно извршио поделу у својој пастви и њеној колективној историјској свести, по моделу хрватског премијера Милановића. Док је Милановић варварским Србијанцима супроставио Србе пречане, патријарх је пошао обрнутим путем. Уместо јасног аргумента да челник Ватикана, све док се држи јеретичког учења и док се јавно не покају за почињене крсташке злочине, нема шта да тражи у православној Србији, нити на позив државе, коју је основао Св. Симеон, нити на позив Цркве коју је основао Св. Сава. Осим, ако не жели да посети своју малобројну римокатоличку паству 3. Како ће се, по Вашем мишљењу, по овом питању одредити Синод? Конфузно и недоречено, као што је то урадио и патријарх. Притисци православног народа су неопходни како би се помогло врху СПЦ да схвати је моћ западне псеудоимперије на заласку. |
